Бужани

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта сеобе Словена и њихових суседа крајем 8. века.

Бужаниплеме Источних Словена, које је насељавало простор око горњег тока реке Западни Буг (по којој су и добили своје име); крајем 11. века Бужане почињу називати Волињанима (по њиховом главном граду Волињ)[1].

Помињу се у Повести минулих лета при набрајању старих руских племена, говорилих су словенским језиком. Према Баварском Географу (9. век), имали су 230 «града» (замка). Њихов центар био је град Бужск. Неки сматрају да су се Бужани и Волињани раније звали Дуљебима. Након уласка у састав Кијевске Русије у X веку Бужани су изгубили своју независност и не помињу се више у историјским изворима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Седов, Валентин Васильевич, Славяне: Историко-археологическое исследование, Москва, (2002). стр. 321.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Барсов Н. П., Очерки русской исторической географии, 2-е изд., Варшава, 1885;
  • Третьяков П. Н., Восточнославянские племена, М., 1953.