Белица (област)

За друге употребе, погледајте Белица (вишезначна одредница).

Белица је област у централној Србији, у делу Шумадије око реке Белице и Јагодине. Име Белице није просторно рашчлањено ни у географском, нити у културно-историјском погледу, а и у народу се ређе помиње од Левча и Темнића. Границе ове области приближно одговарају границама општине Јагодина.

Историја

Први записи о овој области датирају из 12.века. Стефан Првовенчани је пишући биографију свога оца, великог жупана Стефана Немање, навео да је у ратовима са Византијом 1183. избио јужно од Саве и Дунава, присвајајући трајно српској држави Белицу, Левач и Лепеницу. Под именом Белица треба подразумевати једну од удеоних области српске државе, а у административном смислу једну од њених жупа - са властелинским седиштем и више сеоских насеља.

У једној од раних средњовековних повеља, које се односе на овај крај, наводи се да је књегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком, дала 1395. манастиру св. Пантелејмона на Светој гори село Трнаву више Добриње, у Белици. Како се и у турским харачким књигама ова два села воде као два издвојена спахилука, није тешко закључити да су се временом стопила у село под именом Трнава, тим пре што се на његовом атару и данас један потез назива Добриња.

У средњовековној жупи Белици евидентирано је до сада преко тридесет места са археолошким материјалима, који упућују на закључак да се ради о остацима некадашњих сеоских насеља чија имена нису позната. Изузетак би представљало сеоце Јагодна, на чијим се темељима развила данашња Јагодина, које је, по многим знацима, било седиште жупана. Боравећи у више махова у њему, у време док је зидао Манасију и у Београду утврђивао нову престоницу, деспот Стефан Лазаревић је издао неколико докумената, од којих су сачуване само две повеље, са назнаком да су писане 1399. и 1411. оба пута у месту Јагодни. У научним круговима није спорно да би под овим топонимом требало можда тражити друго насеље, па тако долазимо до првог писаног помена имена града.

У овој области налазе се остаци средњовековног града који се у народу зову „Јеринин град“ а поред темељи неке цркве. Верује се да овај град датира из најранијег периода доласка Срба на Балкан и њихове христијанизације. Топоними около су „Црквина“ „Логор“ „Јеврејско гробље“. Сељаци су раније у околини при обради земље проналазили разне вредне предмете.