ВМРО-ДПМНЕ

С Википедије, слободне енциклопедије

Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство
Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство
СкраћеницаВМРО-ДПМНЕ
ВођаХристијан Мицкоски
Основана17. јун 1990. год.; пре 33 године (1990-06-17)
СедиштеСкопље
Идеологија
Политичка позицијадесни центар[10][11][12]
до деснице[13]
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаЕвропска народна странка (придружени члан)
Боје  црвена,   црна,   златна
Собрање
37 / 120
Председници општина
42 / 81
Одборници општина
468 / 1.333
Скупштина града Скопља
18 / 45
Веб-сајт
www.vmro-dpmne.org.mk

Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство (мкд. Внатрешно Македонска Револуционерна Организација — Демократска Партија за Македонско Национално Единство), позната по свом акрониму ВМРО-ДПМНЕ, је политичка странка у Северној Македонији. Једна је од две највеће странке у држави, док другу чини Социјалдемократски савез Македоније.

Залаже се за хришћанску демократију,[14] а сматра се националистичком странком.[4][15][16][17] Под руководством Љупча Георгијевског, подржавала је независност Македоније од бивше Југославије и водила политику ближих односа са Бугарском.[18] Пошто је оптужен да је пробугарски политичар, Георгијевски је изашао из странке 2003.[19] Под вођством Николе Груевског, промовисала је ултранационалистичку политику.[20] Због националистичких ставова, поједини критичари су је оптужили за албанофобију.[21] За време руководства Груевског, странка се од проевропске и про-НАТО политике окренула ка русофилству, србофилији и антизападној политици.[22][23][24][25][26] Актуелни вођа странке Христијан Мицкоски успротивио се Уговору о пријатељству који је потписан са Бугарском 2017. и тврдио да ће, ако дође на власт, ревидирати Преспански споразум потписан са Грчком 2018.[27] Постала је главна опозициона странка која је учествовала у протестима 2022. због противљења приступању Северне Македоније Европској унији.[28]

Историја[уреди | уреди извор]

Име је добила по Унутрашњој македонској револуционарној организацији, покрету за ослобођење Македоније од Османског царства из прве половине 20. века, а основана је 17. јуна 1990. за време демократских промена у тадашњој југословенској републици Македонији, те учествовала на првим изборима у јесен исте године.

ВМРО је на почетку стекао репутацију странке која окупља радикалне македонске националисте,[29][30][31][32][33][34][35] али је упркос освајања релативно великог броја гласова остала ван власти, јер су првих година македонске независности већину у Собрању држале лево оријентисане македонске странке уз помоћ заступника албанске мањине.

Године 1995. странка је одлучила променити своју платформу од радикално националистичке према умерено десној, односно демохришћанској. Године 1998. је након избора успела да дође на власт, а године 1999. је њен кандидат Борис Трајковски изабран за председника уз помоћ гласова албанске мањине. Године 2002. је поражена на изборима, те је власт поновно преузела левица, али је 2006. освојила највећи број места у Собрању.

Резултати на изборима[уреди | уреди извор]

Година Вођа Гласови % Мандати +/– Бр. Статус
1990. Љупчо Георгијевски први кург 154.101 14,3%
38 / 120
 Раст 38 Раст 1. опозиција
други круг 238.367 29,9%
1994. први круг 141.946 14,3%
0 / 120
 Пад 38 ванпарламентарна
други круг бојкот
1998. први круг 312.669 28,1%
49 / 120
 Раст 49 Раст 1. влада
други круг 381.196 49%
2002. 298.404 25%
33 / 120
 Пад 16 Пад 2. опозиција
2006. Никола Груевски 303.543 32,5%
45 / 120
 Раст 12 Раст 1. влада
2008. 481.501 48,48%
63 / 120
 Раст 18 Стагнација 1. влада
2011. 438.138 39,98%
56 / 123
 Пад 7 Стагнација 1. влада
2014, 481.615 42,98%
61 / 123
 Раст 5 Стагнација 1. влада
2016. 454.519 38,14%
51 / 120
 Пад 10 Стагнација 1. опозиција
2020. Христијан Мицкоски 315.344 34,57%
44 / 120
 Пад 7 Пад 2. опозиција

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bakke, Elisabeth (2010). „Central and East European party systems since 1989”. Ур.: Ramet, Sabrina P. Central and Southeast European Politics since 1989. Cambridge University Press. стр. 79. ISBN 978-0-521-88810-3. 
  2. ^ а б Nordsieck, Wolfram (2020). „North Macedonia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 16. 7. 2020. 
  3. ^ „Key political Parties in Macedonia”. Balkan Insight. 27. 9. 2012. 
  4. ^ а б Bugajski, Janusz (1995). Ethnic Politics in Eastern Europe: A Guide to Nationality Policies, Organizations, and Parties. M. E. Sharpe. стр. 463. ISBN 978-0-7656-1911-2. 
  5. ^ Jebb, Cindy R. (2006). The Fight for Legitimacy: Democracy vs. Terrorism. Praeger Publishing. стр. 65. ISBN 978-0275991890. 
  6. ^ Poulton, Hugh (2000). Who Are the Macedonians? (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 217. ISBN 0-253-21359-2. 
  7. ^ European Yearbook of Minority Issues: 2002-2003. 2. Martinus Nijhoff Publishers. 2004. стр. 233. ISBN 9004138390. 
  8. ^ Dobos, Corina; Stan, Marius (2010). Politics of Memory in Post-Communist Europe (History of Communism in Europe). Zeta Books. стр. 197. ISBN 978-9731997858. 
  9. ^ Petkovski, Ljupcho. Authoritarian Populism and Hegemony: Constructing 'the People' in Macedonia's illiberal discourse (PDF). Centre for Southeast European Studies. 
  10. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: A Post-Communist History. Taylor & Francis. стр. 419. ISBN 978-0-415-22962-3. 
  11. ^ Piano, Aili (30. 9. 2009). Freedom in the World 2009: The Annual Survey of Political Rights & Civil Liberties. Rowman & Littlefield. стр. 433. ISBN 978-1-4422-0122-4. 
  12. ^ Fluri, Philipp H.; Gustenau, Gustav E.; Pantev, Plamen I. (19. 9. 2005). „Macedonian Reform Perspectives”. The Evolution of Civil-Military Relations in South East Europe: Continuing Democratic Reform and Adapting to the Needs of Fighting Terrorism. Springer. стр. 170. ISBN 978-3-7908-1572-6. 
  13. ^ Atanasov, Petar (2005). „Macedonian Reform Perspectives”. Ур.: Fluri, Philipp H.; Gustenau, Gustav E.; Pantev, Plamen I. The Evolution of Civil–Military Relations in South East Europe: Continuing Democratic Reform and Adapting to the Needs of Fighting Terrorism. Springer Science+Business Media. стр. 170. ISBN 978-3-7908-1572-6. 
  14. ^ Berglund, Sten, ур. (2013). The Handbook of Political Change in Eastern Europe. Edward Elgar Publishing. стр. 621—622. ISBN 978-1782545880. 
  15. ^ Vera Stojarová, Peter Emerson (2013) Party Politics in the Western Balkans; Routledge, ISBN 1135235856, p. 175.
  16. ^ Hugh Poulton, Who are the Macedonians?, Hurst & Company, 2000, ISBN 9781850652380, p. 207.
  17. ^ Danforth, Loring M. (1995). The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World. Princeton University Press. стр. 144. ISBN 0691043574. „...the Internal Macedonian Revolutionary Organization – Democratic Party for Macedonian National Unity (VMRO-DPMNE), an ultranationalist party whose irredentist platform called for the creation of a "United Macedonia".” 
  18. ^ Troebst.S, ‘An Ethnic War That Did Not Take Place: Macedonia, Its Minorities and Its Neighbours in the 1990s’, p. 78 in David Turton (ed.), War and Ethnicity: Global Connections and Local Violence (Rochester, 1997 ), pp. 77–103.
  19. ^ Dimitar Bechev, Historical Dictionary of North Macedonia, Historical Dictionaries of Europe, Rowman & Littlefield, 2019, p. 124, ISBN 1538119625.
  20. ^ Piacentini A., Make Macedonia Great Again! The New Face of Skopje and the Macedonians’ identity dilemma edited by Evinç Doğan in Reinventing Eastern Europe: Imaginaries, Identities and Transformations; Place and space series; Transnational Press London, 2019; ISBN 1910781878, p. 87.
  21. ^ Tom Lansford as ed., Political Handbook of the World 2018-2019; (2019) CQ Press, p. 968, ISBN 1544327137.
  22. ^ Pandeva, I.R. (2022). North Macedonia and Russia: An Ambiguous Relationship. In: Kaeding, M., Pollak, J., Schmidt, P. (eds) Russia and the Future of Europe. The Future of Europe. Springer, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-030-95648-6_35
  23. ^ Tomáš Vlček, Martin Jirušek, Russian Oil Enterprises in Europe: Investments and Regional Influence, Springer, 2019, p. 143, ISBN 3030198391.
  24. ^ Vassilis Petsinis, From pro-American to pro-Russian? Nikola Gruevski as a political chameleon. 22 May 2015. openDemocracy.
  25. ^ Jasmin Mujanovic, Hunger and Fury: The Crisis of Democracy in the Balkans, Oxford University Press, 2018, ISBN 0190877391, pp. 115; 162.
  26. ^ Aubrey Belford et al., Leaked Documents Show Russian, Serbian Attempts to Meddle in Macedonia. 04 June 2017, Organized Crime and Corruption Reporting Project.
  27. ^ „Мицкоски: Преспанскиот договор е реалност – DW – 3.11.2021”. dw.com (на језику: македонски). Приступљено 2022-12-10. 
  28. ^ Debate Derailed In North Macedonian Parliament Amid Unrest Over Proposed Deal With EU, Bulgaria. Radio Free Europe/Radio Libert, July 07, 2022.
  29. ^ Alan John Day, Political parties of the world, 2002
  30. ^ Hugh Poulton, Who are the Macedonians?, Hurst & Company, 2000
  31. ^ Christopher K. Lamont, International Criminal Justice and the Politics of Compliance, Ashgate, 2010
  32. ^ Imogen Bell, Central and South-Eastern Europe 2004, Routledge
  33. ^ Keith Brown, The past in question: modern Macedonia and the uncertainties of nation, Princeton University Press, 2003
  34. ^ Stein 2000, стр. 91.
  35. ^ Levitsky & Way 2010, стр. 125.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

ВМРО-ДПМНЕ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ВМРО-ДПМНЕ&oldid=27540768”