Босутска култура
| Босутска култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Србија | ||
| Главни локалитет | Босут | ||
| Друштво | |||
| Језик | индоевропски | ||
| Религија | индоевропска | ||
| Друштвено уређење | сложено социјално издиференцирано друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | гвоздено доба | ||
| Настанак | 10. век п. н. е. | ||
| Престанак | 4. век п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Белегишка култура | Латенска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
| Овај чланак је део серије о историји Србије и Војводине | ||||||||||
|
||||||||||
Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту.[1] Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.
Ископавања[уреди | уреди извор]
Налазиште је откривено 1880. године, а прва ископавања започета су 1964. године у организацији Музеја Срема из Сремске Митровице, где су и депоновани пронађени предмети. Резултати ископавања показали су да је реч о вишеслојном историјском насељу.
Ово налазиште је постало епоним за идентификацију сродних културних појава ширег балканског простора за период старијег гвозденог доба. Године 1975. настављени су радови на локалитету и трајали су до 1988.
Локалитет Градина[уреди | уреди извор]
- Главни чланак: Градина на Босуту.
Локалитет Градина налази се у атару села Вашице код Шида, на левој обали реке Босут. Резултати досадашњих истраживања показали су да се ради о вишеслојном праисторијском насељу следеће хронолошко-стратиграфске слике:
- неолит — насеље сопотско-ленђелске културе
- енеолит — култура Болерас-Чернавода III
- рано и средње бронзано доба — винковачка и ватинска култура
- старије гвоздено доба — материјал босутске културе са три развојне фазе
- млађе гвоздено доба — насеље Скордиска
Остали локалитети[уреди | уреди извор]
Други значајни локалитети Босутске културе су Гомолава, Жидовар, Феудвар и Калакача.
Периодизација[уреди | уреди извор]
Босутска култура се развијала током готово целог Раног гвозденог доба, од 9. века п. н. е. до великих миграција у средњој Европи и јужној Панонској низији, које су завршене инвазијом келтских племена у Подунављу око 4. века п. н. е.
Ова култура се дели на три фазе:
- Калакача-Босут
- Басараби
- Босут III
Најранија насеља Босутске културе вуку директне корене из касног бронзаног доба Белегишке културе.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Praistorija, Кulture mlađeg kamenog doba — neolit, Gradski muzej Sombor
Литература[уреди | уреди извор]
- Др Предраг Медовић, Праисторија на тлу Војводине, Нови Сад, 2001.
- Драгослав Срејовић, Илири и Трачани, Београд, 2002.
