Велимир Гашић
| Велимир Гашић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Велимир Гашић | ||
| Датум рођења | 10. мај 1964. | ||
| Место рођења | Александровац, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Тренерска каријера | |||
| Године | Клубови | ||
| 1984—1988 1989—1991 1991—1993 1993—1995 1995—1996 1996—1998 1998—2000 2001—2003 2005—2007 2010—2011 2012—2015 2016—2017 2020—2022 2022— |
Кварнер (јуниори) Партизан (јуниори) Партизан (помоћник) Кикинда Борац Бања Лука Раднички Београд Борац Бања Лука Слобода Тузла НИС Војводина Металац Партизан (помоћник) Слобода Тузла Сутјеска Слобода Ужице | ||
Медаље
| |||
Велимир Гашић (Александровац, 10. мај 1964) је српски кошаркашки тренер. Тренутно је тренер Слободе из Ужица.
Каријера[уреди | уреди извор]
Гашић је рођен у Александровцу, али се са свега годину дана преселио у Ријеку где је његов отац добио посао.[1] Основну и средњу школу је завршио у Ријеци. Дипломирао је на Машинском факултету у Ријеци 1986. године, а паралелно је студирао и Факултет за спорт и физичко васпитање. Прво је студирао код професора Александра Николића на Београдском Универзитету, а студије је потом завршио у Сарајеву 1985. године, одсек кошарка.
По завршетку активног играња кошарке, водио је кадете и јуниоре Кварнера из Ријеке. Године 1989. је дошао у Партизан где је радио до сезоне 1993/94. Од 1989. до 1991. године је водио јуниорски и млади тим Партизана. Био је члан стручног штаба шампионске генерације Партизана која је 1992. године освојила Европску титулу, као први асистент Жељка Обрадовића. Потом је радио у Кикинди, као први тренер. У сезони 1995/96. је радио у Борцу из Бање Луке. У сезони 1998/99. био је тренер у београдском Радничком, који је те сезоне играо међународни Куп Радивоја Кораћа. У периоду од 1999. до 2001. године поново је радио у Борцу из Бање Луке, тим је тада са великим успехом играо у Купу Сапорте, а освојена је и титула првака државе. Водио је и Слободу из Тузле од 2001. до 2003. године, која се такмичила у Јадранској лиги и ФИБА Купу и била првак државе.
Наставио је своју тренерску каријеру у Кошаркашком савезу. Од 2003. до 2005. године радио је са кадетском и јуниорском репрезентацијом. Био је тренер у новосадској Војводини од 2005. до 2007. године. Поново је радио са репрезентативним селекцијама у Кошаркашком савезу од 2007. до 2010. године. У сезони 2010/11. био је у Металцу из Ваљева. Био је члан стручног штаба Партизана као први асистент тренера Вујошевића од сезоне 2012/13. па све до 2015. године. У лето 2016. постао је тренер Слободе из Тузле,[2] и ту се задржао до децембра 2017. године.[3]
Успеси[уреди | уреди извор]
Има бронзану медаљу са Светског првенства за играче до 22 године у Мелбурну 1998. године када је водио репрезентацију Југославије, као и бронзану медаљу са Универзијаде у Измиру 2005. године. Био је члан стручног штаба сениорске репрезентације на Европском првенству 2007. у Шпанији. Са Партизаном је освојио триплу круну 1992. године, национални куп 1994. године, домаће првенство 2013. и 2014. године као и АБА лигу 2013. године.
