Бистражин
Бистражин | |
|---|---|
 Терзијски мост у Бистражину | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Општина | Ђаковица |
| Становништво | |
| — 2011. | 429[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 21′ 20″ С; 20° 30′ 43″ И / 42.3556° С; 20.5119° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 337 m |
.svg)  Бистражин Бистражин на карти Србије | |
Бистражин (алб. Bishtazhin/Bistazhini) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 429 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бистражин површине 310 ha.
Историја[уреди | уреди извор]
Село се први пут помиње у Светоарханђелској повељи[2] цара Стефана Душана из 1348. године.
На северном ободу села, на путу Призрен—Ђаковица, некадашњој траси старог средњовековног пута, налази се Терзијски мост преко реке Рибник (Ереник), дужине преко 190 метара и ширине до 3,5 метара са, типичних 11 полуобличастих лучних отвора. Овај пример старе мостоградње сачуване у Србији, заштићен још 1962. године, налази се на листи споменика културе од изузетног значаја.[3]
На брегу изнад села, на старим темељима, 1930. између Првог и Другог светског рата подигнута је лепа и скромна сеоска Црква Св. Илије. Зидана је од делимично тесаног камена са звоником на западној страни. Она је разорена и спаљена априла 1941. године, када су Албанци спалили сва црногорска села у Метохији. Црква је обновљена 1991, али су је шиптарски екстремисти демолирали и озбиљно оштетили ручним бомбама у јуну 1999, након доласка италијанских снага КФОР-а. У мартовском погрому 2004 потпуно је уништена.[4][5][6]
Око цркве је српско гробље које је последњих деценија често скрнављено од стране албанских шовиниста. У селу више нема Срба.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Бистражин има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 429 (100,0%) |
| Укупно | 429 |
| Демографија[1][7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 327 | |
| 1953. | 356 | |
| 1961. | 402 | |
| 1971. | 503 | |
| 1981. | 627 | |
| 1991. | 681 | |
| 2011. | 429 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Дигитална Народна библиотека Србије: Светоарханђелска повеља цара Стефана Душана[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
- ^ Споменици културе у Србији, Приступљено 26. 1. 2013.
- ^ Растко — Распето Косово: Црква Св. Илије у Бистражину поред Ђаковице[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
- ^ СПЦ: Црква Св. Илије у Бистражину Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 26. 1. 2013.
- ^ Косово.нет: Преглед радова на првој групи објеката, 2005[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
