Википедија:Уживо/Викиманија 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије

Мени је ово била шеста Викиманија по реду, док је мојим сапутницима, Милету и Бранету, ово била прва прилика да посете ову највећу вики манифестацију на свету, која се ове године одржала по девети пут, и то у Хонг Конгу, на Далеком истоку.

Како сам ове године сам финансирао свој пут и останак у Хонг Конгу (а то није изашло јефтино, чраст ме), не осећам неку превелику обавезу да известим заједницу о овој конференцији. Међутим, у маниру мојих традиционалних извештаја са Викиманије, написаћу и овог пута нешто за оне које интересује, само неће бити у досадашњем обиму.

Такође, за разлику од претходних година, овог пута ме је мрзело да превише фотографишем људе, тако да имам јако мало слика, и то углавном са самих предавања. Касније ћу их окачити на Оставу, па и прикачити овде.

Пре конференције[уреди | уреди извор]

Игра лавова

На конференцију је кренуло нас четворица, Миле и Бране, особа X[1], и ја. До Хонг Конга смо летели заједно, летовима Катар ервејза преко Дохе. Ове године конференција је имала два пред-дана, у среду и четвртак. С обзиром да смо у Хонг Конг слетели у среду поподне, није било шансе да стигнемо на први претконференцијски дан, је иако за све нас било занимљивих ствари. Мени је жао што сам пропустио радионицу везану за едукативне програме.

Четвртак, 8. август[уреди | уреди извор]

У четвртак, другог претконференцијског дана, једино што ми је било занимљиво за посетити јесте било предавање везано за Chapters Dialog[2]. На предавању су представници Викимедије Немачке представили овај пројекат. Циљ је да се током Викиманије, а од септембра и преко онлајн начина[3] изврше интервјуи са представницима свих огранака, и то са бар једним чланом одбора и једним запосленим[4]. Реч је о транспарентном процесу, који има за циљ да информише људе о проблемима и успесима огранака, да се пронађу партнери и упарују организације ради лакшег решавања проблема. Интервјуи би трајали око сат и по и постојаће транскрипти истих. Након представљања, било је дискусије о томе који су тачно циљеви и очекивања од овог пројекта и каква сва питања има смисла постављати.

Након овог предавања није било ничег интересантног, па сам одлучио да се прошетам по центру града. Увече је одржана журка добродошлице у највишој згради у Хонг Конгу, на 100. спрату[5], одакле се пружа диван поглед на остатак града.

Петак, 9. август[уреди | уреди извор]

Џимијев киноут

Први дан конференције је, као што је то уобичајено, кренуо уводном пленарном сесијом у аудиторијуму. Након традиционалне игре лавова уз иритантну музику[6], главни организатор, Џери Максимилијан (Јују) Чен, пожелео нам је добродошлицу, након чега нам је Данијел Лај[7] такође пожелео добродошлицу. Након њега, Макото Окамото, Јапанац са јако лошим енглеским, одржао је предавање о пројекту saveMLAK, који је базиран на вики технологији и доживео велику популарност у Јапану након цунамија од пре пар година. Циљ пројекта је био да се заштите и спасу културне, односно МЛАК установе[8] након разорног земљотреса и цунамија. Након овог предавања, Џими Вејлс, оснивач Википедије, одржао је један од својих традиционалних киноут[9] предавања, које је ове године, морам признати, било интересантније него иначе. Овог пута се фокусирао на недавно оборене рекорде у виду броја чланака на разним језичким Википедијама, новости из Задужбине Викимедије[10] и драму око Сноудена и НСА. С тим у вези је причао о ССЛ-у и проблемима са новинарима и медијима уопште, из чега је уследило његово гласно размишљање о прављењу алтернативе за модерне медије. Такође је прогласио Ремија Матиса за Википедијанца године[11][12]. На крају је приказан колаж-филмић са кратким интервјуима са одређеним запосленима у Задужбини Викимедије, који су причали позитивне ствари о Су Гарднер, извршним директором Задужбине, која је у процесу напуштања те позиције и Викимедије уопште. Цео филм је био у тону захвалности за шест година марљивог рада Су.

После прве пленарне сесије, уследиле су стандардне паралелне сесије, а овог пута је било довољно сесија за свачији укус. Ја сам најпре отишао на „Functionaries & friendly spaces“, сесију која је била подељена на два дела:

  1. Филип Бодет из ВМФ је представио свој тим, „Community advocacy team“, рекао чиме се баве: углавном су ту као подршка за заједницу, преносе информације из Задужбине које би могле бити од интереса заједници, не баве се садржајем пројеката или техником, али шаљу неке кул стварчице[13] џабе. Након тог краћег представљања, уследила је краћа дискусија везана за функционере[14] и постављана су разна питања.
  2. Ад Хајкесховен је одржао краћи увод везан за „Friendly Virtual Space Policy“. Наиме, по угледу на већ постојућу „политику пријатељског простора“ која се примењује на техничке догађаје које организује Задужбина, Ад је предложио увођење виртуелног пандана који би важио за онлајн заједнице, односно заједнице окупљене око Викимедијиних пројеката. Поставило се питање да ли нам је потребна таква политика и шта уопште треба да садржи. Било је и дискусије о личним нападима. Мој утисак је да би овако нешто можда помогло да се спрече чести лични напади код нас...

Трећа сесија тицала се будућности Викиманије, а као неко ко воли да посећује Викиманију, ово ми је деловало занимљиво. Сесија се састојала, грубо говорећи, из два дела, где је први био презентациони, а други дискусиони.

  1. Дерор Лин, главни организатор претпрошлогодишње Викиманије у Хаифи, дао је преглед свих досадашњих Викиманија, са статистичким подацима и још неким занимљивостима. Су Гарднер је дала преглед са стране ВМФ — ВМФ може да помогне, углавном новчано, као што то увек и ради; њено становиште је да треба направити комитет за Викиманију за сталну помоћ локалним викимедијанским тимовима који организују Викиманију. Ицик Едри, такође један од главних организатора Викиманије 2011. у Израелу, и Џејмс Хер, главни организатор прошлогодишње Викиманије у Вашингтону, дали су такође своја гледишта и искуства.
  2. Други део је фактичио био панел, коме су постављана питања. У панелу су учествовали Су Гарднер, Џејмс Хер, Ицик Едри, Џејмс Форестер[15] и Мануел Шнајдер[16]. Прво је Дерор као водитељ целе сесије поставио неколико питања, а онда су уследила питања из публике. Питања (и одговори) које је поставио Дерор су била следећа:
    • Да ли Викиманију треба смањити? Консензус је био да не треба.
    • Да ли Викиманија треба да постане „академскији“ догађај? Не, јер Викисим[17] већ служи за то, али свакако не треба уклањати са Викиманије академске сесије.
    • Да ли организацију Викиманије треба да ради мањи или већи огранак и да ли уопште мора да то ради огранак? Ко год је компетентнији може и треба да се бави организацијом; не треба нам правило у том погледу.
    • Да ли има смисла запослити професионалног организационог менаџера/планера? Да.
    • Да ли буџет треба да буде мањи или већи? Тешко је одговорити на то питање, јер цене досадашњих Викиманија нису укупне цене трошкова, јер нису урачунати многи трошкови које организатори нису покрили.
    • Како се објашњава чињеница да је све мање организација које конкуришу да организују Викиманију, а такође је и све мање људи вољних да буду у жирију? Организација таквих догађаја постаје застрашујућа, многи су свесни ризика неуспеха, па је лакше не кандидовати се.

Последња сесија овог дана тицала се Визуелног едитора, коју је водио Џејмс Форестер. Најпре су представљени разлози за увођење визуелног едитора, историјат и план постављања[18] на Викимедијине пројекте. Роан Катоу је онда причао о техничкој страни целог подухвата, тј. о ХТМЛ едитору, Ед је причао о моделу података, Дејвид о подршци за језике, Инез о компоненти која се зове „ContentEditable“, Тимо о алатима за уређивање[19], а онда се Џејмс поново вратио како би причао о будућности. У другом делу сесије, Инез Корчињски и Кристијан Вилијамс су причали о проширењу Визуелног едитора, које се користи већ на Викији. Такође су на лицу места направили МедијаВики екстензију која се качи на Визуелни едитор, што је било прилично кул.

Субота, 10. август[уреди | уреди извор]

Чарлс Мок

Други дан конференције је почео пленарним предавањем Чарлса Мока под називом „Један интернет, два система“[20]. Чарлс Мок је председник Рачунарског друштва Хонг Конга и члан Законодавног савета Хонг Конга, а и има гомилу других функција и позиција[21]. Он је причао о „Великом кинеском ватреном зиду“ и дао одређене статистике коришћења интернета у Кини и Хонг Конгу.

Друга сесија коју сам посетио састојала се из две одвојене целине:

  1. Дидрик ван Лире и Дарио Тарборели, који су чланови аналитичког тима Задужбине, имали су презентацију „Datafying Wikimedia“, која се тицала прикупљања података за статистичке намене. Њихови изазови су раштрканост постојећих статистичких ресурса[22] (иако је http://stats.wikimedia.org централно место где ВМФ објављује статистичке податке, има и многих других независних сајтова) и аутоматизација процеса[23]. После презентације уследио је део са питањима и одговорима.
  2. Представник са Универзитета примењених наука у Берну објавио је налазе свог истраживања, које је спровео као део своје докторске тезе. Наиме, спровео је анкету међу ГЛАМ институцијама у Швајцарској, са фокусом на отворене садржаје и краудсорсинг[24]. Истраживање је спроведено над 72 организације, од 197 контактираних и презентовани су статистички подаци.
Мартин и Маријус

Трећа сесија је такође била подељена у два дела:

  1. Мартин Рулш и Маријус Хох причали су најпре о стјуардима и глобаним администраторима — која су њихова задужења и чиме се углавном баве, а онда о алатима за глобалне администраторе и стјуарде, што оним који су уграђени у сам МедијаВики софтвер, што о спољашњим алатима, који се углавном налазе на Тулсерверу.
  2. Џејмс Форестер и Крис Стајп су причали о побољшању администраторских алата. Наиме, у току је рад на реорганизацији и сређивању администраторских алатки. Уводе/сређују се глобални филтер за спречавање злоупотребе, глобално преименовање корисика, чекјузер алатка, финализација СУЛ-а[25]. После тога, дискутовали смо о потенцијалним другим алатима које желимо да видимо у МедијаВики софтверу.

Последња данашња сесија тицала се миграције са Тулсервера (у власништву Викимедије Немачке) на Тул лабс (у власништву ВМФ). Рајан Лејн је причао уопштену причу о Викимедија лабсу, тј. целом фрејмворку, затим је Марк Пелтијер причао о Тул лабсу, као потпројекту Викимедија лабса, о томе како се користи и сл. На крају је Силке Мајер причала о миграцији алатки са Тулсервера на Тул лабс. Наравно, на послетку је било и питања из публике, на која су предавачи фино одговорили.

Недеља, 11. август[уреди | уреди извор]

И последњи дан конференције је започео пленарном сесијом. Овог пута је то била Су Гарднер, одлазећи извршни директор ВМФ. Она је најпре презентовала Listen Wikipedia, занимљив сајтић, а онда кренула са озбиљнијим стварима — као и обично, представила је пресек стања у ВМФ[26]. Фокусирала се на напоре укључивања што више уредника[27], давање грантова, Визуелни едитор, мобилни приступ (приказала је видео везан за Wikipedia Zero[28] у Јужној Африци). Такође је причала и о свом одласку из ВМФ, а након презентације уследило је неколико питања из публике, на која је гледала да да што боље одговоре. Након њеног излагања, уследео је такође стандардни панел са члановима одбора повереника ВМФ. Џеј Волш, главни човек везан за комуникацију у ВМФ, био је модератор. Од свих чланова одбора, нису присуствовали Сту Вест и Бразилка Ана Тони, која је новопридошла чланица. Након представљања чланова и уводних излагања сваког од њих, почела су питања, прво од Џеја, а онда и из публике. Због садржајне сесије, термин је пробијен скоро 45 минута, што се благо одразило на касније паузе и сесије, које су биле померане и скраћиване, како би се како-тако држали распореда.

Другу сесију ћу назвати „Вики воли нешто“, јер се састојала из три целине, које су се све тицале тематских географских такмичења.

  1. Беноа је представио „Wikipedia Takes Your City“, односно „Википедија осваја ваш град“. Представио је своја искуства из Монтреала, где је и поред урагана, који се веома ретко догађа, али је решио да погоди Канаду баш тог дана, веома велики број волонтера дошао на догађај. Беноа је представио и какве све врсте догађаја сличног типа постоје (Photowalk, Wikiscan, Wikiexpedition, Labsnap, Britain Loves Wikipedia, Wiki Loves Monuments, Wiki Loves Public Art, Wiki Loves Earth, Wikipedia Takes ..., да наведем неколико), а онда је и дао упутства о томе како организовати Фотошетњу, односно шетњу по граду уз фотографисање.
  2. Џон Андерсон из Викимедија Шведске је представио пројекат „Вики воли јавну уметност“, који је реализован са Еуропеаном. Ово такмичење се реализовало у неколико земаља и фокусирало се на јавно изложене уметнине. У неким државама се то односило на уметност изложену на отвореном, док се у другим, где не постоји слобода панораме, то односило на експонате у музејима.
  3. Последњи део био је панел везан за такмичење „Вики воли споменике“ (ВЛМ). Након кратке презентације о ВЛМ и представљања панелиста, уследила су питања из публике.

Трећа сесија тицала се прављења добрих фотографија јефтиним фото-апаратима. Два експерта за фотографију из Немачке су одржали демонстрационо предавање уз дискусију о томе на шта све треба обратити пажњу при фотографисању, како би се добиле фотографије што бољег квалитета. У другом делу је Мануел Шнајдер причао о пројекту „Wiki TV“, који нема везе са телевизијом, већ са видео пројектима у Викимедији, однсосно прављењу видео клипова за разне намене, између осталог и за чланке на Википедији.

Велики број волонтера

Последња сесија конференције је увек она која затвара исту. Тако су се организатори и овог пута захвалили волонтерима[29] и спонзорима, а онда смо видели презентацију за Викиманију 2014, која ће се одржати у Лондону.

Након конференције, одвезени смо на јужни део острва Хонг Конг, на плажу „Шек О“, где смо у једном кафићу уз музику и скромну закуску прославили крај Викиманије. Многи су искористили прилику да се брчну у топлој води и сперу зној проузрокован топлим временом и високом влажношћу суптропске климе.

После конференције[уреди | уреди извор]

Након конференције, Миле и Бране су у Хонг Конгу остали још неколико дана, где су и у понедељак присуствовали постконференцијском програму. Ја сам одлучио да нећу учествовати на томе, па сам десетак дана након конференције уживао у чарима Хонг Конга и посећивао знаменитости (ако занемаримо онај један дан са тајфуном).

Закључак[уреди | уреди извор]

Све у свему, веома добра конференција. Изненађујуће је колико је мало било кашњења и како је мање-више све било испланирано како треба. Многи су се жалили на храну, односно недостатак исте, на журкама на плажи и на 100. спрату Међународног комерцијалног центра, али тешко је предвидети колико ће Викиманијака доћи на такве догађаје и колико ће бити гладни, те донекле и разумем организаторе[30]. Интересантно је било боравити две недеље на Далеком истоку међу Кинезима, и овај доживљај ће ми свакако остати у добром сећању.

Ф± 22:22, 1. септембар 2013. (CEST)[одговори]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ бивши Википедијанац који ће остати неименован
  2. ^ овај термин, дијалог огранака, осмислили су у Викимедији Немачке и реч је њиховом пројекту-љубимцу
  3. ^ видео и аудио конференције
  4. ^ ако, наравно, постоји
  5. ^ 393 метара висине
  6. ^ углавном ударање у неке перкусије, ваљда чинеле
  7. ^ са титулом Government Chief Information Officer, коју се нећу усудити да преведем
  8. ^ МЛАК је акроним сличан оном који се користи на западу — ГЛАМ — и значи музеји, библиотеке, архиве и коминкани, који су врста јапанских културних центара
  9. ^ „keynote“
  10. ^ у тексту ћу Wikimedia Foundation преводити као Задужбина Викимедије, Задужбина или скраћено ВМФ
  11. ^ Rémi Mathis, председник Викимедије Француске
  12. ^ зато што је издржао драму, у којој га је француска обавештајна служба приморала да обрише чланак са француске Википедије, што је било контрапродуктивно за њих, јер је тек тад тај чланак видео невиђени публицитет
  13. ^ што се на енглеском каже merchandising
  14. ^ то је термин који се користи за све кориснике вишег ранга, тј. са вишим корисничким правима — бирократе, чекјузери, оверсајтови и сл.
  15. ^ тренутно, један од четворо људи који су били на свих 9 Викиманија
  16. ^ који је на неколико Викиманија учествовао као техничка помоћ
  17. ^ Wikisym
  18. ^ односно, у жаргону, „deployment“
  19. ^ везани за кориснички интерфејс
  20. ^ алузија на фразу „Једна држава, два система“, која се користи да опише посебан статус који Хонг Конг и Макао имају у оквиру Кине
  21. ^ види чланак на енвики
  22. ^ односно discoverability
  23. ^ односно reproducibility
  24. ^ тј. „crowdsourcing“ — процес где велики број људи учествује у стварању нечега, као што је Википедија
  25. ^ СУЛ = Single User Login
  26. ^ или како она то зове, „accountability presentation“
  27. ^ „editor engagement“
  28. ^ Википедија 0 је назив за могућност приступа Википедији у многим државама преко мобилних телефона без икаквог плаћања саобраћаја података мобилном провајдеру
  29. ^ којих је овог пута било рекордно много, преко 300
  30. ^ на страну што нису навикли на алаве западњаке :D