Владета Поповић Пинецки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
ВЛАДЕТА ПОПОВИЋ ПИНЕЦКИ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења 1911.
Место рођења Сврљиг
Србија Краљевина Србија
Датум смрти 17. јул 1941.(1941-07-17) (29/30 год.)
Место смрти Београд
Србија Србија
Супруга Корнелија Сенде-Поповић
Професија студент медицине
Члан КПЈ од од пре рата
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба

Владета Поповић Пинецки (Сврљиг, 1911Београд, 17. јул 1941), студент медицине, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођен је 1911. године у Сврљигу.

Током студија на Медицинском факултету у Београду, 1931. године се укључио у револуционарни студентски покрет, који је тих година био веома активан на Београдском универзитету.

Заједно са својом супругом Коренлијом Сенде-Поповић, такође студентом медицине и другим студентима Београдског универзитета, крајем новембра 1937. године се упутио у Шпанију. Тамо се на страни Републиканске армије борио у грађанском рату. После пораза Шпанске републике, 1939. године, заједно са стотинама других бораца интернационалних бригада, налазио се по концентрационим логорима у Француској.

После повратка у земљу, био је ухапшен и затваран, због учешћа у Шпанском грађанском рату. Потом је активно радио у Техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је радио на припремању устанка. Заједно са Светозаром Вукмановићем Темпом и другим активистима, организовао је илегалну штампарију Покрајинског комитета КПЈ за Србију у Шумадијској улици (данас Булевар Ослобођења).

Током масовних хапшењима комуниста, после 22. јуна и напада Немачке на Совјетски Савез, Специјална полиција је упала у кућу у којој се налазила илегална штампарија. Приликом претреса куће агенти нису успели да открију штампарију, али је агент Ђорђе Космајац препознао Владету, бившег шпанског борца и ухапсио га. Заједно са њим ухапшени су власник куће Цирил Жужек и доктор Радомир Герић. Пошто су остали чланови илегалне штампарије, били сигурни у Владету и остале, они су наставили са илегалним радом.

Владета је у Специјалној полицији био страшно мучен, али ништа није одао. Као истакнути комуниста и шпански борац, стрељан је 17. јула 1941. године у Маринковој Бари, код Београда.

После рата његови псомртни остаци су сахрањени у Алеји стрељаних родољуба 1941-1944. на Новом гробљу у Београду.

Указом Председништва Уставотворне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 19. децембра 1945. године, постхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда.

Литература[уреди]

  • Јован Марјановић Србија у Народноослободилачкој борби - Београд, „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.