Брана Димитријевић
Бранислав Димитријевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 27. новембар 1939. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 30. јул 2015. |
| Место смрти | Београд Србија |
Бранислав „Брана“ Димитријевић (Београд, 27. новембар 1939 — Београд, 30. јул 2015) био је српски доктор стоматолошких наука и магистар стоматолошких наука. Редовни професор максилофацијалне хирургије Стоматолошког факултета Универзитета у Београду.[1] Књижевник и историчар, са посебним доприносом историји српске медицине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је на Стоматолошком факултету у Београду (1963) и магистрирао (1976) где је одбранио и докторску тезу „Заступање фонијатријских принципа у формирању пост-ресекционих горњовиличних протеза“ (1980). Објавио преко 160 научних и стручних радова из области стоматологије, максилофацијалне хирургије, судске медицине, медицинског права, биоматеријала и историје медицине.
Утемељивач је и уредник електронске библиотеке „Историја медицине“ у оквиру Међународне културне мреже „Пројекат Растко“ од 2008. године. Био је председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва од обнављања Секције 2009. до 2015. године.
Под књижевним именом Брана Димитријевић објавио низ прозних дела – прича, романа, есеја и путописа. Изведено је десетак његових радио-драма, и једна телевизијска. Као сценариста и водитељ сарађивао је у научном и документарном програму Радио телевизије Србије.
Земни остаци проф. Димитријевића кремирани су на Новом гробљу у Београду 1. августа 2015. године.[2]
Књиге (избор)[уреди | уреди извор]
- У контејнеру: записи српског војног хирурга 1916–1918, документарна литература, Београд 2001, 2004;
- Јереванско пророчанство, путописни есеји, Београд 2001;
- Стоматологија и култура, Београд 2002;
- Београдски кошмар Михаила Булгакова: Псеће срце други део, роман, Београд 2004;
- Повреде зуба, група аутора, Београд 2007;
- У равницама привида: Српски војни санитет 1916. у Добруџи по сведочењима др Милутина Велимировића и др Владимира Станојевића, документарна литература, Београд 2008;
- Моја герила, Београд 2010
Документарни филмови[уреди | уреди извор]
- „Легенда о Драгоманцима“ 1-2, РТС 2004.
- „Подрум Светих Жртава“, Други програм РТС, јул 2005.[3][4]
- Епизода 1: „Свете жртве“
- Епизода 2: „Подрум светих жртава“
- Серија „Српски санитет у Првом светском рату“, 2014-2015.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда Дрво живота, Заветине, 2001.
- Златно перо Српског лекарског друштва, 2011.
- Награда за животно дело Српског лекарског друштва, 2015.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Биографија Б. Димитријевића у: Могуће стратегије развоја Србије, прир. Часлав Оцић, Српска академија наука и уметности, Београд 2014, стр. 1108
- ^ Ново гробље: Распоред сахрана и кремација Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2016), ЈКП „Погребне услуге“, Београд, 1. август 2015.
- ^ Димитријевић, Брана. „Подрум светих жртава“ (транскрипт ТВ емисије)
- ^ Димитријевић, Брана. „Подрум светих жртава (Уз документарну телевизијску емисију посвећену драгоценој а још непознатој архивској грађи“
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лични сајт са књижевним радовима
- Е-библиотека „Историја медицине“ на Пројекту Растко
- „Проф. др Брана Димитријевић: Поникли смо из гериле“ (интервју), разговарао Слободан Кљакић, Политика, Београд, 3. 6. 2012.
- Српско лекарско друштво, званични сајт
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
