Пређи на садржај

Битка у Јаришмардију

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка у Јаришмардију
Део Првог чеченског рата

Аргунско ушће, види се село Јаришмарди на супротној обали ријеке Аргун.
Време16. април 1996.
Место
Исход Тактичка победа Ичкерије (њихове оружане снаге су заузеле вис)
Сукобљене стране

Оружане снаге Ичкерије
Арапски муџахедини у Чеченији

Оружане снаге Руске Федерације
Команданти и вође
Ибн ел Хатаб
Ичкерија Чеченски терористи
Русија мајор Пјотр Терзовец†
Јачина
Чеченски терористи
Страни плаћеници
од 80 до 120 људи
Руска војска
око 200 бораца
30 јединица борбене технике
Жртве и губици
не мање од 7 људи погинулих од 73 до 95
људи, уништена 21 јединица борбене технике

Битка у Јаришмардију (рус. Бой у Ярышмарды), такође позната и као Шатојска заседа, се одиграла за време Првог чеченског рата, 16. априла 1996. године у месту Јаришмарди јужно од Грозног, главног града Чеченије. Она је започела када су колони оклопних и других возила која је чинила 2. батаљон 245. моторизованог стрељачког пука руске војске засједу поставиле снаге Чеченске Републике Ичкерије које су чинили локални милитанти на челу са Русланом Гелајевим и страни, претежно арапски, добровољци на челу са Ибн ел Хатабом. Чеченске снаге су изабрале изузетно погодно место за заседу, а затим је врло пажљиво припремили - темпираним минама којима су уништена возила на самом почетку и крају колоне, чиме је руским снагама онемогућен бег. Током три сата борбе готово сва возила - којих је, према различитим изворима, било између 27 и 50, уништена су, а готово сви руски војници убијени; према руским изворима, погинуло је између 76 и 95 руских војника. Ибн-Хатаб је недуго након заседе направио видео-снимак у којем тријумфално парадира поред колоне уништених возила и десетина угљенисаних лешева руских војника; она му је донела изузетно популарност међу чеченским саборцима, али и подстакла бројне добровољце из других исламских земаља да му се придруже. Заседа је представљала до тада најтежи ударац руској војсци и изазвала расправу у руској Државној думи, и интензивирала позиве руском председнику Борису Јељцину да смени министра одбране Павела Грачева чијој су се неспособности приписивали ти и други порази.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]