В (ћириличко)

Ћириличко слово В

Бројевна вредност: 2
Позиција у Уникоду
Велико: U+0412
Мало: U+0432
Слова словенских језика
А	А́	А̀	А̄	Б	В	Г
Ґ	Ѓ	Д	Ђ	Е	Ѐ	Е́
Е̄	Ё	Є	Ж	З	З́
Ѕ	И	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ј	К	Ќ	Л	Љ
М	Н	Њ	О	О́	О̀
Ō	П	Р	С	С́	Т
Ћ	У	Ў	Ф	Х	Ц
Ч	Џ	Ш	Щ	Ъ	Ы
Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ	Ҕ
Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ	Ԃ
Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ	Ӂ
Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ	З̌
З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́	Ԇ
Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ	Ӄ
Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ	Ӆ
Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ	Ӊ
Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ	Ԋ
Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ	Ԥ
Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ	Ԍ
Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ	Ӳ
Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ	Ӽ
Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ	Ӵ
Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ	Ҿ
Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ	Э̆
Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄	Є̈
Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ	Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ	Ѿ	Ҁ
Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ	Ѧ	Ѫ	Ѩ
Ѭ	Ѯ	Ѱ	Ѳ	ֹѴ	Ѷ
Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ	Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ
Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ	ꙮ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

В в (В в; искошено: В в) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову V и грчком слову бета (Β β).

Историја[уреди | уреди извор]

Слово В и слово Б су оба настала од грчког слова бете (Β β), које је представљало /v/ у грчком језику и пре него што је Ћирилица првобитно осмишљена.

У старословенској азбуци је имало име вѣдѣ, што је значило »знам«.

У ћириличком бројевном систему, слово В је имало вредност броја 2.

Облик[уреди | уреди извор]

Велико ћириличко слово В (V латиницом) је истог облика као и велико латиничко слово B (Б ћирилицом).

Употреба[уреди | уреди извор]

Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив, /v/, али:

У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучни сугласник, оно предаставља безвучно /f/, а пре самогалсника који врши палатализацију представља /vʲ/.

У књижевном украјинском, слово В се изговара као /w/ кад је последњи сугласник у речи.

Неки Украјинци, такође, користе такав изговор свуда, сем кад је слово В после сугласника. У источној Украјини, слово В може представљати безвучно /f/, али ово се сматра русизмом. Нпр., књижевни изговор речи »сказав« (бива речено) је /skazaw/, али у Источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као /skazaf/

У белоруском, слово В увек представља звук /v/. На крају речи и пред сугласником, оно прелази у кратко у (Ў ў), белоруско слово које представља глас /w/. Нпр., белоруска реч за »језик« је мова, али њен придевски облик је моўны, а генитивски облик (који се гради уклањањем слова ⟨а⟩) је моў.

У српском, слово В представља гласове /ʋ/ или /v/, у зависности од говорника.

У македонском, слово је коришћено за /ʋ/, али ако је на крају речи, оно прелази у /f/. Нпр., реч бев (»бех«) се изговара као /bɛf/.

У монголском, слово В је коришћено за /w/.

Слична и сродна слова[уреди | уреди извор]

Рачунарско кодирање карактера[уреди | уреди извор]

Знак	В		в
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER VE		CYRILLIC SMALL LETTER VE
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1042	U+0412	1074	U+0432
UTF-8	208 146	D0 92	208 178	D0 B2
Нумеричка референца знака	В	В	в	в
KOI8-R and KOI8-U	247	F7	215	D7
CP 855	236	EC	235	EB
Windows-1251	194	C2	226	E2
ISO-8859-5	178	B2	210	D2
Mac Cyrillic	130	82	226	E2

Литература[уреди | уреди извор]

Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.