Блажени чкаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Cnicus benedictus
Cnicus benedictus flor.jpg
Блажени чкаљ
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asterids
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Потпородица: Carduoideae
Племе: Cynareae
Род: Cnicus
L.
Врста: C. benedictus
Биномијална номенклатура
Cnicus benedictus
L.
Синоними[1]
  • Cnicus microcephalus Boiss.
  • Cnicus pseudo-benedictus Asch.
  • Epitrachys microcephala K.Koch

Блажени чкаљ (Cnicus benedictus) биљка је из фамилије Asteraceae. Њено природно станиште је Медитерански регион, од севера Португалије до југа Француске и источно до Ирана.

Народна имена[уреди]

Бабино зеље, бенедикта, Бенедиктова лоза, бискупова брада, Краљевац, меки трн, питоми чкаљ, света сикавица, блажени чкаљ.[2]

Опис[уреди]

У односу на сродне врсте блажени чкаљ је лако препознатљив. Цела биљка (и стабљика и листови) је густо маљава. Стабљика је усправна и обично гушће разграната, висока до 50-60 цм. Листови кожасти, са јаким венама, бодљикавог обода, дугуљасти. Листови при дну већи (око 30 × 8 цм), остали средње велики, расту све до главице која се губи у венцу листова модификованих брактеја - карактеристична одлика биљке. Базални листови расту на дршкама, остали на краћим петељкама а према горе су благо седећи и криласти обухватају стабљику. Главица је мала, цеваста, зупчаста, обично стоји појединачна на врху грана, велика је 3-4 цм. Централни зракасти цветови су жути до бледожуте. Листићи чашичним љуспе инволукрума (филарије) црепасто распоређене у 4-5 реда; спољне филарије јајасте, око 10 × 5 мм, листолике, оштра врха са 3-6 мм дугом бодљом; централне филарије елиптично-ланцетасте, око 15 × 3-6 мм, са врхом који завршава у чешљастој бодљи; унутрашње филарије широколинеарне, око 20 × 2,5 мм. Ахенија цилиндрична, око 8 мм дуга, упадљиво ребраста, гола, са врхом који има назубљен руб. Папус је крут, сложен из ише периферних елемената. Цветање у јуну и јулу.[3]

Историја[уреди]

Cnicus потиче од грчке речи книзеин, што значи "мучење" и односи се на трње биљке. Стара номенклатура Цардуус значи "чичак", под чијом фамилијом је биљка раније класификована. Име врсте Бенедиктус је предмет cпекулација. С једне стране, значење "благословио" се може односити на моћ лековитости биљке, с друге стране, она се може односити на Бенедиктинце који су користили биљку у средњем веку за борбу против куге. У 17. веку, Матиолус је писао о благословеном чичку: "... једва да постоји бољи лек за рак и друге трулежне ране." Канцерогене израслине су споља испиране "кардобенедиктинском" водом и посипане згњеченом биљком.[4]

Биљка је широко узгајана у средњем веку у Европи. Њену употребу у лековите сврхе помиње чак и Шекспир у својој представи "Много буке ни око чега ".[5] Била је веома важна међу многим хербалистима из тог периода.

Распрострањеност[уреди]

Има је на подручју Медитерана, на Алпима,у Западној Азији и Северној Африци.

Хемијски састав[уреди]

Горки xетерозиди (кницин и други).

Ilustracija iz 19-og veka
Илустрација из 19. века

Медицинска употреба[уреди]

У савременој употреби,блажени чкаљ се може користити припремљен као чај за губитак апетита и пробаве; за лечење прехладе, кашља, грознице, бактеријских инфекција, и дијареје. Такође се користи као диуретик за повећање измокравања и за побољшање протока млека код дојиља. Неки натапају газу биљком и прибијају га на кожу за лечење чирева, рана, и сл.

У прехрамбеној производњи се користи као арома у алкохолним пићима.[6]

Референце[уреди]

  1. „The Plant List”. 
  2. Лечење биљем, Туцаков Јован. стр. 240.
  3. Centaurea benedicta (L.) L.
  4. A.Vogel: Plant Encyclopaedia > Cnicus benedictus (Blessed Thistle) | A.Vogel
  5. Шекспир В ., "Много буке ни око чега"; издање на енглеском језику, London: "Oxford University Press"; 1914.
  6. BLESSED THISTLE: Uses, Side Effects, Interactions and Warnings - WebMD

Спољашње везе[уреди]