Волфганг Шнајдерхан (виолиниста)

С Википедије, слободне енциклопедије
Волфганг Шнајдерхан
Датум рођења28. мај 1915
Место рођењаБеч
 Аустроугарска
Датум смрти18. мај 2002
Место смртиБеч
 Аустрија

Волфганг Едуард Шнајдерхан (28. мај 1915 — 18. мај 2002) био је аустријски класични виолиниста.[1]

Детињство и рани музички почеци[уреди | уреди извор]

Шнајдерхан је рођен у Бечу. Након кратког студирања са Отакаром Шевчиком у Писеку,[2] своје школовање наставља са Јулиусом Винклером у родном Бечу. Већ са десет година показује свој таленат, те јавно изводи Баховау Шансону у Д-молу. Следеће године дебитирао је и у Копенхагену свирајући Менделсонов Концерт за виолину. Неко време живио је у Енглеској, тачније од 1929. године, где је виђан у друштву уметника као што су Марија Ерица, Фиодор Иванович Чаљапин, Јан Кипура и Пол Робесон.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Одмах по повратку у Беч постаје први концертни мајстор Бечког симфонијског оркестра од 1933. до 1937. године, а од 1937. до 1951. године[2] предводио је и Бечки филхармонијски оркестар. Међутим, никада се потпуно није одрекао своје солистичке каријере. Тако већ 1947. године наступа као солиста на бечкој премијери Елгаровог Концерта за виолину.

Каријеру је употпунио и формирањем гудачког квартета.[2] Након Куленкампфове смрти 1948. године Шнајдерхан постаје део познатог клавирског трија са Едвином Фишером и Енриком Мајнардијем.

У септембру 1952. године направио је своје референтне Немачке грамофонске (енгл. Deutsche Grammophon) снимке свих десет Бетовенових виолинских соната са Вилхелмом Кемпфом у Бечу.

Био је и наставник у Салцбургу, Бечу и Луцерну. Године 1956. основао је Лузернске гудаче заједно са Рудолфом Баумгартнером. Док 1959. године премијерно изводи Concerto funebre његовог пријатеља Карла Амадеуса Хартмана.

Породица и крај живота[уреди | уреди извор]

Шнајдерхан је био ожењен сопранистом Ирмгард Сифридом од 1948. до смрти 1988. године; заједно су имали три ћерке, укључујући глумицу Мону Сифрид (рођену 1957. године).[3]

Умро је у родном Бечу 2002. године у 86. години живота. Његов нећак, назван по њему, Волфганг Шнајдерхан, био је начелник штаба немачког Бундесвера од 2002. до 2009. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ NY Times
  2. ^ а б в г „Wolfgang Schneiderhan”. Daily Telegraph. London. 23. 5. 2002. Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. Приступљено 9. 2. 2008. 
  3. ^ IMDb

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Волфганг_Шнајдерхан_(виолиниста)&oldid=26844307”