Берти Фогтс

С Википедије, слободне енциклопедије
Берти Фогтс
Берти Фогтс 2014.
Лични подаци
Пуно име Ханс-Хуберт Фогтс
Датум рођења (1946-12-30)30. децембар 1946.(77 год.)
Место рођења Карст, Немачка
Висина 1,68 m
Позиција дефанзивац
Јуниорска каријера
1954—1965. ВфР Бутген
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1965—1979. Борусија Менхенгладбах 419 (32)
Репрезентативна каријера
1967—1978 Немачка 96 (1)
Тренерска каријера
1979–1990
1986–1990
1990–1998
2000–2001
2001–2002
2002–2004
2007–2008
2008–2014
2015–2016
Немачка У21
Немачка (помоћни тренер)
Немачка
Бајер Леверкузен
Кувајт
Шкотска
Нигерија
Азербејџан
САД (технички саветник)

Ханс-Хуберт "Берти" Фогтс (рођен 30. децембра 1946) је бивши немачки фудбалер који је играо на позицији одбрамбеног играча. У Бундеслиги је читаву професионалну клупску каријеру играо за Борусију Менхенгладбах, освојио је Светско првенство са Западном Немачком 1974. Касније је био селектор националним тимовима Немачке (освојено Европско првенство 1996), Шкотске, Нигерије и Азербејџана.

Каријера клуба[уреди | уреди извор]

Фогтс се придружио фудбалској екипи локалног спортског клуба ВфР Бутген 1954. године са седам година, остајући с њима све до свог преласка из 1965. у ФК Борусија Менхенгладбах. Као десни бек, његова упорност донела му је надимак "Теријер".[1]

Он је био један од кључних играча, заједно са Бонхофом, Штиликеом, Симонсеном и Хајнкесом, током златних година Борусије 70-их година 20. века, када је освојена Лига пет пута, немачки Куп једном, и Купа УЕФА два пута. Фогтс је такође играо у поразу у финалу европског купа 1977. године (пораз од Ливерпула) .[2]

Фогтс је за Менхенгладбах уписао 419 наступа у Бундеслиги, постигавши 32 гола, а такође се 64 пута појавио за клуб у европским такмичењима, постигавши 8 голова. Фогтс је остао са Менхенгладбахом све док се није повукао из играња 1979. године.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Фогтс (лево) у сенци Кројфа у финалу ФИФА Светског купа 1974

Фогтс је одиграо девет међународних утакмица за западну Немачку, уписао је три наступа за екипу млађу од 23 године и има 96 сениорских наступа, што га чини једним од најистакнутијих немачких репрезентативаца. Био је капитен за двадесет сениорских утакмица, постигао је један репрезентативни гол, а такође је био и члан немачке репрезентације која је освојила светско првенство 1974. године .

Прозван "Теријер" због борбе за сваку лопту као да му је последња, Фогтс је био велики фаворит код своје домаће публике. Фогтс је сјајно чувао и маркирао Јохана Кројфа у финалу Светског купа 1974. у Минхену, када је победила Западна Немачка 2:1.

Током утакмице између Западне Немачке и Аустрије 21. јуна 1978, у другом колу ФИФА Светског купа 1978., постигао је аутогол, омогућивши Аустрији да победи Западну Немачку први пут у 47 година, и спречио Западну Немачку да прође у следећи круг. У Аустрији је овај меч познат и као Чудо од Кордобе .

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Фогтс, 2006.

Западна Немачка и Немачка[уреди | уреди извор]

Након завршетка играчке каријере Фогтс је постао тренер Западне Немачке до 21 годину и на тој улози остао до 1990. године. Почевши од 1986. године, постао је помоћник тренера националног тима. 1990. године унапређен је у тренера Немачке, наследивши Франца Бекенбауера .

Након финала ФИФА Светског купа 1990. године, Бекенбауер је рекао да ће уједињена Немачка "вероватно бити непобедива годинама" [3], изјава која се показала да представља терет за Фогтса током наредних година. Иако је Фогтс водио немачку репрезентацију другог места на Еуро 1992. и титуле на Еуро 1996., два пораза у четврт-финалима Светског купа 1994. и 1998. су уписана у његовој тренерској каријери. Одступио је са места тренера Немачке у септембру 1998.[4]

Бајер Леверкузен[уреди | уреди извор]

У новембру 2000. године, након неког времена ван управљања, постављен је за тренера Бајер Леверкузена. Следећег маја је, упркос томе што је стекао квалификације за Лигу шампиона, отпуштен.

Кувајт[уреди | уреди извор]

У августу 2001. године, три месеца касније, постао је тренер Кувајтског националног тима .

Шкотска[уреди | уреди извор]

У јануару 2002. Фогтс је поднео оставку у Кувајту, после шест месеци посла, како би преузео сличну позицију са репрезентацијом Шкотске .[5] У квалификацијама за Еуро 2004, Фогтс је довео Шкотску до плеј-офа, завршивши на другом месту у својој групи иза Немачке. У плеј-офу Шкотска је извучена против Холандије и Фогтс их је водио до победе од 1:0 у Хампден Парку, али Холандија је у узвратној утакмици савладала Шкотску 6:0.

Нигерија[уреди | уреди извор]

У јануару 2007. Фогтс је постављен за тренера Нигерије и потписао је четворогодишњи уговор. Нигерија је елиминисана у четвртфиналу Купа афричких нација 2008., што је био њихов најгори учинак на такмичењу од 1982. године .[6][7] Фогтс је поднео оставку на функцију у фебруару 2008.[8]

Азербејџан[уреди | уреди извор]

Фогтс на тренингу 2014. године

У априлу 2008. године постављен је за тренера Азербејџана, на двогодишњем уговору.[9] У децембру 2009. продужио је уговор са АФФА-ом до краја квалификација за Еуро 2012, након успешних резултата.[10][11] У марту 2014. Фогтса је Јирген Клинсман именовао специјалним саветником Сједињених Држава за Светско првенство 2014. године .[12]

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

У марту 2014. Фогтс је именован за техничког саветника националног тима Сједињених Држава.[13][14] Након отпуштања Јиргена Клинсмана, Фогтсов мандат је такође престао.[15]

Статистика[уреди | уреди извор]

Статистика каријере у клубу[уреди | уреди извор]

Клупски наступи Лига Куп Лига Куп Континентал Укупно
Сезона Клуб Лига Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол.
Немачка Лига DFB-Pokal Друго УЕФА Укупно
1965–66 Борусија Менхенгладбах Бундеслига 34 0 2 0 36 0
1966–67 34 1 1 0 35 1
1967–68 34 6 3 0 37 6
1968–69 34 8 2 0 36 8
1969–70 34 5 3 1 37 6
1970–71 34 1 4 0 4 2 42 3
1971–72 19 1 2 0 4 0 25 1
1972–73 34 3 9 0 12 2 55 5
1973–74 27 3 3 0 7 1 37 4
1974–75 34 0 2 0 12 2 48 2
1975–76 34 1 4 1 6 0 44 2
1976–77 27 1 1 0 9 1 37 2
1977–78 34 2 5 0 8 0 47 2
1978–79 6 0 1 0 3 0 10 0
Укупно Немачка 419 32 42 2 65 8 526 42
Укупно у каријери 419 32 42 2 65 8 526 42

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vogts: Africans can reach semis”. fifa.com. 6. 8. 2007. Архивирано из оригинала 10. 05. 2009. г. Приступљено 3. 5. 2009. 
  2. ^ „Spielstatistik FC Liverpool – Borussia Mönchengladbach” (на језику: German). fussballdaten.de. Приступљено 23. 10. 2011. 
  3. ^ „SPIEGEL Interview with Franz Beckenbauer: "Football Has an Incredible Power Beyond Sport". SPIEGEL Online. 29. 5. 2006. Приступљено 3. 11. 2008. 
  4. ^ „Another Day, Another Coach Gone:Now It's Vogts”. New York Times. 9. 9. 1998. Приступљено 23. 10. 2011. 
  5. ^ „Vogts to be Scotland boss”. BBC Sport. 21. 1. 2002. Приступљено 2. 9. 2007. 
  6. ^ Okeleji, Oluwashina (4. 2. 2008). „Vogts future looks under threat”. BBC Sport. Приступљено 1. 4. 2014. 
  7. ^ Mungazi, Farayi (6. 2. 2008). „Nigeria FA silent on Vogts future”. BBC Sport. Приступљено 1. 4. 2014. 
  8. ^ „Berti Vogts ends Nigeria reign”. BBC Sport. 20. 2. 2008. Приступљено 1. 4. 2014. 
  9. ^ „Vogts accepts Azeri challenge”. uefa.com. 4. 4. 2008. Приступљено 8. 4. 2008. 
  10. ^ „Berti Vogts extended his contract with the Azerbaijan national team”. trend.az. 14. 12. 2009. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011. 
  11. ^ „Berti Vogts signs new contract as Azerbaijan coach”. news.az. 14. 12. 2009. Архивирано из оригинала 9. 10. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011. 
  12. ^ Creditor, Avi (30. 3. 2014). „Klinsmann appoints Berti Vogts USMNT special advisor; Vasquez off coaching staff”. SI.com. Time Inc. A Time Warner Company. Приступљено 31. 3. 2014. 
  13. ^ „Former Scotland manager Vogts appointed to role in United States national team”. The Herald. Herald & Times Group. 27. 3. 2015. Приступљено 28. 3. 2015. 
  14. ^ „US Soccer appoints Euro 1996-winning coach Berti Vogts as USMNT technical advisor”. mlssoccer.com. Major League Soccer. 26. 3. 2015. Архивирано из оригинала 26. 03. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2015. 
  15. ^ „Berti Vogts wird 70 – Gratulation!”. ZDF (на језику: немачки). 30. 12. 2016. Приступљено 30. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]