Википедија:Сјајни чланци/Јун
Изабране годишњице за јун [уреди | уреди извор]
ИЧ-Загреб
.jpg)
Загреб (мађ. Zágráb, нем. Agram) главни је и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Град је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске зоне, што је омогућило да постане мост између средњоевропског и јадранског подручја. Загреб се налази на 45°49′0″ СГШ и 15°59′0″ ИГД у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 м, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве. Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи.
Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште земље. Загреб има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније. Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз овај град. Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. У Загребу делује око 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија. У граду такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.
→ {{ИЧ-Загреб}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Општина Баточина
Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Републике Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha), по чему заузима шесто место у округу.
Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.
Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.
Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни Лепенице су осам крајева Баточине, а на десној три.
→ {{ИЧ-Општина Баточина}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Конрад Аденауер
Конрад Херман Јозеф Аденауер (нем. Konrad Hermann Joseph Adenauer; Келн, 5. јануар 1876 — Бад Хонеф, 19. април 1967) био је немачки политичар и први послератни канцелар Немачке од 1949. до 1963. године. Извео је Западну Немачку из рушевина Другог светског рата и од ње направио продуктивну и просперитетну државу која је успоставила блиске односе са Француском, Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама. За време његове владавине Западна Немачка је постала демократска и стабилна држава са међународним угледом и економским просперитетом (Немачко економско чудо). Био је први лидер Демохришћанске уније (ЦДУ), а Демохришћанска странка је под његовим вођством постала најутицајнија странка у земљи.
Аденауер, који је био канцелар до своје 87. године, назван је Der Alte (стари). Противречио је својим годинама интензивним радним навикама и невероватним политичким инстинктом. Залагао се за широку визију тржишта базираним на основама либералне демократије и антикомунизма. Као изузетно вешт политичар, Аденауер је био дубоко посвећен прозападној оријентацији спољне политике Западне Немачке и њеном враћању на светску сцену. Радио је на обнови западнонемачке привреде од разарања Другог светског рата и био је на челу немачког економског чуда. Поново је успоставио немачку армију (Бундесвер) 1955. године и обновио односе са Француском, што је омогућило економско уједињење западне Европе. Аденауер је представљао оштрог противника Источне Немачке и увео је Западну Немачку у НАТО. За време његовог мандата, Западна Немачка је постала чврст савезник САД. Као велики римокатолик, био један од водећих чланова Странке центра за време Вајмарске Републике. Такође, вршио је функцију градоначелника Келна (1917—1933) и био председник Пруског државног савета (1922—1933).
→ {{ИЧ-Конрад Аденауер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Рајнхард Хајдрих
Рајнхард Тристан Ојген Хајдрих (нем. Reinhard Tristan Eugen Heydrich; Хале, 7. март 1904 — Праг, 4. јун 1942) био је СС-обергрупенфирер, шеф Главног безбедносног уреда Нацистичке Немачке и гувернер Протектората Чешке и Моравске. Најпознатији надимак био му је Прашки касапин.
Историчари га сматрају једном од најмрачнијих личности у нацистичкој врхушки; Адолф Хитлер га је назвао „човеком са гвозденим срцем”. Био је оснивач и шеф Зихерхајтсдинста (СД), обавештајне организације која је била задужена за проналажење и неутрализацију отпора Нацистичкој партији помоћу хапшења, депортација и убистава. Учествовао је у организацији Кристалне ноћи, низа координисаних напада на Јевреје широм Рајха између 9. и 10. новембра. Напади, које су извели СА јуришници и цивили, били су увертира за Холокауст. По доласку у Праг, Хајдрих је покушавао да елиминише опозицију нацистичкој окупацији сузбијајући чешку културу и депортујући и убијајући чланове чешког покрета отпора.
Општеприхваћено мишљење је да је Хајдрих био један од архитеката Холокауста тиме што је водио конференцију у Ванзеу која је направила планове за истребљивање свих европских Јевреја. Хајдриха су у операцији Антропоид убили чехословачки партизани 1942, који су радили за британски СОЕ, на шта је Хитлер узвратио убиством 1.300 Чеха у селу Лидице.
→ {{ИЧ-Рајнхард Хајдрих}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-МиГ-23
МиГ-23 (по НАТО класификацији енгл. Flogger) је совјетски фронтовски ловац-бомбардер, с променљивом геометријом крила. Подешавање геометрије је, с механизованом изменом, у три могућа положаја угла стреле крила у лету, у распону од 16° до 72°. МиГ-23 је развијен шездесетих година 20. века, у ОКБ Микојан. То је први совјетски борбени авион треће генерације. МиГ-23 је био и први совјетски авион с радаром, који може да осветли и открије циљеве према земљи (енгл. look down). С њим је прекинута традиција, код ловачких авиона из породице МиГ-ова, да су са пито усисником. Овде су правоугаони усисници, с променљивом геометријом, постављени бочно на трупу, пошто је носни део заузет радаром.
Развој и производњу авиона МиГ-23 је много успоравало кашњење развоја и производње планираних мотора. Тај проблем је посебно имао негативни утицај на динамику усавршавања авиона. Од 1970. године, у већем броју варијанти, укупно је произведено 5 047 авиона МиГ-23. Коришћени су у многим државама, а у некима су још увек у оперативној употреби. МиГ-23 се користио у више ратних сукоба, а највише на Блиском истоку.
→ {{ИЧ-МиГ-23}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Вокализација птица
Вокализација птица укључује како оглашавање тако и песму. Колоквијално, птичје песме су јако мелодичне човековом уху. У орнитологији и посматрању птица, (релативно комплексне) песме се функционално разликују од (релативно простих) оглашавања. Птичја песма је најразноврснија у реду птица певачица. Птичји вокални орган се зове сиринга и то је коштана структура на дну душника (за разлику од гласних жица на врху сисарског душника). Постоје научне хипотезе по којима је птичја песма настала као резултат сексуалне селекције, док експерименти показују да је квалитет птичје песме добар индикатор фитнеса (адаптабилности) птица.
Комуникација употребом оглашавања се остварује како између припадника исте, тако и међу припадницима различитих врста. Неке птице имају одличну вокалну мимикрију. Неке пећинске врсте, укључујући уљане птице и чиопице (Collocalia и Aerodramus spp.), користе звучне сигнале (са фреквенцијом звука од 2 до 5 kHz) за ехолокацију у тминама пећина. Песма различитих птица се разликује и типична је за врсту. Постоје хипотезе истраживача које тврде да научене песме омогућавају развој много комплексније песме, кроз „културолошку” (птичје заједнице) интеракцију, и тиме кроз интраспецијске дијалекте омогућавају птицама да препознају свој род.
→ {{ИЧ-Вокализација птица}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Че Гевара
Ернесто Гевара (шп. Ernesto Guevara; Росарио, 14. јун 1928 — Ла Игера, 9. октобар 1967), познатији као Че Гевара (шп. Che Guevara) или само Че (шп. Che), био је аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар. Као један од кључних чинилаца Кубанске револуције, његов лик је постао свеприсутни контракултурни симбол побуне и глобална ознака у популарној култури.
Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби (1956—1959), као члан покрета „26. јул“. Након победе револуције, неколико година је био активан у промоцији револуције друштва, путујући по свету као дипломата Кубе, а затим се лично ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе, најпре у Конгу, за време владавине Моиза Чомбеа, а потом у Боливији. У Боливији, спрегом Америчке обавештајне агенције и боливијске војске, Гевара је најпре ухваћен, а одмах сутрадан убијен. Његов лик, као лик борца за ослобођење и жртве империјализма, и данас представља један од главних симбола и икона друштвене и политичке револуције. Као строг војсковођа, и потпуно посвећен свом револуционарном циљу са огромним моралним ауторитетом над својим трупама, он је остао контроверзна личност од велике историјске важности.
→ {{ИЧ-Че Гевара}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Шарани (Горњи Милановац)
Шарани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према резултатима пописа из 2011. у Шаранима је живео 241 становник, према попису из 2002. 344 становника, а према попису из 1991. 342 становника. Место се налази 14 km западно од Горњег Милановца. Река Дичина која протиче кроз село представља природну западну границу Шумадије.
Под називом Шарани место се први пут помиње у турском попису Смедеревског санџака око 1528. године. Кроз историју се показало као одлична дестинација за одмор и опуштање, па су га често посећивале познате личности из српске историје, међу којима је и Кнез Милош Обреновић који је у месту подигао цркву Светог Саве, која је његова прва задужбина. О лепоти Шарана писао је Вук Стефановић Караџић чија је ћерка, позната сликарка и књижевница Мина Караџић, сахрањена у крипти цркве. Најпознатија личност из историје Шарана је Добрица Матковић, српски политичар, начелник Одељења за државну заштиту 1929. и бан дунавске бановине између 1933. и 1935. године.
→ {{ИЧ-Шарани (Горњи Милановац)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Трансфузија крви
Трансфузија крви (лат. transfundere — прелити) процес је преношења крви или њених продуката из крвног система једне особе у крвни систем друге. Трансфузија може спасити живот у многим ургентним стањима када долази до обимног крварења, а може се користити и за надокнађивање изгубљене крви у току разних лекарских интервенција или код појединих обољења (тежи облик анемије, тромбоцитопенија итд). Особама које пате од хемофилије или српасте анемије потребне су готово свакодневне трансфузије крви.
Први покушај трансфузије описао је хроничар Стефано Инфесура. Он приповеда како је 1492. године, када је папа Иноћентије VIII пао у кому, крв тројице дечака унесена у организам умирућег црквеног поглавара, а према препоруци лекара. Крв је уношена кроз уста, јер у то време концепт циркулације и интравенозни приступ нису били познати. Дечаци су били стари око десет година и свакоме од њих је обећан по један дукат. На крају, не само да је умро папа него и сва тројица дечака. Неки аутори су накнадно оповргнули ову причу, оптужујући Инфесуру за антипапизам.
→ {{ИЧ-Трансфузија крви}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Сићевачка клисура
Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.
Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.
Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.
Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.
→ {{ИЧ-Сићевачка клисура}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Џуди Гарланд
Франсес Етел Гам (енгл. Frances Ethel Gumm), познатија као Џуди Гарланд (енгл. Judy Garland; Гранд Рапидс, 10. јун 1922 — Челси, 22. јун 1969) била је америчка глумица и певачица. У каријери дужој од 45 година прославила се улогама у филмским мјузиклима и драмама, а затим и као певачица.
У почетку глумачке каријере је са двема старијим сестрама (Сестре Гам) наступала у позоришним водвиљима, да би као тинејџерка потписала уговор са продуцентском кућом Метро-Голдвин-Мејер. Глумила је у више од двадесет филмова тог студија, укључујући и девет филмова у којима јој је партнер био Мики Руни. Прославила се улогом девојчице Дороти у филму „Чаробњак из Оза“ (1939). Уговор са МГМ-ом раскинула је након 15 година сарадње и окренула се музичкој каријери, која је обележена бројним распродатим концертима те наступом у „Карнеги холу“. Године 1954. вратила се глуми улогом у филму „Звезда је рођена“. Упркос успесима на професионалном плану, Гарландова је имала великих проблема у приватном животу. Џуди Гарланд је умрла у четрдесетседмој години живота, услед предозирања лековима, остављајући иза себе троје деце: Лајзу Минели, Лорну Лафт и Џозефа Лафта.
Освојила је Оскар за младе глумце, Златни глобус и награду Сесил Б. Демил, те награде Греми и Тони. Њен тип вокала је био контраалт. Џуди Гарланд је 1997. године постхумно додељена награда Греми за животно дело. Амерички филмски институт је 1999. године уврстио је Џуди Гарланд међу десет најуспешнијих глумица у историји америчког филма.
→ {{ИЧ-Џуди Гарланд}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Мајкл Џексон
Мајкл Џозеф Џексон (енгл. Michael Joseph Jackson; 29. август 1958 — 25. јун 2009), познат и као Краљ попа, био je амерички музичар и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих забављача свих времена. Његови јединствени доприноси музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије.
Соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе The Jackson 5. Његов албум Thriller, издат 1982. године, најпродаванији је албум свих времена. Четири од осталих његових албума, Off the Wall (1979), Bad (1987), Dangerous (1991) и HIStory: Past, Present and Future, Book I (1995), такође су међу најпродаванијим музичким материјалима на свету. Наступима и спотовима, Џексон је популаризовао неколико комплексних плесачких покрета као што су робот и месечев ход. Широко се наводи као најзаслужнији за преображај музичких спотова из промоционалне алатке у уметничку форму са спотовима његових песама: Beat It, Billie Jean и Thriller који су га учинили првим афроамеричким извођачем са снажним публицитетом на MTV. Његов јединствен музички звук, вокални стил и кореографије инспирисале су бројне поп, рок, ритам и блуз и хип хоп извођаче рушећи културне, расне и генерацијске баријере.
→ {{ИЧ-Мајкл Џексон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Радар
→ {{ИЧ-Радар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)