Бронзани Мајдан
Бронзани Мајдан | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. | 614 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 47′ С; 16° 56′ И / 44.78° С; 16.93° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бронзани Мајдан Бронзани Мајдан на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Бронзани Мајдан је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 614 лица.[1]
Географски положај[уреди | уреди извор]
Налази се западно од Бање Луке на путу за Сански Мост и удаљен је 30 километара од центра града. У близини Бронзаног Мајдана, налази се познати манастир Гомионица. Мјесна заједница Бронзани Мајдан обухвата насељена мјеста Бронзани Мајдан, Обровац и Мелина.
Историја[уреди | уреди извор]
Бронзани Мајдан је био и сједиште општине која је укинута 1963. године и заједно са општинама Ивањска и Крупа на Врбасу припојена општини Бања Лука. На попису из 1961. године, општина Бронзани Мајдан имала је 18.046 становника, а обухватала је насељена места: Бистрица, Борковићи, Бронзани Мајдан, Вилуси, Голеши, Зеленци, Кмећани, Мелина, Обровац, Перван Горњи, Перван Доњи, Радманићи, Славићка, Стратинска и Суботица.
Спорт[уреди | уреди извор]
Насеље је сједиште фудбалског клуба Гомионица.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насеље Бронзани Мајдан | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
| Укупно | 614 (100,0%) | 1 019 (100,0%) | 1 112 (100,0%) | 901 (100,0%) | 802 (100,0%) | ||
| Срби | 570 (92,83%) | 529 (51,91%) | 618 (55,58%) | 419 (46,50%) | – | ||
| Бошњаци | 32 (5,212%) | 420 (41,22%)1 | 411 (36,96%)1 | 428 (47,50%)1 | – | ||
| Муслимани | 6 (0,977%) | – | – | – | – | ||
| Неизјашњени | 4 (0,651%) | – | – | – | – | ||
| Хрвати | 2 (0,326%) | 19 (1,865%) | 25 (2,248%) | 40 (4,440%) | – | ||
| Југословени | – | 31 (3,042%) | 38 (3,417%) | 6 (0,666%) | – | ||
| Остали | – | 20 (1,963%) | 8 (0,719%) | 4 (0,444%) | – | ||
| Црногорци | – | – | 6 (0,540%) | 3 (0,333%) | – | ||
| Роми | – | – | 4 (0,360%) | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,090%) | 1 (0,111%) | – | ||
| Албанци | – | – | 1 (0,090%) | – | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
| Националност (мјесна заједница) |
1991. |
| Срби | 2.789 |
| Муслимани | 421 |
| Хрвати | 43 |
| Југословени | 36 |
| остали и непознато | 36 |
| Укупно | 3.325 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
Извори[уреди | уреди извор]
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- Попис по мјесним заједницама 1991.
