Бурулијски чир
| Бурулијски чир | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија |
| МКБ-10 | A31.1 (ILDS A31.120) |
| МКБ-9-CM | 031.1 |
| DiseasesDB | 8568 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Buruli-Ulcer Buruli-Ulcer Бурулијски чир] |
| MeSH | D009165 |
Бурулијски чир (такође познат као бернздејлски чир, Серлов чир или дејнтријски чир[1][2][3]) је инфективна болест чији је узрочник микобактеријум улцеранс (лат. Mycobacterium ulcerans).[4] У почетној фази инфекције карактеристична је појава безболних чворића или отечених подручја.[4] Овај чворић се може претворити у чир.[4] Чир може бити већи са унутрашње стране него на површини коже,[5] и може бити окружен отоком.[5] Са погоршањем болести може доћи до инфекције кости.[4] Бурулијски чиреви најчешће нападају руке или ноге;[4] није уобичајена појава грознице.[4]
Узрок[уреди | уреди извор]
М. улцеранс ослобађа токсин познат као миколактон, који слаби функционисање имунолошког система што резултира умирањем ткива.[4] Бактерија из исте фамилије такође узрокује туберкулозу и лепру (M. туберкулозис и M. лепре, редом).[4] Није познато како се болест шири.[4] Извори воде могу бити укључени у ширење.[5] До 2013. године још увек није било ефикасне вакцине.[4][6]
Лечење[уреди | уреди извор]
Уколико се људи подвргну лечењу у ранијој фази, примена антибиотика у периоду од осам недеља је делотворна у 80% случајева.[4] За лечење се често користе лекови рифампицин и стрептомицин.[4] Кларитромицин или моксифлоксацин се понекад користе уместо стрептомицина.[4] Међу осталим начинима лечења се налази хируршко одстрањивање чира.[4][7] Када се инфекција излечи, на том месту обично остаје ожиљак.[6]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Бурулијски чир се најчешће јавља у руралним подручјима подсахарске Африке посебно у Обали Слоноваче, али се такође може јавити у Азији, западном Пацифику и у земљама Америке.[4] Ови случајеви су забележени у више од 32 земље.[5] Сваке године се јави пет до шест хиљада случајева.[4] Поред људи, ова болест се јавља и код неких животиња.[4] Алберт Раскин Кук је први описао бурулијски чир 1897. године.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. стр. 340. ISBN 978-0-7216-2921-6.
- ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. Chapter 74. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- ^ Lavender, CJ; Senanayake, SN; Fyfe, JA (2007). „First case of Mycobacterium ulcerans disease (Bairnsdale or Buruli ulcer) acquired in New South Wales”. Med. J. Aust. 186 (2): 62—3. PMID 17223764.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Buruli ulcer (Mycobacterium ulcerans infection) Fact sheet N°199”. World Health Organization. 2013. Приступљено 23. 2. 2014.
- ^ а б в г д Nakanaga, K; Yotsu, RR; Hoshino, Y; Suzuki, K; Makino, M; Ishii, N (2013). „Buruli ulcer and mycolactone-producing mycobacteria.”. Japanese journal of infectious diseases. 66 (2): 83—8. PMID 23514902.
- ^ а б Einarsdottir T, Huygen K (новембар 2011). „Buruli ulcer”. Hum Vaccin. 7 (11): 1198—203. PMID 22048117. doi:10.4161/hv.7.11.17751.
- ^ Sizaire V, Nackers F, Comte E, Portaels F (2006). „Mycobacterium ulcerans infection: control, diagnosis, and treatment”. Lancet Infect Dis. 6 (5): 288—296. PMID 16631549. doi:10.1016/S1473-3099(06)70464-9.
Литература[уреди | уреди извор]
- Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. Chapter 74. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. стр. 340. ISBN 978-0-7216-2921-6.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
