Војислав Вељковић
| Војислав С. Вељковић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Војислав Вељковић | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 17. октобар 1865. | ||||||||||||
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||
| Датум смрти | 28. јануар 1931. (65 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Сорбона | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Либерална странка (Србија), Демократска странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Војислав С. Вељковић (Београд, 17. октобар 1865 — Београд, 28. јануар 1931) је био српски политичар, професор и правник. Неко време је био професор административног права на београдској Великој школи и више пута министар. У почетку је припадао Либералној а касније Демократској странци. Био је председник београдске општине за време аустроугарске окупације у Првом светском рату од краја 1916. до 1917. године.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 17. октобра 1865. у Београду.[2] Син је Стојана Вељковића, доктора права, експерта за римско и кривично право на Београдском Лицеју[3] и једног од вођа Либералне странке у 19. веку.[4]
Следећи очев пример, докторирао је на Сорбони 1893. године са тезом о трговачким уговорима.[5]
После оснивања Краљевине Србије, Народна странка се са Самосталном радикалном странком и чланицама Хрватско-српске коалиције ујединила у Демократску странку.
У периоду 1886–1889 је био професор административног права на београдској Великој школи.[5] Аутор је уџбеника „Однос између судске и административне власти у држави”.
У почетку је припадао Либералној странци. Године 1899. је лични секретар краља Александра Обреновића, али је дао оставку на то место као чин протеста због краљеве планиране женидбе Драгом Машин.[5]
Више пута је био министар. После Мајског преврата кратко време је био министар финансија у влади Јована Авакумовића. Либерална странка се после доласка Петра Карађорђевића на престо поделила и у Националну странку коју је предводио Стојан Рибарац и Либерално-демократску странку коју је предводи Вељковић. Обе странке су се 1904. године удружиле под називом Народна странка.
Од краја 1916. до 1917. био је председник Београдске општине.
У саставу прве послератне владе Стојана Протића од 7. априла до 16. августа 1919. био је министар трговине и индустрије. Након што је 16. августа 1919. регент Александар Карађорђевић предао премијерски мандат Љуби Давидовићу, оснивачу Демократске странке, био је министар финансија. Бавио се припремањем реформе монетарног система и валутне реформе.[6]
На челу Министарства финансија 26. јануара 1920. је потписао уговор по коме је од 1. фебруара 1920. ступио на снагу Закон о Народној банци Краљевине СХС, којим је Народна банка постала емисиона установа и преузела вођење монетарне политике.[7] Министарство финансија је у то време штампало јединствену новчаницу под називом динар, која је на обе стране имала ознаку вредности у крунама, по паритету један динар четири круне.[6]
Влада чији је министар финансија био, смењена је 26. фебруара 1920. Након тога, једно време је био председник Финансијског одбора југословенске Скупштине, а затим се повукао из јавног живота.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кућа Вељковића
- ^ Матица српска: Биографије Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2012) (језик: српски)
- ^ Матић 2012, стр. 72.
- ^ Fogelquist 2011, стр. 92.
- ^ а б в Архива Гласа јавности (17. новембар 2002)
- ^ а б Матић 2012, стр. 76.
- ^ а б Матић 2012, стр. 78.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fogelquist, Alan (2011). Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929. Lulu.com. ISBN 978-1-257-94299-2.
- Матић, Весна (2012). „Бунтовник с разлогом - др Војислав Вељковић (1865-1931)” (PDF). Банкарство. Удружење банака Србије. 3. Приступљено 8. 4. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
.jpg)
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |