Патријарх српски Вићентије I
| Патријарх српски Викентије I | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1758. |
| Архиепископ пећки и патријарх српски | |
| Године | (1758) |
| Претходник | Гаврило III |
| Наследник | Пајсије II |
| Митрополит београдски | |
| Године | (1753) |
Вићентије I Стефановић био је архиепископ пећки и патријарх српски у време великих превирања у врху патријаршијске управе (1758).[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Монашки чин је примио у неком од фрушкогорских манастира, пошто је био васпитаник Карловачке митрополије. Помиње се око 1724. године у манастиру Петковици.[2] Био је архиђакон (1832)[3] на двору карловачког митрополита Викентија Јовановића. Као архиђаком вршио је и дужност визитатора митрополита Викентија, коме је подносио писмене реферате о својим визитацијама. Такође је за време заточења епископа бачког Висариона Павловића управљао Бачком епархијом.
После пораза митрополита Викентија у борби против Владике Висариона и других епископа, био је заједно са генералним секретаром Павлом Ненадовићем и секретаром Матулајем, 1736. године, затворен неколико недеља.
Пре доласка за патријарха пећког био је митрополит београдски (1752)[4]. Био је митрополит београдски од почетка 1733. године.[5] Као митрополит београдски посетио је манастир Дечане. О тој његовој посети остао је запис у коме се каже да је 26. јуна 1753. године посетио свету обитељ манастир Дечане, и поклонио се светим моштима светог краља Стефана и сестре му Јелене и да је дао 11 златника и 11 гроша.[6]
Наследио је на патријаршијском престолу Гаврила III Грка, за кога се писало да је враг и разоритељ. Када је постао патријарх Викентије је отпутовао у Цариград да прими берат о постављењу, где је напрасно умро вероватно од последица тровања, 1758. године.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Београд: Евро.
- Кашић, Душан Љ. (1960). „Стање у Пећској патријаршији после емиграције патријарха Арсенија IV” (PDF). Богословље. 19 (1-2): 16—30.
- Мирковић, Мирко (1965). Правни положај и карактер Српске цркве под турском влашћу (1459-1766). Београд: Завод за издавање уцбеника.
- Радосављевић, Недељко В. (2007). „Београдски митрополити од 1739. до 1804. године” (PDF). Историјски часопис. 55: 219—234.
- Самарџић, Радован (1986). „Српска црква у Турском царству 1690-1766”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 531—552.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.
- Шулетић, Небојша (2021). „Именовања пећких патријараха (1691-1766)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 104: 51—71.
