Виски

С Википедије, слободне енциклопедије

Виски
Чаша вискија wхискy
Алкохол по запреминибар 40%
Балантајнс (шкотски виски)

Виски (енгл. whiskey, whisky) означава категорију жестоких алкохолних пића, која су дестилована из житарица[1] или дестилованог пива,[2] и чувана у храстовим бачвама. Зависно од употребљене житарице, варира и врста вискија. У најчешће коришћене спадају јечам, млевени јечам, раж, млевена раж, пшеница, кукуруз или овас. Осим према житарицама, врсте вискија варирају према алкохолном садржају и квалитету.

Виски је строго регулисано алкохолно пиће широм света са многим класама и врстама. Типичне обједињавајуће карактеристике различитих класа и типова су ферментација зрна, дестилација, и старење у дрвеним бачвама.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч whisky (или whiskey) је англицизација класичне галске речи uisce (или uisge) са значењем „вода” (што се сад пише као уисце у модерном ирском језику, и уисге у шкотском галском). (Ова галска реч своје ултиматно порекло дели са германским „water“ и словенском речи „вода“ истог значења.) Дестиловани алкохол је на латинском био познат као аqуа витае („вода живота“). Ово је преведено на староирски језик као уисце беатха, што је на ирском постало уисце беатха, и уисге беатха на шкотском галском. Рани облици речи на енглеском укључују uskebeaghe (1581), usquebaugh (1610), usquebath (1621), и usquebae (1715).[3]

Имена и спеловања[уреди | уреди извор]

Много је направљено од два правописна облика те речи: whisky и whiskey.[4][5][6] Постоје две школе мишљења по том питању. Једна је да је та правописна разлика једноставно ствар регионалне језичке конвенције за правопис речи, што указује да правопис варира у зависности од намераване публике или позадине или личних преференција писца (попут разлике између color и colour; или recognize и recognise),[5][6] а друга је да правопис треба да зависи од стила или порекла пића који се описује. Постоји општа сагласност да приликом цитирања имена одштампаног на етикети, правопис етикете не би требало мењати.[5][6]

Правописни облик whiskey је уобичајен у Ирској и Сједињеним Државама, док се wхискy користи у свим осталим земљама произвођачима вискија.[7] У САД употреба није увек била доследна. Од краја осамнаестог века до средине двадесетог века, амерички писци су користили оба правописна облика наизменично до увођења новинских водича за стил.[8] Од шездесетих година прошлог века, амерички писци све више користе whiskey као прихваћени правопис за одлежала житна пића произведене у САД-у и whisky за одлежала житна пића произведене ван САД-а.[9] Међутим, неки проминентни амерички брендови, попут Џорџа Дикела, Мејкерс Марка и Олд Форестера (сви су направљени од различитих компанија), користе правопис whisky на својим етикетама, и Стандарди идентитета за дестилована алкохолна пића, законски прописи за алкохолна пића у САД, такође користе правопис whisky у целости.[10]

Виски произведен у Шкотској познат је као шкотски виски или једноставно као „шкоч“ (посебно у Северној Америци).

Историја[уреди | уреди извор]

Претпоставља се да су дестилацију практиковали Вавилонци у Месопотамији у 2. миленијуму пне, а дестилирали су се парфеме и ароматичне састојке,[11] мада је ово подложно несигурним и спорним интерпретацијама евиденције.[12]

Најранију хемијску дестилацију имали су Грци у Александрији у 1. веку,[12] али то нису биле дестилације алкохола. Средњовековни Арапи усвојили су технику дестилације александријских Грка, а писани записи на арапском почињу у 9. веку, али опет то нису биле дестилације алкохола.[12] Технологија дестилације прешла је са средњовековних Арапа на средњовековне Латине, са најранијим записима на латинском језику почетком 12. века.[12][13]

Најранији подаци о дестилацији алкохола су у Италији у 13. веку, где се алкохол дестилирао из вина.[12] Рани опис технике дао је Рамон Љуљ (1232–1315).[12] Његова употреба се ширила средњовековним манастирима,[14] углавном у медицинске сврхе, као што је лечење колике и малих богиња.[15]

Уметност дестилације проширила се на Шкотску и Ирску најкасније у 15. веку, као и уобичајена европска пракса дестилације алкохолног пића „aqua vitae“, првенствено у медицинске сврхе.[16] Пракса медицинске дестилације на крају је прешла из монашког у секуларни свет преко професионалних медицинских радника тог доба, Цеха берберских хирурга.[16] Најранији спомен вискија у Ирској потиче из Annals of Clonmacnoise из седамнаестог века, који смрт поглавара 1405. године приписује „узимању вишка аква вита“ на Божић.[17] У Шкотској први докази о производњи вискија потичу из записа у Државног трезора за 1494. годину, где се слад шаље „Фратару Џону Кору, по краљевој наредби, да направи аквавит“, у количини довољној да се направи око 500 боца.[18]

Џејмс IV од Шкотске (владао 1488–1513) наводно је изузетно волео шкотски виски, и град Данди је 1506. године купио велику количину вискија од Цеха берберских хирурга, који је у то време држао монопол над производњом. Између 1536. и 1541. године, енглески краљ Хенри VIII распушта манастире, шаљући њихове монахе у ширу јавност. Производња вискија преселила се из монашког окружења у личне домове и фарме, јер су независни монаси морали да пронађу начин да остваре приход за себе.[15]

Дестилерија Олд Бушмилс, округ Антрим

Процес дестилације је још увек био у повојима; самом вискију није дозвољавано да стари, и као резултат имао је врло сиров и бруталан укус у поређењу са данашњим верзијама. Виски из доба ренесансе је такође био врло потентан и није био разређен. Временом је виски еволуирао у много глађе пиће.

Са дозволом за дестилацију ирског вискија из 1608. године, Дестилерија Олд Бушмилс у Северној Ирској је најстарија лиценцирана дестилерија вискија на свету.[19]

Године 1707, Закони о Унији спојили су Енглеску и Шкотску, и након тога порези на виски су драматично су порасли.[20]

На овој уљаној слици шкотске уметнице Ерскине Никол из 1869. године човек сипа мало вискија у чутуру.

Након увођења енглеског пореза на слад 1725. године, већина шкотске дестилације је или обустављена или присиљена на илегално деловање. Шкотски виски био је сакриван испод олтара, у ковчезима и на било ком доступном простору како би се избегли владини порезници.[15] Шкотски дестилери, који су радили из домаћих инсталација, ноћу су дестиловали виски када је мрак сакривао дим из постројења. Из тог разлога је пиће постало познато као муншајн.[21] У једном тренутку било је процењено да је преко половине производње вискија у Шкотској била илегална.[20]

У Америци се током Америчке револуције виски користио као валута; Џорџ Вашингтон управљао је великом дестилеријом на планини Вернон. С обзиром на удаљености и примитивну транспортну мрежу колонијалне Америке, пољопривредницима је често било лакше и исплативије да претвори кукуруз у виски и транспортују га на тржиште у том облику. То је такође била веома тражена роба, те када је 1791 године на њега уведен додатни порез, избила је Виски побуна.[22]

Конзумација шкотског вискија уведена је у Индију у деветнаестом веку. Прву дестилерију у Индији саградио је Едвард Дјер у Касаулију крајем 1820-их. Операција је убрзо пребачена на оближњи Солан (близу британске летње престонице СхимлаШимле), јер су тамо биле доступне обилне залихе свеже изворске воде.[23]

Године 1823, Велика Британија је усвојила Закон о порезу на промет, легализујући дестилацију (уз накнаду), и то је практично зауставило велику производњу илегалног шкотског вискија.[15]

Године 1831, Аенеас Кофи је патентирао континуирану дестилацију, омогућавајући јефтинију и ефикаснију дестилацију вискија. Године 1850, Ендру Ашер је почео да производи блендирани виски, при чему је мешао традиционални казански виски са оним из новог Кофијевог апарата. Поједини ирски дестилатери су се подругивали новом дестилационом приступу, држећи се својих традиционалних казанских постројења. Многи Ирци тврдили су да нови производ заправо уопште није виски.[24]

До 1880-их француска индустрија брендија била је уништена штеточином Grape phylloxera, koja je opustošila veći deo roda grožđa; kao rezultat toga, viski je postao primarni liker na mnogim tržištima.[15]

Tokom ere prohibicije u Sjedinjenim Državama koja je trajala od 1920. do 1933. godine, u toj zemlji je bila zabranjena sva prodaja alkohola. Savezna vlada izuzela je viski koji je propisao lekar i koji se prodavao u licenciranim apotekama. Tokom ovog vremena, lanac apoteka Volgrins porastao je sa 20 maloprodajnih prodavnica na skoro 400.[25]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 61. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Pomranz, Mike (2016-05-18). „From Brews to Booze: Turning Craft Beer Into Whiskey”. Eater. Приступљено 2020-12-19. 
  3. ^ New English Dictionary on Historical Principles, entries for "usquebaugh" and "whisky".
  4. ^ Oxford English Dictionary, Second Edition: "In modern trade usage, Scotch whisky and Irish whiskey are thus distinguished in spelling; 'whisky' is the usual spelling in Britain and 'whiskey' that in the U.S."
  5. ^ а б в Cowdery, Charles K. (24. 2. 2009). „Why Spelling Matters”. The Chuck Cowdery Blog. 
  6. ^ а б в Cowdery, Charles K. (11. 2. 2009). „New York Times Buckles To Pressure From Scotch Snobs”. The Chuck Cowdery Blog. 
  7. ^ Zandona, Eric; et al. (март 2013). A World Guide to Whisk(e)y Distilleries. Hayward: White Mule Press. ISBN 978-0983638940. 
  8. ^ Zandona, Eric. „Whiskey vs Whisky Series”. EZdrinking. Приступљено 3. 1. 2015. 
  9. ^ Zandona, Eric. „Whiskey vs Whisky: Newspapers & Style Guides”. EZdrinking. Архивирано из оригинала 03. 01. 2015. г. Приступљено 3. 1. 2015. 
  10. ^ „Standards of Identity for Distilled Spirits, Title 27 Code of Federal Regulations, Pt. 5.22” (PDF). Приступљено 17. 10. 2008. 
  11. ^ Levey, Martin (1956). „Babylonian Chemistry: A Study of Arabic and Second Millenium B.C. Perfumery”. Osiris. 12: 376—389. S2CID 95283775. doi:10.1086/368604. 
  12. ^ а б в г д ђ Forbes, Robert James (1970). A short history of the art of distillation: from the beginnings up to the death of Cellier Blumenthal. BRILL. ISBN 978-90-04-00617-1. Приступљено 29. 6. 2010. 
  13. ^ Russell, Inge (2003). Whisky: technology, production and marketingСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Academic Press. стр. 14. ISBN 978-0-12-669202-0. 
  14. ^ The History of Whisky History Архивирано 25 јануар 2010 на сајту Wayback Machine, The Whisky Guide.
  15. ^ а б в г д „History of Scotch Whisky”. Приступљено 6. 1. 2010. 
  16. ^ а б Whisky: Technology, Production and Marketing: Handbook of Alcoholic Beverages Series p2 Academic Press 2003
  17. ^ Annals of the Kingdom of Ireland, p.785, footnote for year 1405. This is likewise in the Annals of Connacht entry for year 1405: Annals of Connacht.
  18. ^ Ross, James (1. 1. 1970). Whisky. Routledge. стр. 158. ISBN 978-0-7100-6685-5. 
  19. ^ Ciaran Brady (2000). Encyclopedia of Ireland: an A-Z guide to its people, places, history, and culture. Oxford University Press, p.11
  20. ^ а б „The History of Whisky”. Архивирано из оригинала 25. 1. 2010. г. 
  21. ^ Peggy Trowbridge Filippone, Whiskey History – The history of whisky Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011), Абоут.цом.
  22. ^ „Кевин Р. Косар, "Wхат тхе Теа Партy Цоулд Леарн фром тхе Wхискеy Ребеллион", адаптед фром Кевин Р. Косар, Wхискеy: А Глобал Хисторy (Лондон: Реактион Боокс, 2010)”. Алцохолревиеwс.цом. 12. 11. 2010. Приступљено 15. 4. 2013. 
  23. ^ Wхискy ин Индиа. Ливеминт (29 Децембер 2011). Ретриевед он 23 Децембер 2013.
  24. ^ Магее, Малацхy (1980). Ирисх Wхискеy – А 1000 yеар традитион. О'Бриен пресс. стр. 144. ИСБН 978-0-86278-228-3. 
  25. ^ Wхен Цапиталисм Меетс Цаннабис

Литература[уреди | уреди извор]

  • Андреwс, Аллен (2002). Тхе Wхискy Баронс. Гласгоw: Ангелс' Схаре (Неил Wилсон Публисхинг). ИСБН 978-1-897784-84-6. 
  • Буxтон, Иан; Хугхес, Паул С. (2014). Тхе Сциенце анд Цоммерце оф Wхискy. Цамбридге: Роyал Социетy оф Цхемистрy. ИСБН 978-1-84973-150-8. 
  • Смитх, Гавин D. (2009). Тхе А–З оф Wхискy (3рд изд.). Гласгоw: Ангелс' Схаре (Неил Wилсон Публисхинг). ИСБН 978-1-906476-03-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Виски на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Viski&oldid=27550120”