Буковић (Бенковац)

Координате: 44° 01′ 42″ С; 15° 38′ 32″ И / 44.028344° С; 15.642252° И / 44.028344; 15.642252
С Википедије, слободне енциклопедије

Буковић
Основна школа у Буковићу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ГрадБенковац
ОбластРавни Котари
Становништво
 — 2011.Раст 526
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 42″ С; 15° 38′ 32″ И / 44.028344° С; 15.642252° И / 44.028344; 15.642252
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина240 m
Буковић на карти Хрватске
Буковић
Буковић
Буковић на карти Хрватске
Буковић на карти Задарске жупаније
Буковић
Буковић
Буковић на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23420 Бенковац
Позивни број+385 23
Регистарска ознакаZD
Веб-сајтwww.benkovac.hr

Буковић је насељено мјесто у Равним Котарима, у сјеверној Далмацији. Припада граду Бенковцу, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на километар источно од Бенковца.

Историја[уреди | уреди извор]

Буковић је, као и остатак бенковачког краја, био у саставу Републике Српске Крајине од 1991. до 1995. године, након чега је у хрватској војној акцији „Олуја” етнички очишћен, да би напуштено село затим дјелимично населили Хрвати избјегли из БиХ.

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису из 2001. године, Буковић је имао 323 становника, од тога 252 Хрвата и 64 Срба.[1] Десет година раније, по попису становништва из 1991. године, Буковић је имао 904 становника, од тога 895 Срба, 1 Југословен и 8 осталих. Буковић је према попису становништва из 2011. године имао 526 становника.[2]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 64 895 779 913 1.011
Хрвати 252 2 3 8
Југословени 1 47 1
Црногорци 1
остали и непознато 7 8 11 1
Укупно 323 904 840 918 1.019
Демографија[3]
Година Становника
1961. 1.019
1971. 918
1981. 840
1991. 904
2001. 323
2011. 526

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Буковић је имало 904 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
895 99,00%
Македонци
  
2 0,22%
Југословени
  
1 0,11%
неопредељени
  
1 0,11%
регион. опр.
  
1 0,11%
непознато
  
4 0,44%
укупно: 904

Презимена[уреди | уреди извор]

Презимена из Буковића су[4]:

  • Богуновић — Православци, славе Св. Јована
  • Витас — Православци, славе Ђурђевдан
  • Вишић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Воларевић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Врцељ — Православци, славе Св. Стефана Дечанског и Св. Николу
  • Вукадиновић — Православци, славе Св. Николу
  • Граић — Православци, славе Св. Николу
  • Драча — Православци, славе Св. Стефана
  • Илић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јокић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Кошевић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Крекић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Кресовић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Мандић — Православци, славе Св. Јована
  • Мијак — Православци, славе Св. Николу
  • Мимић — Православци, славе Св. Николу
  • Радак — Православци, славе Св. Николу
  • Ракић — Православци, славе Св. Николу
  • Релић — Православци, славе Св. Стефана
  • Рњак — Православци, славе Св. Николу
  • Рстић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Савић – Православци, славе Св. Николу
  • Тршић — Православци, славе Св. Николу
  • Ћалић — Православци, славе Св. Јована
  • Ћосо — Православци, славе Св. Архангела Михаила
  • Штулић — Православци, славе Св. Николу

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 18. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Бенковац: Презимена Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2012) (језик: српски), Приступљено 18. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]