Бимбетка

Бимбетка
Бимбетка
Светска баштина Унеска
Званично име	Пећинска склоништа Бимбетка
Место	Индија
Координате	22° 56′ 19″ С; 77° 36′ 52″ И / 22.93863333° С; 77.61438056° И
Површина	1.893, 10.280 ha (203.800.000, 1,1065×109 sq ft)
Критеријум	Културно добро: ii, iii, iv
Упис	2007. (31. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/925

Бимбетка (девангари санскрт: भीमबेटका पाषाण आश्रय) је праисторијски археолошки локалитет неколико пећина у области Раисен, у индијској држави Мадја Прадеш, 45 км од Бопала. У њој су пронађени најстарији трагови људи у Индији, и зато се претпоставља да су неке од пећина биле насељене више од 100.000 година.^[1] На зидовима неких пећина налазе се палеолитске слике старе око 30.000 година, због чега су пећине Бимбетке уписане на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.

Назив му потиче од божанског хероја Бима из епа Махабхарата, који је био познат по својој великој снази, те Бимбаитка значи "Место где седи Бима".^[2]

Цело ово подручје природних склоништа у стенама је прекривено густом вегетацијом због обиља извора воде, и сличи другим палеолитичким локалитетима са сликама као што су Национални парк Какаду (Аустралија), и Праисторијски локалитети у долини Везер (Француска).

Индијски археолог, Др. Вишни С. Ваканкар, је 1957. године путујући возом за Бопал спазио формације стена сличне онима у Шпанији и Француској где су пронађене праисторијске слике. Следеће године је отпочео истраживати ово подручје. Од тада до данас откривено је више од 700 склоништа у стенама, 243 у Бимбетки и 178 у оближњем Лака Јуару. У Бимбетки су 1990—91. године пронађени остаци најстаријих зидова и подова, као и најстарији петроглифи на свету (око 290.000 до чак 700.000 година стари, што их чини најстаријим људским изразом на свету.^[3])^[4]^[5]

На бројним сликама приказани су мотиви разних животиња (говеда, тигрови, лавови, крокодили, коњи, битке животиња, итд.), али и мезолитски призори људског живота попут лова, порођаја, кола и светковина, јахања слонова, верских церемонија и погреба; те бројни апстрактни симболи, али и прикази предео који их је окруживао. Углавном су изведени у црвеној и белој боји, а понегде зеленом и жутом, добивени од природних материјала попут земље, биљака и животињске масти. Добро су сачувани јер су боје оксидирале с великом концентрацијом гвожђа у стенама.

Осликавање у Бимбетки је потрајало све до средњег века када њихов уметнички квалитет бледи (углавном геметријски симболи) и користе се неквалитетнији материјали.