Владимир Јакшић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Јакшић
Владимир Јакшић, оснивач прве мреже метеоролошких станица и првог одељења за статистику у Србији, око 1880. Фотографисао В. Даниловић.
Лични подаци
Датум рођења(1824-05-05)5. мај 1824.
Место рођењаКрагујевац, Кнежевина Србија
Датум смрти28. август 1899.(1899-08-28) (75 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Владимир Јакшић (Крагујевац, 23. април/5. мај 1824 — Београд, 16/28. август 1899) био је српски економиста, статистичар и метеоролог. Оснивач је прве мреже метеоролошких станица и првог одељења за статистику у Србији.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је син Јакова Јакшића, главног благајника кнеза Милоша. Гимназију је завршио у Београду, трговачки курс у Бечу, а државне науке је студирао у Тибингену и Хајделбергу.

Од 1847. године ради у Министарству финансија, где самоиницијативно прикупља статистичке податке. Јакшић је од 1848. године своја прва инструментална метеоролошка мерења вршио на свом имању на Топчидерском Брду (Сењаку).[2] То неће престати да ради све до своје смрти (1899), следећих пола века. Већ 1850. године поднео је Државном савету предлог о стварању државне статистичке службе, али без успеха. Године 1852. постављен је за професора економских предмета на Лицеју, уместо отпуштеног Косте Цукића. Онда се 1862. године враћа се у Министарство финансија као начелник економског одељења, а 1864. године постаје начелник новооснованог одељења државне статистике.[3] Уредио је одељење, али и установио статистички рад у Србији, уз подршку министра Цукића. Он сам је обављао највећи део посла статистичког одељења.

Најважније његово дело је Државопис Србије,[4] које је издавао као периодично, незванично од 1855. године, а званично од 1863. године. Издато је 20 књига од великог историјског значаја. Први је започео са метеоролошким мерењима у Београду и Србији (1848) и први писао о метеорологији у Србији, тако да се сматра оснивачем српске метеорологије и климатологије. Већ после 3 године метеоролошких мерења, 1851. године је урадио прву студију климе Београда, базирану на резултатима сопствених мерења и осматрања за период 1848-1850. Био је оснивач метеоролошке мреже станица по Србији, тако да је његовом заслугом 1857. године Србија имала чак 27 метеоролошких станица, што је у то време представљало једну од најгушћих метеоролошких мрежа у оквиру једне државе. Пензионисан је 1888, а његов посао на пољу статистике наставио је Богољуб Јовановић. Изабран је 8. јануара 1850. године за редовног члана Друштва српске словесности у Београду.

Додељен му је аустроугарски Орден Франца Јозефа, Орден румунске круне, грчки Орден Спаситеља, руски Орден Свете Ане, Орден Светог Станислава, српски Краљевски орден Белог орла и Орден Таковског крста.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Istorija nauke: Vladimir Jakši”. РТС. Приступљено 27. 1. 2019. 
  2. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. фебруар 1933.
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1881.
  4. ^ "Зора", Мостар 1. октобар 1899.
  5. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 563. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Јакшић&oldid=27410704”