Борба на Дреновцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Борба на Дреновцу
Време9. март 1906.
Место
Поводчетничке акције у Македонији
УзрокБорба за Македонију
Исход Турска победа
Сукобљене стране
српски четници Османско царство
Команданти и вође
војвода Илија Јовановић
војвода Змејко Блажевић
командант турске потере
Јачина
2 чете турски војни гарнизон
Жртве и губици
6 мртвих, 3 ухапшено 12 мртвих
запењена четна архива
тројица осуђена на робију

9. марта 1906. дољноречка чета војводе Змејка Блажевића и прилепска чета војводе Илије Јовановића-Прилепца налазиле су се на данику у српском селу Дреновцу (Прилепска каза). Чете су проказане турским властима од стране бугараша из Небрегова и Присата. Велико одељење турске војске је опколило село и изненадило српске чете. После вишечасовне борбе, у којој је погинуло 18 и рањено 12 војника, четници су покушали да се пробију, што је некима и успело. У борби је погинуо војвода Илија Јовановић, Марко Протић, Димитрије Јовановић и Мирче Наумовић. Рањени четници Никола Ристић из Дабинце и Марко Ристић из Требоња извршили су самоубиство. Живи су ухваћени војвода Змејко Блажевић и четници Аца Секулић и Воја Станојевић, сва тројица је била теже рањена. Турци су успели да заплене и четну архиву једног од војвода. Војвода Змејко је покушао да се убије скоком у бунар, али Турци су то приметили и извукли га одатле онесвешћеног.

Битољски суд је заробљенике осудио на доживотну робију. После проглашења хуријета (23. јул 1908) четници су амнестирани. Ухапшена тројица је пуштена на слободу и од 1909. Змејко је опет активан у четничкој организацији, што је видно и из платног списка.

После пропасти на Дреновцу у западном Повардарју су биле само четири спрске чете. Убрзо после ове борбе војвода Јосиф Ивановић је ликвидирао денунцијаторе из Небрегова и Присата.[1][2][3]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912. стр. 89

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ АС, МИДС, ИоВ,Ф.13, Извештај Владислава С. Михаиловића и Николе Јанковича-Косовског Централном одбору
  2. ^ С. Краков: Крваве борбе, стр 147-148
  3. ^ М. Ракић, н.л. 77, 329