Владета Поповић Пинецки

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ВЛАДЕТА ПОПОВИЋ ПИНЕЦКИ
Датум рођења1911.
Место рођењаСврљиг
Србија Краљевина Србија
Датум смрти17. јул 1941.(1941-07-17) (29/30 год.)
Место смртиБеоград
Србија Србија
СупругаКорнелија Сенде-Поповић
Професијастудент медицине
Члан КПЈ одод пре рата
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба

Владета Поповић Пинецки (Сврљиг, 1911Београд, 17. јул 1941), студент медицине, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1911. године у Сврљигу.

Током студија на Медицинском факултету у Београду, 1931. укључио се у револуционарни студентски покрет, који је тих година био веома активан на Београдском универзитету.

Заједно са својом супругом Коренлијом Сенде-Поповић, такође студентом медицине и другим студентима Београдског универзитета, крајем новембра 1937. упутио се у Шпанију, где се на страни Републиканске армије борио у грађанском рату. Након пораза Шпанске републике, 1939. заједно са стотинама других бораца Интернационалних бригада, налазио се по концентрационим логорима у Француској.

После повратка у земљу, био је ухапшен и затваран, због учешћа у Шпанском грађанском рату. Потом је активно радио у Техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. активно је радио на припремању устанка. Заједно са Светозаром Вукмановићем Темпом и другим активистима, организовао је илегалну штампарију Покрајинског комитета КПЈ за Србију у Шумадијској улици (данас Булевар Ослобођења).

Током масовних хапшењима комуниста, после 22. јуна и напада Немачке на Совјетски Савез, Специјална полиција је упала у кућу у којој се налазила илегална штампарија. Приликом претреса куће агенти нису успели да открију штампарију, али је агент Ђорђе Космајац препознао Владету, бившег шпанског борца и ухапсио га. Заједно са њим ухапшени су власник куће Цирил Жужек и доктор Радомир Герић. Пошто су остали чланови илегалне штампарије, били сигурни у Владету и остале, они су наставили са илегалним радом.

Владета је у Специјалној полицији био страшно мучен, али ништа није одао. Као истакнути комуниста и шпански борац, стрељан је 17. јула 1941. у Маринковој Бари, код Београда.

После рата његови посмртни остаци су сахрањени у Алеји стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 19. децембра 1945. остхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда.

Литература[уреди | уреди извор]