Википедија:Трг/Правописна питања

С Википедије, слободне енциклопедије
 Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке недоумице. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

Покрени расправу


« Архиве, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42

Архивирај

Имена чланака о годинама[уреди | уреди извор]

Здраво! Имамо мали проблем с именима чланака о годинама. Тренутно се косе са Правописом српског језика, јер се изоставља тачка након броја године. Такође, приметио сам да се постоје недоследности. Рецимо, чланак се зове 2000 без тачке, а категорија 2002. с тачком. Овакав приступ није интуитиван за читаоца.

Неинтуитивност се поготово одражава код чланака о једноцифреним, двоцифреним и троцифреним годинама. На пример, корисник тражи чланак о броју 12 (својеврстан број у књижевности, позитиван природан број у математици). Када у тражилицу откуца бројчано „12”, биће упућен на чланак о 12. години нове ере. Ово може да збуни читаоца и чак да га наведе на погрешан закључак да се године пишу без тачке.

Из свега овога, можда има смисла да преместимо чланке додајући тачку. Шта ви мислите? — Аца💬❤️️ 19:59, 20. октобар 2020. (CEST)[одговори]

Не бих мењао статус кво, на већини Википедија се користи шема као код нас. Ми смо то практично преузели са Википедије на енглеском, али предност је практична: у чланцима се далеко више линкује ка годинама, него ка бројевима. Такође, постоје преусмерења са "ЏЏЏЏ." на "ЏЏЏЏ", тако да не видим велики проблем у тренутној ситуацији. — Ф± 23:28, 20. октобар 2020. (CEST)[одговори]

Сваки пут кад видим да неко напише да је нешто што је у најужој вези са правописом овог језика преузеето са енглеске википедије, прође ме блага језа. У преводу, шта ме брига што је то правописно неисправно, кад је нешто практично — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:24, 21. октобар 2020. (CEST)[одговори]

Не би био први пут да се тако нешто одлучи. — Ф± 22:31, 21. октобар 2020. (CEST)[одговори]
Много тога је некада урађено погрешно па смо се касније хватали за главу. Дај да угасимо пројекат, ако је већ копија свега што се појави на Википедији на енглеском. — Lotom (разговор) 07:00, 13. новембар 2020. (CET)[одговори]

Пинк (Србија), Нова спорт и остало[уреди | уреди извор]

ОК, да не ратујем даље изменама... Да ли би неко други могао да погледа овај низ промена наслова чланака о медијским кућама који је @HoneymoonAve27 начинио у току јучерашњег дана? Можда ја ту стварно нешто битно пропуштам, па нека неко други пресуди. Поменућу кориснике @Aca; @НиколаБ, јер се најчешће баве правописним питањима од активнијих уредника. — DJ0302 (разговор) 01:13, 13. новембар 2020. (CET)[одговори]

Чланак Пинк сам закључао на старом наслову док се то не расправи. Исто може бити и са осталим спорним насловима ако се мијењају иако је стављена примједба и покренута расправа. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:02, 13. новембар 2020. (CET) с. р.[одговори]

 Коментар: Не знам кад је донесена одлука да се сви наслови пишу изворно. Сећам се да смо установили да се наслови музичких група, видео-игара, софтвера и компанија с англофоног подручја пишу изворником због препознатљивости. Пинк је препознатљив и у свом „ћирилизованом” облику ([1], [2], [3]) и несумњиво нема никаквог разлога за оваква премештања. Корисник који тражи Нову спорт, како год да откуца (Нова Спорт, Nova Sport, НОВА СПОРТ, Нова спорт) изаћи ће му чланак о овом каналу. Стога, премештање је непотребно. — Аца💬❤️️ 10:13, 14. новембар 2020. (CET)[одговори]

Поменути колега одавно одступа од стандарда уређивања без придавања неког значаја мишљењу других колега уредника — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:04, 16. новембар 2020. (CET)[одговори]

ОК, прошло је десетак дана, на истим смо становиштима, па сам ја вратио наслове чланака на претходно стање. Такође, није ми баш најјасније зашто смо почели да избацујемо скраћеницу ТВ из наслова чланака (чак и тамо где је она део званичног назива медија — нпр. Red TV). Јесмо ли негде дискутовали већ о томе? — DJ0302 (разговор) 00:06, 23. новембар 2020. (CET)[одговори]

Зашто више није могуће преместити Нова (хрватски ТВ канал) на само Нова ТВ као што је некад и било? Онда би требали писати и Нова С (српски ТВ канал), Нова БХ (босански ТВ канал) и сл. KCTarantula (разговор) 12:11, 23. новембар 2020. (CET)[одговори]

Назив[уреди | уреди извор]

Blue question mark icon.svg Сугестија — Дајем сугестију да се сви чланци везани за коронавирусну болест - коронавирус - Ковид-19 - COVID-19, среде на један назив. Много неправилних и правилних синонима назива могу збунити читаоце. — Црна Ружа (разговор) 13:12, 9. јануар 2021. (CET)[одговори]

 Коментар: Здраво, Црна Ружо! Хвала на предлогу! Међутим, може ли се он спровести? Ситуација је мало сложенија. „Коронавирус” или „вирус корона” (атрибутивна конструкција (?!); Танасић, 2020) назив је за групу вируса који узрокују респираторне болести, а „ковид 19” (Клајн, 2020) назив је болести коју узрокује вирус SARS-CoV-2 [очекујем да се ово нормира као „сарс-ков 2”, лол]. Дакле, није реч о међузаменљивим синонимима, већ о појмовима с различитим значењем. — Аца💬❤️️ 16:30, 9. јануар 2021. (CET)[одговори]

Face-smile.svg Хвала Aca: У потпуности се слажем са Вама. Ствар је мало замршена са тим терминима. Поздрав — Црна Ружа (разговор) 16:55, 9. јануар 2021. (CET)[одговори]
Коронавирусна болест није исто што и коронавирус ни Ковид-19 тако да нема разлога све то стављати у исти кош. — Acaalexaca (разговор) 01:07, 10. јануар 2021. (CET)[одговори]

Пљеваља[уреди | уреди извор]

Пошто није ни овај Пљевља ни ово Пљевља ни ови Пљевља а ни ове Пљевља, него ова Пљевља — ж. р., јд. — па се према томе деклинира [Пљевља, Пљевље, Пљевљи, Пљевљу, /, Пљевљом, Пљевљи] и прави придјев [пљевљански]; име је ваљда скраћени облик од манастирска пљевара, па отуда пљевља [ж. р. јд. остаје]; ако је основни облик топонима у ж. р. мн. — ове Пљевље — онда је деклинација Пљевље, Пљевљи/Пљеваља, Пљевљима, Пљевље, /, Пљевљима, Пљевљима и придјев може бити пљеваљски, али наслов чланка говори другачије (Special:Diff/23482196/23536826), може се ботовски измијењати нпр. Пљеваља→Пљевље, Пљевљима→Пљевљи, Пљевља→Пљевљу, пљеваљски→пљевљански и остали облици.

На Манастир Света Тројица#Историја наводи се Па и сам градић Пљевља, је настао на месту где је била "манастирска пљевара" (остава за житну плеву). Зато се може закључити да је неко просто измислио накардне деклинације и придјеве јер ако је то (ова) манастирска пљевара за житну пљеву (оно што се исплијеви) — једини изведени облик скраћивањем и остаје у женском роду једнине: пљева, пљевља. У противном би се главни чланак умјесто Пљевља звао Пљевље. Ако се претпостави да је ово с манастиром било давно, онда је можда мјесто непрецизно стварно звано Пљевље са е на крају па је отуда ова чудна деклинација и придјев (а придјев свеједно може бити пљевљански јер генитив за такав облик множине је и Пљевљи и Пљеваља, а пљеваљски звучи незграпно и тешко изговорљиво — као и сам генитив Пљеваља, који је сам старински па подржава претходну тврдњу за е на крају, и/или ако не старински свакако рјеђи [коцака!?]).

П2010 на 411. страници наводи да је Пљевља — „с. мн.” (средњи род множине) и то је нетачно јер не може без једнине бити множина (ако постоје ова нека средња вишебројна Пљевља морало би бити и ово неко средње једнобројно Пљевље, а топоним нема два назива тј. овај у једнини) и јер је тај топоним природно у женском роду једнине (ова нека женска једна Пљевља — као варошица, према пљевара; од пљевара се не може извести ова нека средња вишебројна Пљевља јер би онда то једно било пљевље или неко пљеваро, такође средњег рода, а не пљевара). — 5.43.83.177 (разговор) 03:08, 10. јануар 2021. (CET) [у][одговори]

Маџарска презимена и имена[уреди | уреди извор]

@MareBG:
@Soundwaweserb:
@Жељко Тодоровић:
@Acaalexaca:
@Aca:
@Lackope:
@Lotom:
@Вукан Ц:
@Jozefsu:


Тумачећи последњи Правопис српскога језика, а посебно онај део који се тиче прилагођенога писања речи из страних живих језика, увидео сам да наш Правопис јасно, изричито и недвосмислено каже да се редослед презиме па лично име у нацијама које тако пишу имена НЕ МЕЊА у нашем језику. Дакле, Мао Цедунг и Ким Џонг се пишу тако, иако су Мао и Ким презимена. Велики је проблем у нашој Википедији што као извор користи англосаксонски свет који има своја правила у која се не мешам. Али не можемо пи њима судити. Елем, Маџарска имена се пишу презиме плус лично име, а не обрнуто, и Правопис то изричито пише да се и у нашем језику то мора поштовати. Дакле, све Маџаре треба преправити тако да пише презиме па лично име. Ја бих ту, пошто је ово револуционарно, ставио као неки инфобокс (не знам како се то каже, оно кад изнад самог текста пише тиша: "ово има пуно грешака" или "ово је клица") да се стави текст са указом на извор Правописа да се у маџарскоме случају увек пише прво презиме па име и ставити пример неки типа: Пушкаш Ференц. То је једини начин, ако се придржавате Правописа, а то би требало да радите. Могу помоћи око мењања, али слабо знам око ових техникалија, можда има лакши начин. Поздрав. Ничим неизазван (разговор) 19:27, 10. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Под бројем један, не каже се маџарски већ мађарски. Мађарска имена писана у оригиналу морају да поштују норме мађарског језика, у транскрипцији на српски користе се правила српског језика. Дакле име плус презиме. Изузетак су због устаљености кинеска, корејска и вијетнамска имена, где иде прво презиме. На крају крајева и руски правопис инсистира на облику име+презиме+патроним, а то опет нема везе са српским језиком ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:10, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Agreed. — Аца💬❤️️ 13:43, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]
Колега је све објаснио. — Acaalexaca (разговор) 17:49, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]
@Acaalexaca:
@НиколаБ:
Занимљиво је то да када сам направио чланак о Дејвиду Ерсу, дошао ми је неки лик и променио његово презиме у правописно неправилно Ејрс. И када га је један уредник опоменуо, његов одговор је био: "По овој врућини нисам сигуран ни како се зовем." И сада исти тај лик мени спочитава да ли се каже маџарски или мађарски. (Постоји нешто што се зове локализам и њега, као што видите, користим само у расправама, али не у писању чланака. И наравно да ћу писати маџарски где год је то могуће.) И исти тај лик одређује шта је устаљено у српски језик, а шта није. И исти тај лик тумачи Правопис као да је хокеј на леду. Да ли сада можда од хладноће не зна како се зове? У т. 235 Правописа српскога језика јасно пише да се "у нашем изразу редослед... по правилу не мења" (у односу на маџарски; и онда су дати примери Фејеш Кларе и Петефи Шандора). Ја ништа сам не измишљам, само цитирам туђе тезе. Ви ако имате проблем с тим тезама, ако имате већа академска звања од аутора Правописа, обратите се Матици српској. Хвала. Ничим неизазван (разговор) 21:47, 11. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Поставио си питање, добио си одговор. Већ сам рекао да и руски језик користи истоветан облик. Иначе ми је јако драго због твојих јаких меморијских капацитета, али свати да је сујета јако лоша ствар ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:17, 12. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Ево ја да поставим практично питање. Узећу за пример спортисте, Чабу Силађија, Ласла Ђереа, почившег Золтана Саба... Све људи који су рођени у Србији и својим доприносом везани за исту државу. С друге стране имаш репрезентативце Мађарске Филипа Холендера и Немању Николића који су исто рођени у Србији. И како онда мислиш то да примениш а да буде иоле смислено и у овим случајевима? У загради свакако стоји и мађарски односно изворно име на том језику коме се не мења редослед. Кад се изврши транскрипција на српски језик, логично је да се прво наводи име па презиме. — Lotom (разговор) 12:47, 12. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Укључујем се само кратко (одсутан највише због болести). Слажем се у свему што је постављено као савет за правило, али додајем своје мисли - на маргини - па зато слова умањујем да се не мисли да сам против оригиналног предлога.
Наравно да постоје основна правила, као начин писања имена и презимена (који се разликује од једног до другог језика). Али сматрам да ниједан језик па тако ни српски ни мој мађарски немају неку књигу – као речник или правопис – који је еталон (на исти стриктни начин као метар) који би дао трајну дефиницију изговора и правила писања – ма колико ми то желели, а било би одлично нарочито за нас овде на енциклопедији (претходни коментар је дотакао сложеност универзализације). То је једноставно зато јер се језик константно мења. То је жив "елемент" који се динамично развија. Нисам језичар али то може да потврди и професор славистике и свакодневица. Нико данас више не говори као пре 5-6 деценија или чак једну младу генерацију уназад. Данас је развој језика бржи него пре па чак и вештачки (значи неприродно) исфорсиран: речници и разни академски укази на свој начин доприносе томе, али неће моћи да "победе" човека са улице који ће и даље да говори "свој" језик (не говорим о аналфабетама већ свима који прођу шкослки систем). Добар пример – про/контра – форсирања је српско-хрватски, кога сви мрзе више него икада (ја сам у њему одрастао и на њему учио елем овде нећу да отворим ту рану само сам навео пример!). Након распада, нападамао хрвате како праве намерно вештачке речи да би се што више одвојили од нас. То исто раде и "наши" у истом циљу али – видимо да не успева. Два народа се неће више мрзети, нити ће се екстремно разликовати културолошки само због језика... И још нешто: писати и рећи "маџарски" уместо "мађарски" је врло необично. Никада нисам чуо тај израз, барем овде у Војводини где има највише мађара па би било логично да је у употреби. Што не значи да неће почети, као што сам рекао језик се стално мења.–—JozefsuРазговор 15:06, 13. фебруар 2021. (CET)[одговори]
И морам да додам пре него што се мој коментар погрешно (негативно уместо позитивно) протумачи, нисам никога критиковао, само позивам (бољи израз је молим) да се увек па и у језичким питањима поступа по принципима логике и разума. Да се користи глава, јер перфекционизам је позитиван, али претеривање и цепидлачење не води увек циљу. Бавио сам се превођењем и имао увид у процес корекције са лекторима, није све тако једноставно и црно-бело како пишу велике књиге.–—JozefsuРазговор 15:24, 13. фебруар 2021. (CET)[одговори]
@Jozefsu:, @НиколаБ:, је л сте сигурни? Ја као изразити хришћанин не смем да вређам Маџаре, ако сте на то мислили. Иако смо се цепали кроз повест, имам велико поштовање према њима јер су Србима дали право да проповедају веру нашу хришћанску, што Османлије нису. Бог вам помогао. Ничим неизазван (разговор) 18:07, 3. март 2021. (CET)[одговори]
@Ничим неизазван: Ма какви увреда, што се мене тиче! Неспоразум тотални :D Пробаћу да будем јаснији, код нас - понекад - хрвати кажу маджари, и мислим да локална стара српска литература то користи, значи мени делује архаизам, или ме само субјективно ишчуђава, то је све. Никаква увреда. И мађари су србе понекад звали раци, што је некима била увреда, иако значи расцијани, што је архаизам неки, немам појма... Могуће да је мађари производ српскохрватког периода, било је ту свакојаког мешања, у праву си. Ја питам старе буњевце који седе на клупи јел разумете мађарски? а они одговарају на чистом мађарском "ми диванимо буњевачки" XD –37.35.13.210 (разговор) 14:04, 4. март 2021. (CET) --- То сам био ја, их био сам случајно излогован на другом компу. У потпуности се слажем са иницејлним предлогом, остало је само прича, овако између нас корисника. (Лечим се на корону, неки болови па сам скроз разбијен за икакву нормалну дискусију.)—JozefsuРазговор 14:27, 4. март 2021. (CET)[одговори]

Енклитика наша насушна[уреди | уреди извор]

Имамо мало већи проблем с местом енклитике у уводној реченици. Наиме, поједини софтвери уопште не приказују текст у заградама. Рецимо, претраживачи овако исписују увод чланка о Њујорку. Енклитика се, као што видите, налази на погрешном месту и текст је поприлично неразумљив. Слично се догађа и у претпрегледима страница. Нажалост, алгоритми су им такви да текст у заградама сматрају допунским материјалом и стога га не исписују. Требало би размотрити ово питање јер је видљиво широј публици и тренутно се коси с актуелним правописом и одлукама вољеног нам Одбора. Можда бисмо могли да се користимо цртом, као Википедија на руском и македонском језику, или зарезом, као у нашим писаним енциклопедијама. Шта ви мислите? — Аца💬❤️️ 22:17, 21. фебруар 2021. (CET)[одговори]

И ја сам баш размишљао о овом проблему. Зарез ми делује као прихватљиво решење ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:11, 22. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Дефинитивно пре за зарез. Тај приказ нам прави проблем, а енклитика свакако не може иза заграде. — Lotom (разговор) 09:59, 22. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Не видим неки смисао да чланке прилагођавамо претраживачу у овом сегменту. Чланак се не чита на гуглу, тамо се види кратка информација, увод. Чланак се чита на Википедији. Сутра претраживач може одлучити да приказује и заграде или може направити другачији приказ гдје ће сам разбацати увод како му одговара. Тако да ми никада не можемо упратити претраживач. Стога је бесмислено извршити ревизију преко 600.000 чланака само зарад претраживача на којег немамо утицај и за који не знамо како ће сутра одлучити да приказује уводни дио чланка. Овдје је једини проблем што претраживач не исписује заграде и ми то не можемо ријешити. — Жељко Тодоровић (разговор) 12:32, 22. фебруар 2021. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: Пази, ми не можемо да претпостављамо чита ли се чланак на гуглу или не. Свакако, одатле нам долази знатан део прегледа. Као што сам већ навео, проблем се јавља и у кратким прегледима чланака, који су део основне инсталације Медијавикиja. Дакле, проблем постоји и то је евидентно. Приметио сам да се проблем јавља и при читању екрана; ни читачи екрана не говоре текст у загради. Дакле, морали бисмо да нађемо неко решење, а нешто сумњам да ће софтвери мењати своје алгоритме. Вољени програмери не могу ни да направе верзију Медијавикија како ваља, па су ето 15. фебруара морали да откажу увођење и одгоде нове функције. Што се ревизије чланака тиче, свакако бисмо морали да је одрадимо јер се негде енклитика налази иза заграде, негде се користи цртица и црта, а недге зарез. Наравно, није нужно покретати бота да исправља све, али би добро било тежити к томе да решимо ово барем у новим чланцима. — Аца💬❤️️ 13:32, 22. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Помаже Бог. Ја само не знам шта значи зарез. Можда мислите на запету. Овде што се тиче Њујорка, погрешно је рећи Њујорк град, то је страна синтагматска конструкција. Треба рећи: Град Њујорк је највећи град... Морамо разлиговати политичку географију (реч град се односи на административну јединицу) и природну географију где се реч град односи на ужи појам. У политичкој географиј Обреновац припада Граду Београду, а у природној географији Обреновац је Обреновац. :) Тако вам Бог помогао. Поздрав. (У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била Бог. Она је у почетку била код Бога. Све је постало преко ње и без ње није постало ништа. /Јн 1, 1/) Ничим неизазван (разговор) 18:56, 23. фебруар 2021. (CET)[одговори]

@Ничим неизазван: Не причамо ни о зарезу ни о Граду Њујорку, већ о енклитици. Уместо „Њујорк је град” исписује се текст „Њујорк град је”. Можда сам лоше формулисао проблем, па изгледа двосмислено. Извињавам се. — Аца💬❤️️ 00:01, 24. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Естетски ми леоше изгледа конструкција с цртом, али свакако, ако се зарез користи у нашој стручној литератури, онда га треба и овде практиковати. Подржавам у сваком случају. — Вукан ® 11:56, 24. фебруар 2021. (CET)[одговори]

@Жељко Тодоровић:, @Вукан Ц:... @Aca: у праву си, твоја реченичка конструкција је мало (више) конфузна, али нема везе, битан је дијалог (или, разговор, али Срби не воле свој језик). Став већине лингвиста је јасан -- када користимо заграде речи у реченици које долазе после заграде остају исте као у "нормалној" реченици, без заграда. Међутим, када се цртама и запетама одваја реченица енклитика мора да иде после глагола. Што се мене тиче, у овим примерима као што је Град Њујорк, заграде су преопширне. Ја бих ставио само један изворни облик у заграду, онај којем почиње чланак на српскоме језику, а у доњем пасусу или поднаслову поменути и иостале облике и њихове оригинале. Што се тиче запете, молим вас, користите тај термин, најсрпскији је којега имамо. (Ту смо да се помажемо, и ја сигурно правим неке грешке /оне које нису куцачке/, али се трудим да то исправим код мене и код свих.) То је, по мени, један од задатака ове Википедије. Да описменимо народ, јер доста чита ову енциклопедију, а не да користимо варваризме. Оно што сте урадили са цепивима је незамисливо и веома ми је криво. Ако је неко доктор медицинских наука не мора да значи да је најпаметнији на свету. (Иако, са искреним одушевљењем, сам веома захвалан том човеку за сав допринос, који је велики.) Није срамота писати српским језиком. Бог вам помогао. Ничим неизазван (разговор) 19:37, 24. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Иако малкице лично преферирам црту, нека буде запета (или зарез) јер су је уредници овде подржали, а она се употребљава и у енциклопедијама на српском. Укључићу ово у неку од будућих смерница за уводе чланака. — Аца💬❤️️ 12:33, 3. март 2021. (CET)[одговори]

Извињавам се што се раније нисам укључио. Можеш ли навести примере где се запета употребљава у оваквим ситуацијама у енциклопедијама? Lackope (разговор) 17:06, 3. март 2021. (CET)[одговори]
@SimplyFreddie:, @Жељко Тодоровић:, @Lackope:, @Вукан Ц:, @Aca: и @Lotom:,Шта мислите, да ли после заграде не би требало да вршимо инверзију, већ само после апозиције односно одвајање запетама? Мени то звучи као најреалније, а тако би требало да се пише јер се заграде не рачунају у текст? Ничим неизазван (разговор) 08:02, 10. март 2021. (CET)[одговори]
Па у Правопису и нема јасно дефинисано да инверзија треба одмах после заграде. Генерално, против сам предлога који је изнео покретач расправе, естетски није задовољавајуће. Lackope (разговор) 16:31, 15. март 2021. (CET)[одговори]

Wikipedia-e[уреди | уреди извор]

Масовно премештање корисника Жељка Тодоровића је у најмању руку смешно и нелегално. Ако је неко мислио да спрда Википедију овим, на добром је путу, пошто сам ја огорчен. Али и много других корисника ми се јавило, да ово нема смисла шта се ради. Пример странице Историја Wikipedia-е, говори више од свих речи. Пре него што се неко позове на правила и разне друге ствари, нека се прво позове на здрав разум, нека врати сва она премештања јер ово апсолутно нема никаквог смисла.— Soundwaweserb (разговор) 12:51, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ово се није смело мењати без договора заједнице или барем пре обавештења на Тргу. Добро знам за онај договор око оригиналних имена музичких група, али нешто се не сећам да се о овоме писало. Пројекат тренутно изгледа као да га воде правописни талибани. — MareBG (разговор) 12:54, 1. март 2021. (CET)[одговори]
Констатација Ако је неко мислио да спрда Википедију овим, на добром је путу противна је смерници ВП:ПДН. Уверен сам да Жељко није имао намеру да „спрда Википедију”. Даље, не допада ми се ово ословљавање уредника „правописним талибанима”. Реално, много недоумица је решено овде или на серверу на Дискорду. Свакако, вратио сам све ове „Wikipedia-е” на старо. Као што сам Жељку писао у разговору, поменућу и овде да су се облици „Википедија”, „Викимедија” и „Медијавики” као такви усталили (јављају се у званичном преводу Медијавикија на српски језик) и нема апсолутно никакве потребе писати их изворно. — Аца💬❤️️ 14:15, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ја само радим по ономе што је изгласано. Укинута је одређена транскрипција у чланцима и нигдје „Википедија” (што јесте транскрипција) није наведена као изузетак нити је иједан уредник или више њих овлашћено да „здраворазумски” прави изузетке. Ми да се којим случајем зовемо „фејсбук” онда би пристрасно рекли да је то изузетак. Имате списак уредника који су гласали и изгласали такву одлуку (међу њима нисам ја), тако да је на њима што су се одлучили на квазихрватске облике Facebook-овом, Instagram-у, Wikipedia-ини и сл. Не разумијем идеју да неком виком пристрасно и љубоморно заштитимо своју транскрипцију Википедија, а све остале пустимо низ воду. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:48, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

@Жељко Тодоровић: Претпостављам да је то ово гласање. Како то да 9 (словима девет) уредника може да одлучи око оваквих питања. Гласање се може поништити, свакако треба неко од админа да покрене да се то врати како је било раније. Ставити ван снаге ово правило док се не разреши ситуација и замолио би да се не предузимају масовне акције. Администратори могу да ставе ван снаге правила, поготово она која нису у складу са плебисцитарном вољом заједнице. Све се може лепо решити.— Soundwaweserb (разговор) 16:08, 1. март 2021. (CET)[одговори]
Мени није проблем застати са премјештањем/исправљањем уколико би неко покренуо гласање о поништењу одлуке о писању изворном графијом. Али та одлука је на снази и људи су прије мене истумбали десетине/стотине наслова руководећи се том накарадном одлуком. Плус, по евентуалном поништењу требало би озбиљно приступити новој расправи о неком минималном ограничењу транскрипције руководећи се правописом и „здравим разумом”, а не доносити одлуке из доколице. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:26, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]
Ово се сврстава међу оне случајеве који никад неће бити решени, или се то неће десити у скорије време. У сваком случају, ове накарадне облике не би требало уводити било где, посебно што са друге стране имамо преведен већи део интерфејса. Пошто смо, чини ми се, сви видели да ни то правило искључивања транскрипције није много тога доброг донело, хајде да видимо да ли имамо консензус око тога да се одлука стави ад акта. Па да видимо шта ћемо даље. Нема потребе да правимо ратове изменама и раздор међу заједницом због неких крајње дискутабилних одлука које притом доносе штету пројекту. Имамо правило које је усвојено и ту админи ништа не могу, ако је таква била воља заједнице. А ако се одлучимо на комбиновање транскрипције и писања у оригиналу, што опет сигурно неће да се допадне великом делу заједнице, мораћемо и саме разлоге добро да образложимо. — Lotom (разговор) 16:53, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Прво,ова премештања на облик Wikipedia, су вандалско понашање и класична провокација да би се истерао неки свој инат. Друго, то гласање,или боље речено тај договор, је покренут да би се избегле вишечлане накарадне транскрипције типа Њу кидс он да блок и слично,које изгледају комично написане ћирилицом. Буквално као да енглески језик пишемо Вуковом праксом ћириличним писмом. И то би требало да се односи на све појмове (имена софтвера, мизичких синглова и албума, филмова, компанија и слично) који нису толико одомаћени и познати у српском језику. Појмови који су као туђице ушли у наш језик и одомаћили се, нема потребе да се пишу у оригоналном облику. Из савремене поп културе такви појмови свакако јесу Википедија, Фејсбук, Мајкрософт, Јутјуб итд. Америчка певачица може без проблема да се напише на српаком језику као Мадона, баш као и британска група Битлси, али је свакако бесмислено писати песму Like a Virgin у облику Лајк а вирџин, односно House of Rising Sun као Хаус оф рајзинг сан. Укратко, Жељко по обичају спинује када жели нешто да докаже. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:53, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ти Никола говориш као да је све то што си написао усвојено. Не, то све што си написао је одбачено и усвојена је апсолутно нетранскрибовање. Нисам ја Инстаграм пребацио на Instagram, Фејсбук на Facebook, Мајкрософт на Microsoft. Ја сам у складу са одлуком наставио тамо гдје су други почели и на ред је дошла Википедија и бројни други појмови што се да видјети у мојим измјенама. Није донесена одлука да се транскрипција не врши нпр. код вишечланих назива са три и више чланова него је донесена да се никако не врши (ни код једног члана). Умјесто да се уведе минимум нетранскрибовања уведен је максимум и то нисам ја урадио. Лотом је правилно констатовао, та одлука је усвојена и она се не отклања бурном реакцијом већ њеним поништењем. То има моју подршку ако се већ анкетирамо зарад консензуса. Ја не знам како неко замишља да на Википедији на српском језику не може бити ријеч која се налази у Правопису српског језика. — Жељко Тодоровић (разговор) 18:17, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

За ово правило први пут чујем и никако се не могу сложити са њим. Генерално, Жељко је у праву, човек је само следио поменуто правило. Мени се чини, без љутње, да се колега Аца мало уживео у улози некога ко би уводио нове стандарде у српском језику. Прво, покреће гласање да се престане са транскрипцијом, да би потом говорио шта може а шта не да се транскрибује. Значи, како су се већ изјасниле неке колеге, правило ставити ван снаге. Lackope (разговор) 19:10, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ако се не варам, у то време смо имали знатан број чланака о видео играма и музичким албумима који нису имали званичан српски превод, те је транскрибовање њихових назива изгледало јако лоше, и да смо по угледу на википедију на руском језику покушали да решимо тај проблем. Не знам откуд се сад само на том списку нашао термин Википедија. Шта је следеће, да неко пребаци и именицу фудбал у оригинал. Правило је добро, али га треба прецизирати ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:29, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Ако правило није прецизирано, онда сигурно не може бити добро. Lackope (разговор) 21:38, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Нисмо ми усвојили правило да се нпр. сложена вишечлана имена не транскрибују па да поред тог критеријума још нешто прецизирамо. Укинута је скроз транскрипција, шта се ту има прецизирати и шта је ту добро? Друга ствар, ми никада нисмо имали проблем са транскрипцијом страних пјесама јер то нико није ни транскрибовао. Тако да писати како се у неку причу о укидању транскрипције ушло јер се није знало како транскрибовати пјесме уопште нема смисла. Проблем транскрипције пјесама никада није постојао јер се то никада није ни радило. Игрице и сличне ствари нису никакав разлог да се скроз укида транскрипција и њима прилагођава сав остали садржај, ово је општа а не гејминг енциклопедија. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:58, 1. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

Скоро је и @SimplyFreddie:, ако се добро сећам, пријавио проблем промене кроз падеже, али је за то пронађен компромис да се самом реченичном конструкцијом заобиђу овакви случајеви. Међутим, то је некада неизводљиво или непрактично јер текст учини гломазним. Увек се поставља питање који су се називи као такви одомаћили у српском језику пошто је уплив разних термина на годишњем нивоу велики. Тако да би требало у самим чланцима на неки начин требало обележити односно нагласити зашто транскрипција јесте или није извршена као у осталим случајевима, јер чак и ми који смо дуже присутни на пројекту понекад изгубимо из вида неке од ових радних страница. Све иде иде у прилог томе да транскрипцију за сада треба ограничити на делимичну, како би се избегли сви бесмислени облици. Овако се вртимо укруг. — Lotom (разговор) 22:04, 1. март 2021. (CET)[одговори]

Као што рекох, спиновање наше насушно. Где стоји на том фамозном гласању да се укидају све транскрипције? У првој реченици пише: Идеја је била да се имена софтвера, компанија, музичких група и видео-игара пишу искључиво изворном графијом. Где овде Жељко ископа Википедију сам Бог зна, а посебно ми није јасно ово за укидање свих транскрипција. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:49, 1. март 2021. (CET)[одговори]

  1. Ако је неко мислио да спрда Википедију овим, на добром је путу, исто сам ово помислио и сам. А за ово "правописни талибани" сам се слатко насмејао. Прво, не сумњам злу намеру господина @Жељко Тодоровић:. Међутим, ди он греши? Он, као и већина омладине на Википедији, сматра ортографију као егзатну науку -- 1 плус 1 је 2. То није случај скоро ни са једном хуманистичком науком. Да, ако се учили у средњој школи ко је Огист Конт -- ако нисте, има времена -- он је то мислио и није био у потпуности у праву. Неегзактнос природних наука можемо тумачити и кроз пример СНС и СРС. Имали смо странку СРС која је освајала око 20-ак насто на изборима, а када се поделила на СНС и СРС почела је да узима преко 50. Супротно математици. Дакле, сам правопис односно ортографија је флексибилна, и доста се мора прилагођавати исто. Ево вам још један пример, омладино моја. Знате ли да у нашој матичној држави, Србији, постоји оптирлике Закон о застави који прописује да се свако лице има казнити које истичи ДРЖАВНУ заставу (ону с грбом) уместо народне (ону без грба). Дакле, свако од вас ко има истакнуту државну заставу негде на видноме пољу -- може платити пет сома динара. Али, који ће вам полицијски службеник писати казну за то? Он има права, али то се у праксу не дешава. (Да не причам које је хуљење, по Закону, да се простре пешкир у облику ДРЖАВНЕ заставе и да се бришу неки делови тела (нпр. доња леђа) с њим. То је све кажњиво у теорији, али у пракси и не баш. (Једино ако не спалите заставу, али то је друга прича.) Дакле то је Тодоровићева грешка. Немојмо га на колац набијати, већ хајде да разговарамо о овоме.
  2. Изворни облик требеа писати, баш како је то лепо господин @НиколаБ:. приметио: Њу кидс он да блок, Лајк а Виџин итд. Тада видимо да је неукусно бацати то у ћириличко писмо. Међутим, облици као Дафт панк, Њујорк тајмс итд. савршено упадају у наш језик. И треба их писати нашом ортографијом. Мислим да сам упоредио добро овај случај са Ајхманом и парадоксом зла што би рекла Хана Арент. (Пошто има доста људи који не капирају метафоре, наравно да не мислим да је наша Википедија нацистичка нити да сте ви нацисти, него само у пренесеном значењу лепше да објасним.) Овде можете прочитате моју дискусију са господином Тодоровићем. Рецимо @Pinki: не схвата да се Озна и Удба пишу овако као "нормалне" речи, али у некој црвеној параноји мисли да га ја бушим зато што је он комуниста, а ја нисам. Нек погледа Правопис, разумем за омладину да прави неке грешке у размушљању, али он као старији човек би требало да зна. Човек као да не схвата да је то тоталитаристичко државно уређење сахрањено 1990. године и да се никада више неће вратити, да је на сметлишту историје. Али није то проблем, проблем је својеглавост јер неће да послуша човека који се бави ортографијом. Исто ме буши са изворима. Људи, онлајн извор је исто извор. Не постоји разлика између писане речи и изгворене. Аудио-визуелни садржаји су такође извори, али постоји него, по моме суду, проблематично правило где они нису извори. А да питам ја шта су? По томе, Информер је бољи извор него ТВ Храм, рецимо.
  3. И @Lackope: је у праву. Сви ми волимо @Aca:, иако нам понекад иде на живце. (Иако ми мало-мало прети неким бановањем и неким правилима из архиве која су поприлично флексибилна. Чим желим да се Ацо јави, поменем да на Википедији нЕмА дОбРе ВоЉе, и ето га са везом ка правилима. Ха-ха-ха!!!) Али свакако поштујем тај ентузијазам код младих и зато ће ова Википедија живети, али и он упада у ту игру буквалнисања, што сам горе описао. И Ајхман је само радио свој посао. Он је спроводио легалне (али не и легитимне) законе. Хана Арент је констатовала да он уопште није зао приватно, али је спроводио зле законе.
  4. Тако је Никола Б., игрице немају званичан превод на српски језик и оне би доиста требало ићи увек у изворноме облику! Исто тако, и књиге које нису преведене на српски, увек се пишу изворно да би онај који званично преводи имао широк спектар. Можда је неки наслов идиом. Замислите да је Вики постојала раније Џек не би био сигурно Трбосјек, већ Рипер. Међутим, тада није било мас-медија да искваре превремено облик и онда је неко сео и смислио невероватан превод. Неки наслови, као што знате, нису баш буквално написани. Волкинг дед би превели као Ходајући мртваци, али они су сада перфектно преведни као Окружени мртвима. Замислимо да је неко правио страницу на Вики о стрипу чим је изашао, а пре него што је преведен на српски. Како би га превео?
  5. Закључак: Немојмо ловити господина Тодоровића као вештицу. С друге стране, он и остали треба да схвате да питање ортографије не треба схватати буквалистички. Увек сам вам на располагању што се тиче тога јер се тиме и доиста бавим. Хајдемо да разговарамо пре него што направимо џумбус из кога не можемо да се извучемо. Тако вам Бог помогао. Ничим неизазван (разговор) 03:25, 2. март 2021. (CET)[одговори]
Да се разумемо не мислим да је корисник Жељко Тодоровић имао лошу намеру само да је ова идеја лоша, иако могу да разумем на конту чега је променио. Један је од најактивнијих корисника који редовно патролира и прегледа чланке што дође најбитније, најтеже и најзахтевније на пројекту. Извињавам се што сам променио тему, како год било не слажем се са овом одлуком. — MareBG (разговор) 12:15, 2. март 2021. (CET)[одговори]
Изгласано правило је у случају назива група на страним језицима пројекту донело само добро и ту не би требало ништа дирати тј. требало би оставити изворни облик као обавезан, да не бисмо губили месеце и године на премештања, расправе и прецизно мерење Тхе Одомаћености (стварно имамо паметнија посла од тога). Прво, тешко је мерити одомаћеност таквих назива, посебно када говоримо о саставима чија је популарност на овим просторима мања, а неспорно прелазе праг значаја. Друго, ако се у доминантној већини извора на српском језику (заправо, најчешће у свим) назив неке групе појављује нетранскрибован, онда ту нема ни О од одомаћености транскрибованог облика. Одомаћеност транскрипције неког назива може да мери само онај ко се са њим среће довољно често. Треће, верујем да не морам да објашавам колико су бесмислене ситуације када имамо српску групу из нпр. Крагујевца која свој назив, који је на страном језику, пише у извором облику, а онда ми дођемо овде и транскрибујемо га јер ето тако. Напаствовање и језика и здравог разума. Наравно, неопходно је увести обавезу видљивог истицања транскрибованог облика у уводу чланка и прављења преусмерења.
За друге ситуације може да се дискутује. Ја бих увек гласао за то да останемо на облицима Википедија, Инстаграм, Твитер итд. Међутим, везано и за друге теме, ред би био да почнемо озбиљније да схватамо и прихватамо гласања заједнице. Нико никоме не брани да се укључи у гласање и мало је безвезе оспоравање резултата зато што се ето неко није сетио да гласа или му је промакло. Википедија јесте живи пројекат и уређује се консензусом заједнице, али није добро да одлуке о овако крупним питањима мењамо на сваких пар месеци, зависно од тога која струја је тада активнија. Прво, то је неозбиљно, а друго — за примену неких одлука у пракси треба доста времена и онда вечито имамо половична решења, прелазне периоде и нејасне смернице. — DJ0302 (разговор) 13:19, 2. март 2021. (CET)[одговори]

Бесмислено је да имамо усвојену одлуку, а да се колективно правимо као да је нема или да произвољно смишљамо изузетке (и то баш смо га смислили за мјесто на којем „радимо”). Ја ћу у току дана покренути Википедија:Гласање/Предлог/Поништење правила о писању изворном графијом гдје се ова расправа може наставити и резултирати гласањем. Потребно је или у потпуности спровести усвојену одлуку и свуда из текстова и наслова избацити транскрибоване облике или вратити на стање на којем је било више од 15 година. Овако је направљен само гори проблем, а прокламовани циљ је био некаква стандардизација Википедије до које очигледно не може доћи накарадним рјешењима. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:02, 2. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

Па добро, ти и јеси у ово мењање наслова ушао с намером да ситуацију угураш у екстрем и створиш простор за покретање иницијативе о укидању одлуке коју сматраш погрешном. Легитимна тактика, мада немају баш сви могућност да је практикују. Гласање је било довољно видљиво на пројекту и у њему је могао учествовати свако ко је био заинтересован, под истим правилима под којим се учествује у било ком другом гласању. Ја заиста не видим зашто ће гласови неких девет других људи за поништење имати већу тежину од гласова ових девет људи за усвајање. Уместо поништења целокупне одлуке, далеко је боље да пробамо да je дорадимо, изменимо и прецизирамо у оним сегментима у којим не шљака најбоље. Комплетним поништењем ћемо изгубити и оне позитивне ефекте које је имала. Притом, до кознакадашњег усвајања неке нове прецизније одлуке створиће се нови вакуум — постојаће решење које има висок степен одокативности, слободног тумачења, језичке накарадности и против кога је незанемарљив део заједнице, па нас чека пакао са ратом изменама.
Стање које је било на снази 15 година је било једна бушна кесетина и опстајало је пуком инерцијом. Од 100 насумично изабраних уредника и посетилаца, 96 не би знало да одговори шта се по том некадашњем стању транскрибује, а шта не. Да не помињем на шта су личили наслови и садржај чланака, шаблони, категорије... Сада то све изгледа неупредиво боље и јасније него раније (осим што имамо неке техничке потешкоће у реализацији, које су више везане за двојност писама и конверзију, зна вероватно Aca о чему причам). — DJ0302 (разговор) 18:07, 2. март 2021. (CET)[одговори]

Покренуо сам и званичну расправу о потпуном или дјелимичном поништењу правила о писању изворном графијом тако да се будућа дискусија о овој ствари треба наставити тамо. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:40, 2. март 2021. (CET) с. р.[одговори]

Погибех док сам писао детаљно о примени неких постулата хуманистичких наука, што укључује ортографију, горе и опет ме нисте разумели. Људи, ортографија је флексибилна и не може бити "законски" регулисана као математика. Дакле, могу се дати само смернице, а уредници чланака сами морају имати "ћеф" кад је пригодно ићи у изворну графију, а кад у прилагођену. Ево по мени, Дафт панк и Њујорк тајмс и те како треба стављати у нашу ортографију јер савршено упадају, док Battlefield 3 треба оставити у изворној. Ничим неизазван (разговор) 23:19, 2. март 2021. (CET)[одговори]

Од расправе о транскрипцији дођосмо до поређења с Ајхманом… Нећу више овде коментарисати. У принципу се слажем са DJ0302-ом и свој став сам изнео у службеној расправи. Свако добро… — Аца💬❤️️ 12:20, 3. март 2021. (CET)[одговори]
Кад смо већ код @Aca:, могу да замислим који је фрајер у средњој школи на часовима српскога језика, кад се овде „натровао”, из проверених извора, факултетско-академског правописа и граматике. Ако нас слуша, зна матерњи језик сигурно више од својих професора! Поздрав, ускоро ускачем у расправу кад се даље мало оде у расправљању. (Ja sam за Википедију, / Bio što je Stalley MMG-iju, Pusha G.O.O.D-iju / Kendrick Lamar TDE-iju, Yelawolf Shady-iju / Bio Jay Electronica Reksoni Jay-Z-iju / MGK Diddy-iju, Cory Guny YCMB-iju) Ничим неизазван (разговор) 18:41, 3. март 2021. (CET)[одговори]

Vikipedija logo, naslovna strana.[уреди | уреди извор]

U logou Vikipedije pišete ruskom verzijom ćirilice. U natpisu "Slobodna enciklopedija" pogrešno su napisana slova d i p. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.122.211.182 (разговордоприноси) 09:06, 26. март 2021.‎

Нисам ни приметио, али се слажем. Данас бар то није проблем, будући да постоји доста фонтова са српским курзивним облицима (в. Google Fonts, Типометар…). — Ранчер (разговор) 11:03, 1. април 2021. (CEST)[одговори]
@Ранчер:, ову везу (Руски облик курзивних слова (погрешан фонт) на српској википедији) је оставио неки непотписани. Ничим неизазван (разговор) 11:58, 9. мај 2021. (CEST)[одговори]

Светионик 1. Мај (Аргентина)[уреди | уреди извор]

Да ли ово велико м треба да буде мало? Видим да је чланак премештен са таквог назива на садашњи па боље да проверимо. — Ђорђе Стакић (р) 13:03, 6. мај 2021. (CEST)[одговори]

@Djordjes:, наравно. У свакоме случају триба име месеца да буде малин словом. Међутим, ови датум/празник триба пребацит у слова, без реднога броја. Дакле, Светионик Први мај триба да се зове. Ако се датум односи на неки празник или ако је то званично име светионика. Ту долази до стислке фигуре синегдоха тотум про парте. За конкретно један објекат даје се уопштено име (заједничка именица и од њи се прави властита). Сад не знам шта датум 1. 3. символише у Аргентини -- можда као и у нас, можда неки пуч, шта ја знам, -- али ово је најправославније решење. Ничим неизазван (разговор) 02:09, 7. мај 2021. (CEST)[одговори]

Родна равноправност[уреди | уреди извор]

и Госпођа министарка... Ово већ и звучи као код Нушића. Треба испратити, само се бојим да се ту Одбор суштински ништа и не пита. — Lotom (разговор) 09:32, 23. мај 2021. (CEST)[одговори]

Одбор за стандардизацију српског језика одавно је изгубио сав легитимитет, а његове препоруке више не поштују ни угледни српски лингвисти. Иако се слажем с одлуком Одбора о родно осетљивим облицима, било је јасно да ће кад-тад доћи до ове ситуације. Што се нас тиче, не морамо поштовати законе ниједне државе. Дакле, засад ништа не мењати. Ако Одбор под политичким притиском промени одлуку, онда мењати. — Аца💬❤️️ 10:51, 23. мај 2021. (CEST)[одговори]

Па ми овдашњи уредници (који смо да не кажем шта) насрћемо на српски језик и стручни одбор који га стандардизује јер је ето „одавно изгубио сав легитимитет”, а да неће држава која је сила. Нисмо ми баш позвани да се ругамо другима по питању непоштовања стандарда у језику. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:39, 23. мај 2021. (CEST) с. р.[одговори]

Има још неко? Супер јер би требало. Како сматрати легитимним одбор чији се председник потписује малим словом и одбор који не зна написати ваљано датуме, а поврх свега одбор који није урадио ништа кад је реч о нормирању, илити „стандардизацији”, англицизама, па нам се сад у језик увлаче непотребне стране речи, али и целе конструкције које нису својствене српском стандарду. Наравно, то је само мој став. Ипак, принуђени смо слушати њихове одлуке без обзира на то имају ли смисла или не, нажалост. — Аца💬❤️️ 18:29, 27. мај 2021. (CEST)[одговори]

Иначе, ово је почело, леле. — Аца💬❤️️ 18:29, 27. мај 2021. (CEST)[одговори]

Видим на Монду, пре који минут. И сад ми овде треба да ратујемо са којекаквим појавама, само због тога што је неко решио да се спрда са читавим језиком. Можда би требало да тражимо да се пројекат угаси и да сви наставимо да пишемо на енглеском, јер нам је велики проценат чланака преведен отуда. Англицизама у језику колико хоћеш. Што се каже, ко задњи изађе нека угаси светло и затвори врата за собом. Одбор ако ово буде препустио случају може слободно да се распусти. — Lotom (разговор) 19:19, 27. мај 2021. (CEST)[одговори]

Кренули смо са испрдавањем језика. Закони било које државе немају никакву тежину када је реч о Википедији. Правопис и даље каже да су имена занимања родно неутрална и то је то. Занима ме само када ће донети закон о родно неутралним називима занимања јер ето поједине особе се сматрају родно недефинисаним. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:28, 28. мај 2021. (CEST)[одговори]

Предсједник одбора се у имејл комуникацији потписао малим словом јер сигурно не зна да се презимена пишу великим словом. Једини закључак до којег се може доћи. Стога је стручно тијело за стандардизацију српског језика убудуће Трг на Википедији. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:28, 28. мај 2021. (CEST) с. р.[одговори]

Коликогод ми било чудно да не кажем исиљено ово истрајавање на некој родној неутралности која не постоји још у језику ипак неке ствари овде поменуте морам да адресирам јер их сматрам чистом брљотином у размишљању. Дакле, правопис се може бавити прописивањем правила писања као што му име каже али значењем речи ваљда се бави лексикологија/лексикографија. Тако да нема шта да правопис регулише и проповеда да ли су занимања родно неутрална или нису... уосталом постоји граматички род а неутрални у том смислу би био средњи. Барем најнеутралнији од тренутно постојећих ако је уопште тако нешто потребно (а ето некима је изгледа потребно). Али ово: правопис каже родно неутрална су занимања?! Ма важи. Баш ме занима шта би рекла мој "основношколски учитељ" из првог разреда која се зове Даница. — СлободанKovačevićбиблброKS 22:21, 28. мај 2021. (CEST)[одговори]

Значи да резимирамо, жена која ради на породиљском одељењу је бабица, а мушкарац који ради тај исти посао би требао бити бабац. Не разумем то мешање баба и жаба, ако су неки термини устаљени нека такви и остану (учитељица), али зашто измишљати топлу воду и правити језичке караконџуле (оториноларинголошкиња) ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:06, 29. мај 2021. (CEST)[одговори]

Караконџулисање или не разлог томе је довољно неважан за беспотребно дискутовање ако се узме у обзир колико је алат којим се служимо жива ствар: језик, јел`те, и последично енциклопедије писане њиме, су преживели и веће потресе а неће ове бапце и бабице па макар их миксали мешалицом за бетон или калемили ин витро у лабораторији и то све ђутуре у сос метнули и бабе, и жабе, и крабе, и све било џабе. Зар није овде било и Теоти(х)уакана, и разних Ајафјалајекулова, да не причамо о Ен Булин или Сент Луши, па се преживело и јоште се доприноси и википедише? Некој оториноларинголошкињи вероватно више прија тако, шта знам. Уосталом, неразумевање зашто се мења језик је секундарно у односу на то како се мења. Или то треба цртати? Можда ангажовати неког женског учитеља да се јако потруди па кад буде лепо нацртаО кредама у боји можда топла вода не буде потребна. Или ће се опет измишљати... пффф — СлободанKovačevićбиблброKS 14:42, 29. мај 2021. (CEST)[одговори]

Милош Ковачевић тврди да их нико није звао нити их је било шта питао пре изгласавања овог „закона”. — Lotom (разговор) 18:16, 2. јун 2021. (CEST)[одговори]

Постоје неке правне норме које су, благо речено, идиотске. Као такве народ не жели да их примењује. То је разлика између теорије и праксе. Нпр. по закону у Србији нико не сме да истиче и носи државну заставу (наравно, осим органа јавне управе), већ само нардону (слична је, само нема грб). Камоли да поседује пешкир са ликом државне заставе и да ставља задњицу на исту после купања. Казна је од пет сома, али -- да ли то неко поштује? Да ли неко уопште зна за то? Да ли полицијски службеници кажњавају људе за то? (Да не причам старим торенташима о законима који регулишу интелектуалну својину, ха-ха!) Слично мислим да је и са овим законом. Као ауторитарна држава, главни играчи желе да се додворе либералним страним силама на тај начин што ће, по њиховом мишљењу, доносити такве апсурдне законе као што је овај. Србија има геј премијера која је, можда, најнебитнија особа у Влади. Зато сматрам да овај закон апсолутно не треба да дотиче ову заједну. Рецимо, ја 90 насто времена користим само мушки облик, ретко кад женски. Жене феминистичке орјентације вероватно сматрају да је то злочин и нико им не брани -- нека користе како оне мисле, али, као што је доказао Лотом, иза нас стоји јака инкулзивна институција као што је Одбор, а иза њих стоји Влада која сутра може да падне. То је главна разлика. Да ремизирам: не морамо се придржавати глупих закона ко пијан плота, али морамо бити флексибилни. Узгред, судија је именица женскога рода, а судац је мушкога. Какав је апсурд правити феминитив од именице женскога рода?! Једноставно, језик је жив, не може се калупити, а на нама је да докажемо да се овакво иживљавање над језиком неће примити (или можда хоће). Поздрав за све даме, али ако неко пише адвокат Валерија Гавриловић то не мора да значи да је фашиста или мизогени скот. Ничим неизазван (разговор) 17:58, 11. август 2021. (CEST)[одговори]

Именовање чланака о наградама[уреди | уреди извор]

Скоро смо на ову тему нешто дискутовали @SimplyFreddie: и ја, па смо се сложили да питање покренемо и овде. Дакле, тренутно имамо четири варијанте исписа за једно те исто — музичке награде са категоријама. Ту су (као представници): Награде Брит, Награда Греми, Кју награде, Порин (награда). Ово све би требало да буде стандардизовано (не само за област музике), јер између тих (група) награда нема никакве разлике. Јасно је да је у духу српског језика да реч Награда стоји на почетку, али је рецимо дилема да ли би она у овим случајевима требало да буде у множини или у једнини. Ми смо негде при ставу да би реч требало да буде у множини тамо где постоје категорије, а у једнини тамо где их нема. Сходно томе (и здравом разуму), у чланку о некој категорији ових награда реч би била у једнини. Да ли је то ОК решење или има других предлога? Наравно, можемо да продискутујемо и о другим недоумицама везаним за ову тему, ако их неко примети. — DJ0302 (разговор) 15:27, 9. јун 2021. (CEST)[одговори]

 Коментар: Сагласан. Под утицајем енглеског језика, чест је случај инверзије редоследа именице ширег значења и личног назива награде. Је ли то оправдано? Не верујем, јер чак и Прћић спомиње тај феномен у књизи Енглески у српском. Дакле, с језичке стране, препорука је писати Награде Тони, а не Тони награде. Што се тиче односа између једнине и множине, мислим да је постојање категорија добар показатељ. Приметио сам да се често код награда које се пишу у множини јавља скраћени колоквијални назив, попут „гремији” за Награде Греми. Не бих подржао писање речи „награда” у загради. Наиме, то може збунити читаоца, нарочито кад је реч о Наградама Кју (Кју је име часописа који их додељује). — Аца💬❤️️ 16:16, 9. јун 2021. (CEST)[одговори]

Национална кошаркашка асоцијација[уреди | уреди извор]

Ovakav naslov članka o NBA ligi je potpuno neprepoznatljiv i ništa ne znači čitaocima koji govore srpski i ostale srodne jezike. Skraćenica NBA je bila sasvim dovoljna, čak je svejedno i da li je latinicom ili ćirilicom. Takođe bih skrenuo pažnju i na ime pevača Sema Kuka. U vašoj verziji on je Sam Kuk, iako verovatno nikada na srpskom jeziku čovek nije nazvan tako i oblik Sem svakako spada u ukorenjene. Tačno je da je to nadimak od Samjuel, ali to ne znači i da se može povlačiti analogija u transkripciji. Čak i Prćić za npr. Sammie navodi ekvivalent Semi, a ne Sami.

Урађено. — Aca (разговор) 19:05, 23. август 2021. (CEST)[одговори]

Српски речник новијих англицизама[уреди | уреди извор]

Изашао је Српски речник новијих англицизама с Прћићем на челу, а у издању Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Чак смо се и ми нашли у речнику, под одредницом википедист(а). ^^ — Aca (разговор) 19:05, 23. август 2021. (CEST)[одговори]

Република Српска: Мијешање политике у српски језик[уреди | уреди извор]

Бацио сам поглед на предлог закона у Србији назван „Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма” који треба бити донесен поводом неког српског јединства у идентичним текстовима и у Србији и у Републици Српској. Оно „идентично” је било присутно у медијима, међутим у предлозима закона нема те идентичности. Оно што ми је запало у очи јесте формирање званичних владиних савјета за српски језик.

  • Србија: „Влада оснива Савет за српски језик, који прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Савет се образује на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се утврђују и његови задаци и састав. У Савету натполовичну већину чине представници језичке струке који се именују на предлог Одбора за стандардизацију српског језика.”
  • Република Српска: „О нормирању, његовању, унапређењу и заштити језика српског народа и ћириличког писма брине се Савјет за стандардизацију језика српског народа и ћириличког писма, у сарадњи са другим културним, научним и образовним институцијама и установама. Влада Републике Српске, на приједлог министарства надлежног за послове културе, именује Савјет, на период од четири године. Савјет броји седам чланова, од којих су најмање два члана представници Одбора за стандардизацију српског језика.”

У Републици Српској тај „идентични” предлог закона се зове „Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма” и садржи катастрофалне одредбе да се формира Владин Савјет за СТАНДАРДИЗАЦИЈУ! језика који се брине о НОРМИРАЊУ! језика. Овакве небулозе нема у предлогу Србије већ се владин савјет конституише као извјештајно тијело које даје предлоге и прати стање у језичкој области (плус, назначено је да већину чланова делегира нама познати Одбор). Код Републике Српске владин савјет је тај који према називу СТАНДАРДИЗУЈЕ! језик (плус, тек два од седам чланова делегира прави и једини савјет/Одбор за стандардизацију). Ово су предлози закона који иду по хитном поступку (мислим да иду сутра) тако да ће ова глупост у Републици Српској вјероватно и проћи у овом облику. Заиста ми није јасно да је неким чиновницима у министарству просвјете Српске који су писали закон (који би требали бити колико-толико упознати са неким појмовима) пало на памет да спомињу ријечи нормирање и стандардизовање за једно политички именовано тијело од Владе, а да језичка струка није на то реаговала и захтијевала исправку закона (или мени барем то није познато). А оволико и о некој идентичности законодавства Србије и Српске поводом српског јединства. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:53, 14. септембар 2021. (CEST) с. р.[одговори]