Вивипарија (биљке)

Вивипарија код биљака је појава да семе клија in situ док је у контакту са материнском биљком, или да се на материнској биљци формирају мале биљчице са свим развијеним деловима.

Генеративна вивипарија[уреди | уреди извор]

Овај облик везан је за семе, односно за преурањено клијање семена на биљци. Пошто се нова биљка развија из семена она није генетски идентична са материнском биљком, јер настаје из зигота. Јавља се као редовна појава код неких биљака као код мангрова где се из семена развија клијавац који расте и развија се док његов корен не дотакне муљевито дно залива, често сланих у којима се ове биљне заједнице развијају.

Код неких врста адаптивни механизам се огледа у соматском полиморфизму семена израженом кроз различиту спремност да семе клија. Тако код рода Alopecurus у истом класу јавља се дормантно семе, семе које клија одмах по дијаспори и вивипарно семе (које исклијава у класу), што се може назвати парцијалном вивипаријом ^[1].

Код других врста вивипарија може да се јави спорадично, обично при повећаној влази ваздуха, а има запажања да код семена неких доместификованих биљака слаби дормантност семена и да долази до клијања у плоду. Ову појаву неки не сматрају правом вивипаријом^[2].

Вегетативна вивипарија[уреди | уреди извор]

Неке врсте из породице Crassulaceae формирају целе биљчице у зарезима својих листова, оне опадају и саме се укорењују. Ове биљчице представљају клон материнске биљке јер настају из соматских ћелија. Вивипарни вијук (Festuca vivipara) и хлорофитум (Chlorophytum comosum) образују на цветној осовини биљчице, а неке врсте из рода лукова (Allium) булбиле^[2].

Референце[уреди | уреди извор]

^ Михаило Грбић (2003): Дормантност и клијање семена – механизми, класификације и поступци. Гласник Шумарског факултета 87: 25-49
^ ^а ^б Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.

Литература[уреди | уреди извор]

Thomas Elmqvist Paul Alan Cox(1996): The Evolution of Vivipary in Flowering Plants.Oikos, Vol. 77, No. 1 , pp. 3-9
Barry Tomlinson, Paul Alan Cox (2000): Systematic and functional anatomy of seedlings in mangrove Rhizophoraceae: vivipary explained? Botanical Journal of the Linnean Society, Volume 134, pp. 215–231
Kenneth, John (1960): H. Henderson's Dictionary of Scientific Terms. Oliver and Boyd Henderson's Dictionary of Scientific Terms. Oliver and Boyd. јануар 1960. ASIN B000HG6JE8.
Jackson, Benjamin, Daydon (1928): A Glossary of Botanic Terms with their Derivation and Accent; Published by Gerald Duckworth & Co. London, 4th ed

[1] Михаило Грбић (2003): Дормантност и клијање семена – механизми, класификације и поступци. Гласник Шумарског факултета 87: 25-49

[peng-2] а ^б Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.

[1]

[2]