Галша (Арад)
| Галша рум. Galșa | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Галша Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 17′ 17″ N 21° 39′ 4″ E / 46.28806° С; 21.65111° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Ширија |
| Надморска висина | 109 m (358 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 2.174 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 677637 |
Галша (рум. Galșa) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Ширија.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 109 m.
Историја[уреди | уреди извор]
У месту је стара православна црква из 1715. године, посвећена Успенију Пресвете Богородице или Великој Госпојини. Нова, данашња црква је подигнута 1749. године. У 19. веку је добила класицистичку западну фасаду. Темпло је дрвена преграда, на којем су иконе рад Стефана Тенецког рађене 1769-1770. године.[4] Тенецки је насликао и целивајуће неке иконе. Румунска православна црква је такође ит 1749. године. Број Срба је пред Другог светског рата износио 342 душе.
Године 1740. Галша је граничарски шанац у Поморишкој граници.[5]
Архимандрит манастира Ходоша 1837-1839. године Григорије Кириловић,[6] рођен је у месту Галши.
Галша је 1834. године потпала под утицај Уније. Епископ арадски Максим Манујловић је са неким архимандритом и Лукачеком отишао из Арада у Галшу, да на лицу места спречи прелазак православаца у унију. Но није ије имао успеха говорећи окупљеном народу код протиног дома. Месни учитељ Никола Сележан заговорник унијата је био дрзак и добацивао му ометајући га током обраћања народу. Након што је отишао из места, сазнао је да је требало да дођу у Галшу унијатски свештеници из Великог Варадина, да убеђују народ који кренуо странпутицом. Наручио је одмах од вицеишпана једну делегацију која ће ићи у Галшу, да намере унијата поквари. У делегацији су били световњаци: вицеишпан Фашко, стари Петар Чарнојевић, камерални префект Марковић, вицефишкал Кочуба, и солгабиро Петр Ванк. А од православних попова Рац и Жуљањи са вилагошким протом. Прелаз у унију је био неминован, упркос убеђивању, јер је народ био подбуњен. Солгабиро (срески начелник) Папхази је ускоро јавио да су сви у Галши прешли у унију, и православну цркву "преотели".[7] Само је 40 породица остало православно, а међу њима су старе газде (остали уплакани), јер су они ту цркву и градили.
Српски мецена Сава Текелија је имао у Галши један виноград.[8] Дана 6. новембра 1840. године боравио је он ту у виноградарској кућици; тада је видео неко привиђење кроз чудну светлост. Виноград је 1859. године почео да се парложи; како није било купца Матица српска је морала да га обрађује, преко арендатора. Године 1860. јануара тај виноград куповао је од Матице српске, адвокат Коломан Чутак из Панкоте.[9] Како се није хтео погађати матичин повереник Костић је тражио бољег понуђача. Купио је виноград исте априла 1860. године, Александар Гавра за 4.200 ф.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2174 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1906.
- ^ Јован Суботић: "Живот Саве Текелије, безсмртног благодатеља народа србског", Будим 1861.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860.
