Вијеће народа Републике Српске

Вијеће народа Републике Српске врши законодавну власт са Народном скупштином Републике Српске. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Изворним Уставом Српске Републике Босне и Херцеговине (1992)^[2] одређено је да уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина. У њеном саставу се обезбјеђивала што сразмјернија национална заступљеност. И након потписивања Дејтонског мировног споразума (1995), када је Република Српска укључена као ентитет у састав Босне и Херцеговине, задржан је једнодомни републички парламент. Други ентитет, Федерација Босне и Херцеговине, имала је дводомни Парламент са Представничким домом и Домом народа.

Наметнутим уставним амандманом LXVII (2002) одређено је да су Срби, Бошњаци и Хрвати конститутивни народи у Републици Српској. Осталим наметнутим амандманима је основано Вијеће народа као орган законодавне власти, али не и као равноправни законодавни дом са Народном скупштином. За доношење закона, других прописа и општих аката и даље је потребна већина само у Народној скупштини. За Вијеће народа је прописана процедура за заштиту виталних интереса, идентична као што је тада прописана и за федерални Дом народа.

Дјелокруг[уреди | уреди извор]

Вијеће народа Републике Српске није равноправан дом са Народном скупштином Републике Српске већ је sui generis орган законодавне власти основан с циљем заштите виталних националних интереса конститутивних народа (Срба, Бошњака и Хрвата). Његов уставни положај је другачији у односу на федерални Дом народа који је равноправан дом са Представничким домом у оквиру Парламента Федерације Босне и Херцеговине.

Витални национални интереси конститутивних народа су дефинисани на сљедећи начин: остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања; и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.^[3] Поступак заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисан је Амандманом LXXXII који допуњава члан 70. Устава Републике Српске.

Када се одлучује о промјени Устава Републике Српске, уз двотрећинску већину у Народној скупштини, потребна је и већина у Вијећу народа из сваког конститутивног народа и Осталих.^[4]

Већина у Вијећу народа, уз већину у Народној скупштини, потребна је и када се бира предсједник и судије Уставног суда Републике Српске.^[5]

Организација[уреди | уреди извор]

Састав Вијећа народа је паритетан тако да сваки конститутивни народ (Срби, Бошњаци, Хрвати) има исти број делегата. Састоји се од 28 делегата, и то по осам делегата из сваког конститутивног народа и четири делегата из реда Осталих. Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског гласања.

Мандат делегата у Вијећу народа траје четири године. Делегате бирају одговарајући клубови народних посланика у Народној скупштини Републике Српске који се формирају само у ту сврху по националној припадности народних посланика. У случају да је број делегата који се бирају у један клуб у Вијећу народа већи од броја одговарајућих народних посланика, бира се додатни број посланика од стране ad hoc клуба који се у ту сврху успоставља из реда свих одборника припадника одговарајућег конститутивног народа или из реда Осталих.^[6]^[7]

Вијеће народа има једног предсједавајућег и три потпредсједавајућа, тако да по једна функција припада сваком конститутивном народу и Осталим. Радна тијела Вијећа народа су Административна комисија и Уставна и законодавно-правна комисија. Предсједништво Вијећа народа чине предсједавајући и потпредсједавајући. Секретар Вијећа народа учествује у раду Вијећа народа без права одлучивања. Колегијум Вијећа народа сачињавају: предсједавајући, три потпредсједавајућа, секретар и предсједници клубова делегата.

Сазиви[уреди | уреди извор]

Први сазив Вијећа народа Републике Српске од 29. априла 2003. године до 04. децембра 2006. године
Други сазив Вијећа народа Републике Српске од 04. децембра 2006. године до 23. децембра 2010. године
Трећи сазив Вијећа народа Републике Српске од 23. децембра 2010. године до 27. децембра 2014. године
Четврти сазив Вијећа народа Републике Српске од 27. децембра 2014. године до 12. децембра 2018. године
Пети сазив Вијећа народа Републике Српске
Шести сазив Вијећа народа Републике Српске

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Члан 69. Устава Републике Српске (са амандманима I—CXXII)
^ Устав Српске Републике Босне и Херцеговине („Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини“, број 3/92)
^ Члан 70. Устава Републике Српске, допуњен Амандманом LXXVII
^ Члан 135. Устава Републике Српске
^ Члан 116. Устава Републике Српске
^ Чланови 71. и 72. Устава Републике Српске
^ Члан 13. Закона о измјенама и допунама Изборног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 24/12)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Службена страница Вијећа народа Републике Српске

[1] Члан 69. Устава Републике Српске (са амандманима I—CXXII)

[2] Устав Српске Републике Босне и Херцеговине („Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини“, број 3/92)

[3] Члан 70. Устава Републике Српске, допуњен Амандманом LXXVII

[4] Члан 135. Устава Републике Српске

[5] Члан 116. Устава Републике Српске

[6] Чланови 71. и 72. Устава Републике Српске

[7] Члан 13. Закона о измјенама и допунама Изборног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 24/12)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]