Википедија:Уживо/недеља, 21. фебруар 2010.

Још један састанак прође, али је опет био слабо посећен. Можда је фебруар лош месец за састајање... ко зна. Најпре се појавих ја, а нешто касније дошао је и Дејан, а за њим убрзо и Бранко, коме је ово био други по реду википедијански састанак. На послетку, негде пре пет сати, појавио се и Михајло. Морам да признам да је ово био један од оних састанака на коме доминира Википедија. Можда је то због чињенице да нису дошли људи који обично покрећу такве приче.

На почетку смо, ако изузмемо поздрављање, разговарали о новостима у нашим животима, с обзиром да се нисмо дуго видели. Данас смо се дотакли већег броја актуелних расправа на Википедији, међу којима је и масовни унос врста (Дејан је разјашњавао своје ставове, ја сам објашњавао своја виђења и дошли смо до закључка да је есенцијално дошло до неспоразума и да Дејан треба да помаже "новој екипи" у изради масовног уноса). Закључили смо, на Дејанову жалост, да су на Интернету програмери ти који преовладавају у зачетку било које онлајн заједнице, па тако и на Википедији, те да је логично узети за чињеницу да програмери служе као "тестери" пре него што заједница добије неку већу видљивост. Дејан нас је, потом, обавестио о томе да учествује као предавач/ментор/штагод у једном интернет курсу за наставнике који се бави једним LMS програмом. Поента је да се у том курсу спомиње Википедија и може се рећи да она игра велику улогу у том курсу. Причали смо и о мом транслитератору, о састанку у Новом Саду и зашто се није одржао данас, о форуму Вокабулар и нашим тамошњим искуствима.

Причали смо о путовањима по Европи, посебно југозападном делу исте, а онда смо почели причу о проблему броја бирократа. Наиме, Дејан мисли да је бесмислено ограничавати број бирократа у односу на број администратора, нешто што је ушло у политику администрације још пре неколико година. У сличном контексту, причали смо и о реизбору администратора и дошли до консензуса да такав механизам уопште није потребан. Дејан је предложио увођење арбитражног комитета, који би се бавио решавањем конфликтних случајева и који би махом био сачињен од обичних корисника. Такође, Дејан је предложио да се уведе механизам администратора-приправника. Они би били бирани на шест месеци и тај полугодишњи стаж служио би за тестирање спремности за администраторску позицију. Ја сам замерио том предлогу то што није баш најпрактичнији, јер би за велики број администратора-приправника било потребно пуно агитовати на мети, ради уклањања права.

Даље смо причали о броју измена (ко има више, ко има мање, каква је чија динамика измена, ко има више измена по дану, а ко више измена по чланку), о полукружном окретању на две траке, о праћењу одређених страна, а Дејан нам се жалио на тежак живот наставника. А пропо тога, причали смо о разлици основношколских и средњошколских професора и предностима и манама код оба случаја. Такође смо спомињали и опасности остављања личних података као што су име и презиме на разним сајтовима, јер очигледно многи потенцијални послодавци врше Гугл претрагу пре запошљавања кандидата, а Википедија, друштвене мреже и сл. могу да одмогну када је то у питању. Причали смо и о разлици у комуникацији уживо и преко интернета и закључили очигледно: уживо смо увек финији и никад се не свађамо у оним размерама као на Википедији. :) Причали смо о законским претњама које могу да буду усмерене ка Википедији и решавању њих, а у вези са скорашњим дешавањима на Википедији.

После тога, причали смо о још неким стварима, а током целог састанка причали смо о неким темама које такође не бих да помињем. На крају састанка, разиђосмо се сви, осим Дејана и мене. Након што је он изјео нешто брзе хране, прошетали смо се до Вуковог споменика, где смо се, након још двадесетак минута разговора, разишли. Толико од мене о овом састанку, а жељно ишчекујем Дејанове допуне, исправке, напомене и слично. :) --филип ██ 21:27, 21. фебруар 2010. (CET)

Дејанове жељно ишчекиване допуне

Нажалост, драги моји Њикипедијанци, иако морам да приметим да је Филип био видно... инспирисан и направио пар одличних фора, нити једна од њих, авај, није за записник. Немојте да мислите да је био много зао према вама који нисте били присутни, јер није. Мислим, није према свима, а и био је зао према нама (мени, углавном) који смо били присутни, али ви сви знате да је срце њикипедијанско велико, те лахко опрости, а да није стигло ни да замери. Само да знате и да су Михајло и Филип гори нарциси од мене јер су се добар део времена тражили по Интернету, те слике, те сајтове итд. Михајло и ја смо фино причали, наравно, пошто су наше свађе већ постале нормална појава, али смо ипак успели између редова да разменимо и покоју занимљивост, а оно што је Филип пропустио и по који сок (донели Филип и Михајло) и чоколаду (донео ја). Иначе, на поменутом семинару сам полазник, као и наша колегиница Нена, која је и на форуму који је организован у оквиру семинара поменула и похвалила нашу Њикипедију, а као што Филип (не)рече у лекцијама које тај семинар даје, Њикипедија је описана као пример добре праксе. На семинару има много наставника, а очекују их још више (процене и преко ‘иљаду), тако да је то једна лепа вест. :) Када сам поменуо приправнички стаж за админе, Филип је одрадио свој условни рефлекс који се дешава приликом сваког мог предлога и рекао „то није практично“, да би на крају то ипак постало изводљиво када бисмо на мети тражили да бирократе могу и да скидају права админима. Па, то би било то. :)--Методичар зговор²а 00:19, 22. фебруар 2010. (CET)