Бело Поље (Обреновац)

Координате: 44° 38′ 23″ С; 20° 11′ 32″ И / 44.639666° С; 20.192166° И / 44.639666; 20.192166
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Бело Поље.

Бело Поље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаОбреновац
Становништво
 — 2011.Раст 1836
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 23″ С; 20° 11′ 32″ И / 44.639666° С; 20.192166° И / 44.639666; 20.192166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Бело Поље на карти Србије
Бело Поље
Бело Поље
Бело Поље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Бело Поље је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1836 становника.

Географски положај и опис[уреди | уреди извор]

Бело Поље се налази код Обреновца, на супротној обали реке Тамнаве и у близини реке Колубаре. Земљиште села је равно, и без икаквих приметних узвишица, иако је пуно бара, које пуне две наведене реке.[1] Белопољске баре, заједно са забрешким и обреновачким, када Сава успори и заустави воду у Тамнави и Колубари, могле су да поплаве простор и до 2000 хектара, изазивајући честе појаве маларије. Како се потопљено земљиште у овом крају зове полој, тако се често Бело Поље описује као полојско село.[2] Куће у насељу су распоређене око бара и главног пута, формирајући насеље зракастог типа.[1] Према начину настанка просторног распореда, Бело Поље се класификује као насеље старовлашког типа.[3]

На простору Белог Поља има више млакви, барских или речних отока (унутар корита река) с изворима са стране, које преко зиме стално отичу и кваре речни ток. За њих је карактеристично да не мрзну преко зиме.[4] На простору Белог Поља и Обреновца налази се и старача (старо корито реке, напуњено илити затворено, природним или људским деловањем) позната као Стара Колубара.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Први помени и први османски период власти (крај 18. века-1804)[уреди | уреди извор]

Према народној традицији, Бело Поље је настало као раселица Звечке пре око 300 година.[5] Раселице су насеља која су, према традицији, настала тако што су се појединци деобом или из каквог другог разлога (нпр. болести) раселили из старог насеља и формирали ново.[6] Село се не спомиње у сумарном пописном (иџмал) дефтеру из 1741. године.[7]

Кнежевина и Краљевина Србија (1815—1914)[уреди | уреди извор]

Према харачким тефтерима, становништво Белог Поља у првој половини 19. века кретало се овако:

Број домаћинстава и харачких глава у Белом Пољу[8]
Година Припада административној јединици Број кућа Пореских глава

(ожењених мушкараца)

Харачких глава

(мушкараца изнад

7 година старости)

Становника
1818. Кнежина (Гаје) Дабића 29
1822. Кнежина Јована Павловића 24 35 70
1832. Кнежина Павла Даниловића 27 32 83
1844. Срез посавски 33 232


Структура породица према броју мушких глава у Белом Пољу по попису из 1832.[9]
1 мушка глава 2-3 мушке главе 4-6 мушких глава 7 и више мушких глава
2 10 12 3

Према попису из 1832, Бело Поље је имало 6 породичних задруга, од чега је 5 задруга формирано између два брата, а једна између више браће.[10]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бело Поље живи 1408 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (35,9 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[11]
Година Становника
1948. 372
1953. 435
1961. 495
1971. 845
1981. 1.475
1991. 1.508 1.480
2002. 1.804 1.827
Етнички састав према попису из 2002.‍[12]
Срби
  
 1.672 92,68%
Роми
  
 84 4,65%
Македонци
  
 8 0,44%
Црногорци
  
 7 0,38%
Југословени
  
 7 0,38%
Хрвати
  
 3 0,16%
Румуни
  
 1 0,05%
Немци
  
 1 0,05%
Мађари
  
 1 0,05%
непознато
  
 2 0,11%


Становништво према полу и старости[13]
м
ж
? 11
  
  
 12
80+ 4
  
  
 11
75—79 11
  
  
 29
70—74 26
  
  
 31
65—69 49
  
  
 36
60—64 55
  
  
 47
55—59 50
  
  
 49
50—54 67
  
  
 86
45—49 64
  
  
 66
40—44 53
  
  
 65
35—39 69
  
  
 51
30—34 64
  
  
 65
25—29 79
  
  
 83
20—24 64
  
  
 67
15—19 62
  
  
 39
10—14 60
  
  
 48
5—9 62
  
  
 57
0—4 59
  
  
 53
Просек : 35,9 38,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 75 97 132 250 431 432 528
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 65 106 111 129 61 36 11 5 2 2 3,42
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 728 217 454 26 30 1
Женски 737 141 459 104 33 0
УКУПНО 1.465 358 913 130 63 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 321 24 0 1 104
Женски 228 17 0 0 40
УКУПНО 549 41 0 1 144
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 48 24 37 8 26
Женски 2 3 52 9 11
УКУПНО 50 27 89 17 37
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 10 16 4 5
Женски 8 5 9 22 32
УКУПНО 9 15 25 26 37
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 13 0 0 0
Женски 16 0 0 2
УКУПНО 29 0 0 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Павловић, Љубомир (1998). Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љ. Павловића. Лајковац-Уб: Бели&Бане. стр. 426. 
  2. ^ а б Павловић, Љубомир (1998). Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љ. Павловића. Лајковац-Уб: Бели&Бане. стр. 408. 
  3. ^ Павловић, Љубомир (1998). Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љ. Павловића. Лајковац-Уб: Бели&Бане. стр. 449. 
  4. ^ Павловић, Љубомир (1998). Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љ. Павловића. Лајковац-Уб: Бели&Бане. стр. 400. 
  5. ^ Павловић, Љубомир (1998). Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љ. Павловића. Лајковац-Уб: Бане&Бели. стр. 503. 
  6. ^ Павловић, Љубомир (1998). Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љ. Павловића. Лајковац-Уб: Бане&Бели. стр. 455. 
  7. ^ Павловић, Мирослав (2016). Војно-административно уређење смедеревског санџака 1739—1788. Докторска дисертација. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. стр. 307—308. 
  8. ^ Стојанчевић, Видосава (1976). „Насеља и становништво ваљевске и шабачке Посавине у XIX веку”. Гласник Међуопштинског историјског архива у Ваљеву. 11: 34. 
  9. ^ Стојанчевић, Видосава (1976). „Насеља и становништво ваљевске и шабачке Посавине у XIX веку”. Гласник Међуопштинског историјског архива у Ваљеву. 11: 79. 
  10. ^ Стојанчевић, Видосава (1976). „Насеља и становништво ваљевске и шабачке Посавине у XIX веку”. Гласник Међуопштинског историјског архива у Ваљеву. 11: 80. 
  11. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  12. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  13. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бело_Поље_(Обреновац)&oldid=27683205”