Боговина

Координате: 43° 53′ 25″ С; 21° 56′ 15″ И / 43.890333° С; 21.9375° И / 43.890333; 21.9375
С Википедије, слободне енциклопедије
Боговина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.Пад 1151
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 25″ С; 21° 56′ 15″ И / 43.890333° С; 21.9375° И / 43.890333; 21.9375
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина264 m
Боговина на карти Србије
Боговина
Боговина
Боговина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19372
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Боговина је градско насеље у општини Бољевац у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2022. у насељу је било 908 становника (према попису из 2011. било је 1151 становника).

РМУ "Боговина"[уреди | уреди извор]

Рудних мрког угља "Боговина" је један од рудника под власништвом ЈП ПЕУ "Ресавица". Отворен је у рад 1903. године, а 1946. је постао државно власништво. Од тада, РМУ Боговина је произвео 7,2 милиона тона угља, а продукција опада сваке године.[1] Постоји потрага за новим изворем угља, али за сад он није пронађен. Неки становници спекулишу да се налази непосредно близу Боговине Насеља, дела Боговине изграђен за потребе рудника.

Подела насеља[уреди | уреди извор]

Насеље је подељено на три главна дела, Боговина Село (око 700 становника), Боговина Насеље (око 300 становника) и Фаца Ваељи (око 100 становника). Боговина Село представља темељ целог насеља, и дан данас остаје главни део села. У његовом саставу се налази РМУ "Боговина". Боговина Насеље је доста касније изграђено, на територији која је некада припадала Подгорцу, оближњем селу. Изграђено је за потребе рудника, где би се нови радници сместили, и живели ближе руднику. То је разлог зашто становници Боговине вуку корене са даљих подручја. Данас се представља као засебна међу-месна заједница под именом Грабовац, али и даље је административно део градског насеља Боговина. Магистрала бр. 391 пролази кроз центар Насеља, што чини виталну конекцију са остатком општине, па и околних општина. Са друге стране, предео под именом Фаца Ваељи (влашки: Fața Vaeļi) је доста већи али и пустошнији од остатка. Обухвата готово 85% територије, али само 8% становништва. Терен је брдовит, и веома слабо насељен. Сматра се да су староседеоци Боговине потекли одавде. Велика већина територије је под шумом. Крећући се ка западу, терен постаје планинарски, са доста стрмијим тереном. На крајњем севеозападу Боговине се налази мали део Пасуљансих Ливада.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Боговини је живело 908 становника што је за 243 мање у односу на 2011. када је на попису било 1151 становника. У насељу живи 759 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46 година (43,86 код мушкараца и 48,24 код жена).[2]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 325 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79 а према истом попису у насељу има 562 стамбених јединица од којих је 334 насељених.[3]

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.753
1953. 2.001
1961. 2.444
1971. 2.086
1981. 1.810
1991. 1.611 1.576
2002. 1.348 1.367
2011. 1.151
2022. 908
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
795 58,97%
Власи
  
362 26,85%
Роми
  
54 4,00%
Југословени
  
14 1,03%
Хрвати
  
13 0,96%
Муслимани
  
10 0,74%
Црногорци
  
8 0,59%
Румуни
  
6 0,44%
Македонци
  
6 0,44%
Словенци
  
2 0,14%
Немци
  
1 0,07%
Бугари
  
1 0,07%
Албанци
  
1 0,07%
непознато
  
14 1,03%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЈП ПЕУ Ресавица: Боговина”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2010. г. Приступљено 28. 08. 2019. 
  2. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 19.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 500. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  3. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 129. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ https://www.kurir.rs/sport/ostali-sportovi/3800605/ljubisa-avramelovic-brka-bokser-cistac-ulica-zajecar
  8. ^ https://www.telegraf.rs/jetset/muzicka-apoteka/3389573-cetiri-godine-od-smrti-zike-nikolica-tako-je-pevao-srpski-sevdalija-plejlista

Спољашње везе[уреди | уреди извор]