Ваздушно-десантна војска

С Википедије, слободне енциклопедије
Десант падобранаца из бомбардера ТБ-3.
Посада десантника Црвене армије при уласку у авион, зима 1941/42 године
Склапшајући мопед, који су користили британски падобранци за време Другог светског рата. Мопед се расклапао и склапао за 15 секунди (маса 32 кг, брзина до 50 км/ч.

Ваздушно десантна војска (ВДВ) је род војске намењен за напад на непријатеља из ваздуха и обављање задатака у непријатељској позадини по спуштању на земљу, уништавање и онеспособљавање надземних елемената високопрецизног оружја, прекидање веза и уништавање резерви, изазивање кварова на комуникацијама у непријатељској позадини, као и прикривање (одбрана) појединих праваца, рејона, напад са бокова, блокирање и уништавање падобранске живе силе противника, пробој кроз непријатељске линије и др. задатке. ВДВ се такође користе као снаге за брзо реаговање.

Главни начин извођења десанта код ВДВ јесте појединачно искакање падобранаца али се може вршити и у низу тзв. садњом (сејањем) падобранаца.Јединице се такође могу избацивати из хеликоптера; током Другог светског рата, за транспорт и избацивање падобранаца практиковале су се једрилице.

У различитим државама користе се различити називи за овај род војске:ваздушна пешадија[1], крилата пешадија[2], снаге (војска) за брзо реаговање, аеромобилна војска[3], высокомобильные десантные войска[4], високомобилна десантна војска[4], командоси[5](британски командоси), и други.

Састоји се из централног органа војне управе (управе, штаба) формација, јединица одељења и већих организационих јединица (на пример, у Русији:Рјазањска виша ваздушно-десантна командна школа). Увреме мира Ваздушно десантна војска обавља своје основне задатке одржава мобилизациону и борбену готовост на нивоу који је неопходан за успешно решавање постављених задатака.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва употреба Ваздушно десантне војске забележена је приликом десанта којим је 10. маја 1940. године заузето белгијско утврђење Ебен-Емаел.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Полевой устав РККА (ПУ-39), 1939 год.”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2015. г. Приступљено 17. 09. 2016. 
  2. ^ Развитие ударной мощи десантно-штурмовых соединений будет происходить путём оснащения транспортными и боевыми самолётами, Сайт Военное обозрение.
  3. ^ Военный энциклопедический словарь, Москва, Военное издательство, 1984 г., 863 стр. с ил., 30 листов
  4. ^ а б „В украинской армии созданы высокомобильные десантные войска, КоммерсантЪ-Украина.”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 17. 09. 2016. 
  5. ^ Английское слово «commandos» употреблялось как для обозначения военнослужащих специальных десантных отрядов, самих десантных отрядов и всей службы С. С. («Special Service», сокращенно «S. S.») в целом.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]