Виница (Северна Македонија)
 Поглед на Виницу са тврђаве | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Виница (Северна Македонија) |
| Становништво | |
| — (2002) | 10.863 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 53′ 11″ С; 22° 30′ 28″ И / 41.8865° С; 22.5078° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 410 m |
  Виница Виница на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2310 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | VI |
| Веб-сајт | www |
Виница (мкд. Виница) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Виница је седиште истоимене општине Виница, као и средиште високопланинске области Пијанец.
Виница је позната и по римској тврђави на брду изнад града.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Виница је смештена у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 13 km источно, а од главног града Скопља 120 km источно.
Рељеф: Виница се налази у Кочанском пољу, плодној долини коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 410 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Плачковица.
Клима у Виници је континентална.
Воде: Северно од Винице тече већа река Брегалница. Кроз сам град протичу Виничка и Градечка река, а у њеној близини протиче и речица Осојница.
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје Винице први пут се јавља као историјски значајно у време старог Рима, када се на брду изнад данашњег града подиже тврђава (данашње Кале).
Током средњег века дато подручје било делом у рукама Византије, делом у оквиру српске средњовековне државе.
Нови развој Виница доживљава током османског раздобља. Радила је у Виници српска народна школа између 1859-1876. године.[1] Крајем 19. века Виница је била велико село са мешовитим саставом становништва (већином Словени, четвртином Турци, уз нешто Цигана) .[2]
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
Првим балканским ратом 1912. године Виница је припојена Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.
За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Виницу су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Северне Македоније.
Становништво[уреди | уреди извор]
Виница је према последњем попису из 2002. године имала 10.863 становника. Ово је готово 10 пута више него почетком 20. века.
Етнички састав: Током османског раздобља, Виница је било етнички мешовита. Крајем 19. века насеље је бројало око 1,2 хиљада становника, са словенском већином (70%), турском мањином (20%) и нешто Цигана.
По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:
| Националност | Укупно |
| Македонци | 9.246 (85,1%) |
| Роми | 1.209 (11,1%) |
| Турци | 256 (2,4%) |
| Власи | 111 (1,0%) |
| Срби | 20 |
| остали | 21 |
Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Градске службе[уреди | уреди извор]
У Виници се налазе две основне и једна средња школа, библиотека, дом културе, биоскопска сала, дом здравља, базен, метеоролошка станица, центар за образовање деце и младих итд.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Поглед на Виницу -
Црква светог Арханђела Михајла -
Крст изнад Винице -
Виничка тврђава Кале
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | ||
| Више од 500 хиљ. ст. |
|  |
|---|---|---|
| Између 50 и 100 хиљ. ст. | ||
| Између 25 и 50 хиљ. ст. | ||
| Између 10 и 25 хиљ. ст. | ||
| Између 5 и 10 хиљ. ст. | ||
| Мање од 5 хиљ. ст. | ||
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
