Београдски круг (школа стрипа)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили Невладину организацију "Београдски круг", погледајте чланак Београдски круг (невладина организација).
Часопис Мика Миш чијој су популарности највише допринели аутори окупљени око београдског круга
„Кнегиња Тараконова”, стрип из руске историје, Алексеја Ранхнера
„Мали морепловац”, стрип Николе Навојева и Бранка Видића

Београдски круг била је група стрип цртача који су радили у Београду 30-их година 20. века.[1] Била је то београдска школа стрипа чувена и у светским размерама. Међу оснивачима ове групе био је Ђорђе Лобачев, један од пионира српског и југословенског стрипа.[2]

Чланови Београдског круга[уреди | уреди извор]

Међу оснивачима Београдског круга највише је било руских емиграната који су у Београд дошли после Октобарске револуције.[3] Велики број Руса међу пионирима београдског стрипа Ђорђе Лобачев објашњава чињеницом да Руси у већини случајева нису имали стално запослење а знали су да цртају. У то време цртање стрипова био је уносан и тражен посао, а хонорари су били довољни за пристојан живот.[4] Цртачи окупљени око Београдског круга били су:

Рад Београдског круга[уреди | уреди извор]

Чланови Београдског круга цртали су за бројне стрип магазине, али је међу највећим доприносима свакако био њихов рад у Мика Мишу, једном од најпопуларнијих српских стрип магазина у периоду пре Другог светског рата, који је излазио од 1936. до 1941. године. Својим радовима они су дали посебан печат овом листу, а популарност ликова које су креирали надмашила је многа славна имена америчке продукције, чији радови су објављивани у Мика Мишу.

Нису сви представници Београдског круга дали исти допринос престижу домаћег стваралаштва на страницама Мике Миша. По критеријумима естетског вредновања у први план избијају Сергеј Соловјев, Константин Кузњецов, Никола Навојев и Ђорђе Лобачев, али најревноснији сарадници били су, поред Кузњецова и Соловјева, Ђука Јанковић и Алексије Ранхнер. Кузњецов је истовремено радио и за Политикин забавник, а Соловјев за Микијево царство, док су Јанковић и Ранхнер били верни пре свега Мика Мишу и пратећим издањима матичног листа. Ђорђе Лобачев никада није био везан само за један лист. У периоду своје сарадње са Мика Мишом он је упоредо цртао и за Политику, а након покретања Микијевог царства и Политикиног забавника редовно је објављивао радове и у овим издањима. За разлику од Лобачева, Никола Навојев је у тренутку изласка првог броја Микијевог царства дефинитивно прекинуо сарадњу са Мика Мишом и заједно са Бранком Видићем остварио у новом листу изузетно велику продукцију, надмашивши у том погледу све остале југословенске ауторе. Нешто касније сличним путем кренуо је и Иван Шеншин, који је током 1940. и почетком 1941. године креирао за „Микијево царство“ већи број радова, премашујући комплетну дотадашњу продукцију остварену у периоду сарадње са Мика Мишом.

Изузев Ђорђа Лобачева, Николе Навојева и донекле Ивана Шеншина, сви остали чланови Београдског круга објавили су своје прве стрипове тек у Мика Мишу или неком од његових пратећих издања. За веома кратко време развили су се у врсне ствараоце изразито препознатљивог стила, достижући својим остварењима домете каквим се у предратном периоду није могла похвалити ни једна европска земља. У прилог томе говори и чињеница да је доста радова београдских аутора објављено и у Француској, мада је у то време амерички стрип апсолутно доминирао у европским издањима.[5]

Каснији утицај[уреди | уреди извор]

Седамдесетих година 20. века група савремених стрип цртача, по угледу на некадашњи Београдски круг, направила је Београдски круг 2. Иницијатори ове идеје били су цртачи Бојан Ђукић и Владимир Весовић. Весовић је покретач и београдске школе стрипа „Ђорђе Лобачев“, коју води од 1992, као и један од покретача Међународног фестивала стрипа у Београду и неколико других стрипских манифестација.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Iz drugog plana Vladimir Vesović: DOBRI DUH SRPSKOG STRIPA”. Strip blog. Приступљено 30. 9. 2020. 
  2. ^ Pepić, M. (1985). „Đorđe Lobačev, gost Salona YU stripa u Vinkovcima '85: Zahvalan sam što ste me izvukli iz zaborava”. Super ITD (Yugopapir). Приступљено 30. 9. 2020. 
  3. ^ „Miki Maus u stripu ili kako smo se obrazovali kroz „Mikijev Zabavnik. Vesti.rs. 2. 4. 2020. Приступљено 30. 9. 2020. 
  4. ^ Ćirić, Sonja (23. 11. 2000). „Ђорђе Лобачев (intervju sa Đorđem Lobačevim)”. Vreme. 516. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2021. Приступљено 30. 9. 2020. 
  5. ^ а б Draginčić, Slavko; Zupan, Zdravko. „Rađanje „beogradskog kruga. Projekat Rastko. Приступљено 30. 9. 2020.