Син Бранислава Малагурског и Славице Малагурски, одрастао је у Суботици, на северу Србије. У интервјуу за прашки културни и политички магазин Књижевне новине [cz] (чеш.Literární noviny), изјавио је да су његови пореклом из пољског града Мала Гора [pl] (пољ.Mała Góra), додавши да се у 17. веку војник из тог града борио под командом Еугенa Савојског против Турака у бици код Сенте и након тога одлучио да остане у Суботици.[7]
2009. године, Малагурски је снимио документарни филм о Србима који живе на Косову и Метохији и о мањку људских права које имају на почетку 21. века. У филму су интервјуисани бивши канадски генерал Луис Макензи, бивши канадски амбасадор у Југославији Џејмс Бисет, бивши званичник УНМИК-а Џон Хаторн и економиста Мишел Чосудовски. Телевизијску премијеру је имао на руској сателитској ТВ мрежи РТ.[15]
2010. године, Малагурски је снимио документарни филм „Тежина ланаца” који анализира улогу Сједињених Америчких Држава, НАТО-а и Европске уније у распаду Југославије. У филму су интервјуисани Џон Перкинс, Луис Макензи, Џејмс Бисет, Џон Боснић, Мишел Чосудовски, Бранислав Лечић, Веран Матић, Владе Дивац, Јадранка Рајхл-Кир, Раде Алексић, Весна Левар и други. Филм је приказан у биоскопима широм Аустралије, Канаде, САД и Србије[16][17][18][19][20], на фестивалима и на ТВ мрежама РТ,[21] Eurochannel[22], РТВ БН[23] и РТРС.
2012. године, Малагурски је ко-режирао (са Иваном Рајовић) документарни филм „Претпоставка правде”[24] који се бави страдањем француског навијача Бриса Татона у Београду 2009. године, као и наводних пропуста у судском процесу у Србији који је вођен поводом тога. Телевизијска премијера филма је била у априлу 2013. године у оквиру емисије „Револуција” на Хепи ТВ у којој је гостовао и човек који је тврдио да је сведок инцидента, али никада није позван да сведочи пред судом.[25]
Борис Малагурски интервјуише Новака Ђоковића за филм о Београду 2013. године, Малагурски је снимио филм „Београд”, документарни филм о главном граду Србије, који је премијерно приказан 19. октобра 2013. године у Сава центру.[2] и емитован на РТС-у 20. октобра 2014. godine.[26] У филму су интервјуисани многи познати Београђани, укључујући и тенисера Новака Ђоковића.
2014. године је премијерно приказан нови документарни филм Малагурског „Тежина ланаца 2” у оквиру Монтекасино филмског фестивала у Јоханезбургу, Јужноафричкој Републици[27] У филму су интервјуисани Ноам Чомски, Оливер Стоун, Карла дел Понте, Млађан Динкић, Вук Јеремић, Иво Јосиповић, Мирослав Лазански, Славко Кулић, Мајкл Паренти, Р. Џејмс Вулзи и други.[28][29] Филм се бави темом последица неолибералних реформи на политику, економију, војску, културу, образовање и медије на простору бивше Југославије.[27]
Септембра 2017. године, Малагурски је на светској премијери у Паризу, Француској представио документарни филм о српским манастирима на Косову и Метохији.[30][31]
2019. је Малагурски снимио свој први кратак играни филм, у којем главне улоге тумаче Никола Којо, Милош Биковић и Маја Шуша.[32] Филм је премијерно приказан 29. марта 2019. године на 66. Мартовском фестивалу у Београду.[33]
Малагурски је снимио трећи део документарног серијала „Тежина ланаца” у којем се бави начином на који корпоративни и политички интереси угрожавају здравље и опстанак људи.[34] У филмском трејлеру објављени су исечци интервјуа са Џефријем Саксом, Ноамом Чомским и Катрин Јакобсдоутир.[35] Филм је доживео светску премијеру у Чикагу 28. септембра 2019.[36]
2020. године, Малагурски је снимио нови документарац под називом „Црна Гора: Подељена земља”. Теме филма су националне поделе у Црној Гори, насилна промена идентитета, напад на Српску православну цркву и диктатура Мила Ђукановића. Филм је снимљен уз благослов упокојеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића.[37]
У новембру 2020. године, Малагурски је званично потврдио да се спрема нови документарац који ће се бавити историјом и стварањем Републике Српске.[38][39][40]
Од 2013. до 2015. године[41] Малагурски је био уредник и водитељ „Револуције”, недељне ТВ емисије на Хепи ТВ. Емисија је садржала документарне сегменте и интервјуе са званичницима, страним и домаћим експертима, као и обичним грађанима Србије.[4][42] Хепи ТВ није саопштила званичан разлог укидању емисије.[41]
Од 2015. до 2017. године, Малагурски је био уредник и водитељ емисије "Глобално" на РТВ БН, која се бавила "глобалним темама из домаће перспективе."[43] Од маја 2017. до децембра 2018, Малагурски је уређивао и водио емисију кратког формата за новинску агенцију Спутњик Србија под називом "Малагурски за Спутњик", која се бавила домаћим и међународним темама.[44] Током 2018. године је био и уредник и водитељ емисије "Clipart with Boris Malagurski" на енглеском језику за међународну телевизијску мрежу РТ, у којој је анализирао глобалне теме.[45]
Од 2019. године, Малагурски је уредник и водитељ недељне емисије кратког формата "Малагурски укратко" на Слободној Телевизији, у којој се махом бави домаћим темама.[46][47]
Малагурски се повремено појављује као дописник ТВ мреже РТ, на којој говори о темама везано за простор Балкана,[48][49][50][51] као и на Прес ТВ у којој коментарише европске и блискоисточне теме.[52][53][54]
Октобра 2011. године, Малагурски је приказао свој филм „Тежина ланаца” на барикадама на Јарињу на административном прелазу између Косова и Централне Србије,[55] што је изјавио да је био знак подршке Србима који се боре за своја права у покрајини.
Јуна 2012. године, Малагурски је учествовао у протесту испред зграде Радио-телевизије Србије на којем се захтевао крај „организованог медијског мрака” у Србији и емитовање филма „Тежина ланаца” на јавном сервису Србије.[56] Пред више стотина демонстраната, Малагурски је рекао да је Александар Тијанић, тадашњи генерални директор РТС-а, њему рекао да иако је „Тежина ланаца” добио позитивну оцену, не може да се прикаже на РТС-у зато што је претходно приказан на Хепи ТВ. Малагурски је тврдио да су приказани само сегменти из филма, не и цео филм, што је поткрепио потврдом из Хепи ТВ.[57]