Борко Гвозденовић
| Борко Гвозденовић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. октобар 1937. |
| Место рођења | Сирча код Краљева, Краљевина Југославија |
Борко Гвозденовић (1937) српски је новинар и књижевник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Борко Гвозденовић је рођен 29. октобра 1937. у Сирчи код Краљева, Србија. Гимназију је завршио у Краљеву. Дипломирао је Филолошком факултету Београдског универзитета, Група за југословенску и светску књижевност.[1]
Гвозденовић је читав радни век, више од четрдесет година, провео у „Политици“, најпре као сарадник на Београдској хроници, потом њен уредник, уредник Дописничке мреже и уредник Спољнополитичке рубрике.
Био је стални дописник „Политике“ из Кине (од 1985. до 1990) и Совјетског Савеза, потом Руске федерације (од 1991. до 1994). Добитник је годишње „Политикине“ награде за 1990, награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (2007)[2] и „Вукове награде“ Културно просветне заједнице Србије за допринос српској култури (2015).[3]
За публицистички рад добио је награду коју додељује Академија „Иво Андрић“[4] за књигу „Траг до Истанбула“ (2003)[5] и награду Фонда „Драгојло Дудић“ за дело „Пријепољска књига бесмртника“.
Члан је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- „Армија народу“ (1964) [6]
- „Стража на граници“ (1965) [7]
- „Ратко Павловић Ћићко“ (1981)
- „Траг до Истанбула“ (2001) [8]
- „Пријепољска књига бесмртника“ (2009)[9]
- „И сунце са истока на западу залази“ (2001)
- „Русија – земља изнад земље“ (2002)
- „Човек сам себи судбина“ (2013)
Из рецензија[уреди | уреди извор]
Из рецензије књиге „Пријепољска књига бесмртник“.[10] Рецензија проф. др Миодрага Милојевића:
Књига Борка Гвозденовића представља хронику два изузетна дана у историји Пријепоља, испричану у облику сећања и размишљања тридесетак учесника. Иако су изнета знатно касније, када појединости почињу да бледе (нарочито поједина имена) и да се мењају под утицајем промена које доноси време, она задржава своју аутентичност и свежину. Због тога се књига лако чита. Њену вредност повећава списак погинулих и несталих.
Без обзира на протекло време и настале друштвене промене књиге ове врсте, па и рукопис Борка Гвозедновића, могу имати читаоце и међу онима који су друкчије опредељени. Књига вреди само ако може да изазове размишљање и разговоре. Убедјени смо да ова књига то може.
(Књига изашла из штампе 2009, у издању Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду и Досије студија, Београд)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гвозденовић Б, "Човек сам себи судбина", Републички одбор СУБНОР Србије str. 167
- ^ UNS :: Nagrada za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG)
- ^ Dobitnici Vukove nagrade - JMU Radio-televizija Vojvodine
- ^ Dodela Nagrada U Klubu Književnika Srbije
- ^ Put u Istanbul nin.co.rs
- ^ Коауторски рад са Ивом Матовићем
- ^ Коауторски рад са Јевремом Јешом Поповићем
- ^ Trag do Istanbula - put droge knjizara.com
- ^ Prijepoljska knjiga besmrtnika, Epopeja na Limu 1943. korisnaknjiga.com
- ^ Гвозденовић Б, „Пријепољска књига бесмртника“, унутрашња страна насловнице на крају књиге, клапни, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду и Досије студије, 2009.g