Википедија:Медијске објаве/18. фебруар 2006.
Пошто је интернет верзија РТС-овог чланка мистериозно нестала, а остала појављивања ове вести се или више не појављују где би требало (Сербиајнкафе) или су на форумима (Елит сикјурити, cafe.co.yu), ево овде текста. Ионако су Филип и Драган највише ту причали :)
"Википедију" на српском пишу и средњошколци и академици
Интернет енциклопедију "Википедија" (Wикипедиа) на српском, као и на другим језицима, слободно пишу и дописују њени корисници, од средњошколаца, студената и професора до академика. "Свака особа има слободан приступ целокупном људском знању" мото је те енциклопедије, рекао је потпредседник "Викимедије" за СЦГ Драган Сатарић. "У 'Википедији' ћете наћи студента математике који пише о старом Египту, правника који пише о вештачким језицима, филолога који пише о подантарктичким острвима, и сви су једнаки", изјавио је он. Назив "Википедија" потиче од речи "вики вики" што на хавајском језику значи "брзо" и указује на "вики" концепт, који је изумео амерички програмер Ворд Канингем (Wард Цуннингхам) 1995. године, а корисник може садржај сваке странице врло брзо да мења или додаје податке на већ постојећи садржај текста.
"Српски 'википедијанци' су веома активни и свакодневно мењају, не само они који yyиве овде, него и они који су у свету, као и суседи из региона", рекао је потпредседник "Викимедије" СЦГ Филип Маљковић. Српска "Википедија" налази се на серверима у Флориди, на којима је смештено више од 28.500 чланака, који су путем интернета свима приступачни. Чланци у архиви могу да се мењају путем сајта www.ср.wикипедиа.орг кроз једноставно уношење измена и снимања. Притом корисник може, али и не мора, да се потписује. То не спречава да се свака злоупотреба, или, како је "википедијанци" називају, вандализам, казни. Сви текстови у тој енциклопедији имају "историју настанка", преко чега се прате измене и сваки корисник "вандализам" може лако да исправи враћањем текста у стање пре извршене промене, објаснио је Маљковић. Дужина чланка није одређена, па је тако текст о Источном фронту скоро комплетиран и сада је "дугачак скоро као књига", рекао је Сатарић. Он је објаснио да се "Википедија" на српском пише се од септембра 2003. године.
Маљковић наводи да, без обзира на то ко пише текст, корисници ипак треба да верују подацима. "Уосталом, активизам и учешће је суштина 'Википедије' и свако ко мисли да чланак није најбоље написан, може да га исправља", нагласио је он. Постоје спорења око садржаја појединих текстова, нарочито из историје, али у "Википедији" постоји механизам "неутралне тачке гледишта", према којем се уважавају и допуштају сва мишљења, али морају да се назначе извори који заступају такво мишљење, рекао је Сатарић. "Сваки текст мора да буде пре свега непристрасан и да износи чињенице, а ако то није онда се посебно означава и упозорава читаоца да је текст сумњиве неутралности", додао је он. "Википедијанци" с посебним задовољством истичу велику базу биографија значајних личности, научника и нобеловаца из Србије и света на српском језику, чији број свакодневно расте. "Википедија" је почела да се пише на енглеском језику 15. јануара 2001, а сада има више од три милиона чланака, од тога више од 912.000 на енглеском и 900.000 регистрованих сарадника, а може да се чита на 212 језика.
Целокупан садржај "Википедије" лиценциран је под условима ГНУ лиценце за слободну документацију (ГФДЛ), што значи да се чланци могу слободно преузимати и објављивати, уз услов навођења извора и објављивања електронске верзије у случају измена ван "Википедије". Први покушај прављења слободне енциклопедије, под називом "Нупедија" (Нупедиа), пројекат Џимба Велса (Јимбо Wалес) и Ларија Сенгере (Ларрy Сангер) није дао тако добре резултате. Чцланке су могли да пишу само доктори наука, па су у три године стигла само 24 чланка. Због тога је почетком 2001. године Велс направио "Википедију" на енглеском језику, а 2003. "Нупедија" званично престаје да постоји и њен садржај се припаја "Википедији".
"Википедија" на српском језику почела је да се пише септембра 2003 на ћирилици. Како тврди Маљковић, у припреми је и софвер који ће омогућити приступ чланцима и на латиници, као и екавици и ијекавици. О удружавању српске "Википедије" брине се задужбина "Викимедија СЦГ" (Wикимедиа СЦГ), основана 3. децембра прошле године, као пети локални огранак "Викимедијине" задужбине - после немачке, француске, италијанске и пољске. Поред координације "Википедије" - као највећег пројекта те невладине организације, "Викимедија СЦГ" надгледа и још неке пројекте у СЦГ. Сродни пројекти, који су такође засновани на "вики" принципу, су "Викиречник" (Wиктионарy), "Викикњиге" (Wикибоокс), "Викицитати" (Wикиqуоте), "Викизворник" (Wикисоурце), "Викиврсте" (Wикиспециес), "Викивести" (Wикинеwс) и "Викимедијина остава" (Wикимедиа Цоммонс).
(тањуг)