Белфегор

С Википедије, слободне енциклопедије
Белфегор, илустрација у Речнику Пакла

Белфегор, првобитно бог плодности, кога су Моабићани обожавали у облику фалуса[1], у Старом завету постаје један од демона, а Кабала му приписује власт над шестом злом сефиром.

У хришћанској демонологији, Белфегор је инкарнација таштине и лењости – по Томи Аквинском, можда и најгорег од седам смртних грехова – јер има за последицу незнање које људе води на странпутицу.[2]

Прича се да је Белфегор једном приликом дошао на Земљу, где се неко време препустио сексуалним задовољствима, али је убрзо побегао у пакао, срећан што тамо нема супружничких односа. Ипак, оптужба за мизогинију чини се да је неоправдана, јер се Белфегор често појављује у облику лепе девојке.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Victoria Hyatt & Joseph W. Charles, The Book of Demons (Lorrimer Pub., 1974)
  2. ^ Encyclopedia of Demons and Demonology (Facts on File, 2009)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]