Бојник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бојник
Бојник 1- Bojnik 1.jpg
Средишњи трг у Бојнику са спомеником
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаБојник
Становништво
 — 2011.Пад 3.100
Географске карактеристике
Координате43°00′33″ СГШ; 21°43′23″ ИГД / 43.009166° СГШ; 21.723° ИГД / 43.009166; 21.723Координате: 43°00′33″ СГШ; 21°43′23″ ИГД / 43.009166° СГШ; 21.723° ИГД / 43.009166; 21.723
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина242 м
Бојник на мапи Србије
Бојник
Бојник
Остали подаци
Поштански број16205
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Бојник је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 3.100 становника.

Овде се налази Народна библиотека Вук Караџић, Бојник.

Демографија[уреди]

У насељу Бојник живи 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). У насељу има 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Историја[уреди]

Далеко у историјску прошлост, сеже градитељско, споменичко и духовно наслеђе на просторима општине Бојник. На то указују бројни материјалми остаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градови - утврђења и водовод) и средњевековног периода (цркве и црквишта).[1]

Из праисторијског периода постоји насеље откривено у Лапотинцу на локалитету „Селиште“ (фрагменти керамике из Старчевачке групе)

Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, познато као „Горњебријанско кале“, која представлја римску тврђаву подигнуту највероватније у 3. веку.

Из рановизантијског периода потиче римско насеље код Бојника регистровано на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град „Костура”). У њему је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (изложена у народном музеју у Лесковцу), док су камен, цигла, керамика и други трагови насеља из рановизантијске епохе, откривени и у селу Ображда.

Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.

Након српско-турских ратова Бојник је припао Кнежевини Србији. Тај крај је делимично запустео јер су се Арнаути махом иселили у Турску царевину. Седиште Бојничке општине 1882. године било је у Бојнику. Ту је било 15 кућа са 389 кућа, углавном досељеника. Насељеници су донели покретни иметак и населили се у плодној Пусторечкој долини.[2]

Током Другог светског рата Бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[3]

Демографија[уреди]

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.004
1953. 1.110
1961. 1.448
1971. 1.780
1981. 2.241
1991. 2.825 2.797
2002. 3.159 3.269
2011. 3.100
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
2.710 85,78 %
Роми
  
430 13,61 %
Црногорци
  
12 0,37 %
Хрвати
  
1 0,03 %
непознато
  
3 0,09 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски подаци, У: Општина Бојник”. Општина бојник. Приступљено 16. 7. 2018. 
  2. ^ "Тежак", Београд 1882. године
  3. ^ У Бојнику бугарски фашисти у једном дану стрељали 500 родољуба | Јужна Србија Инфо вести јужне Србије туризам забава огласи
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]