Гастроентерологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Гастроентерологија
Stomach colon rectum diagram-sr.svg
Илустрација стомака
Системдигестивни тракт
Битне болести:рак дигестивног тракта, крварење у дигестивном тракту
Битни тестови:колоноскопија, тест столице, контрастна радиографија (испијање баријума), ендоскопија
Специјалистагастроентеролог

Гастроентерологија[1] је дисциплина интерне медицине. Назив јој потиче од грчких речи гастрос (стомак), ентерон (црева) и логос (наука). Бави се проучавањем болести система за варење и то како болести једњака, желуца, танког црева, дебелог црева, тако и болести билијарног система, панкреаса и перитонеума.

Болести које погађају гастроинтестинални тракт, које обухватају органе од уста до ануса, дуж пробавног канала, су у фокусу ове специјалности. Лекари који раде у овој области зову се гастроентеролози. Они обично имају око осам година предмедицинског и медицинског образовања, једногодишњи стаж (ако то није део специјализације), три године интернистичког специјализације и три године гастроентеролошке обуке. Гастроентеролози спроводе бројне дијагностичке и терапијске процедуре укључујући колоноскопију, езофагогастродуоденоскопију (EGD), ендоскопску ретроградну холангиопанкреатографију (ERCP), ендоскопски ултразвук (EUS) и биопсију јетре.[2] Неки гастроентеролошки приправници завршивају „четврту годину“ (иако им је ово често седма година дипломског медицинског образовања) из хепатологије трансплантације, напредне интервентне ендоскопије, запаљенске болести црева, мотилитета или других тема.

Напредна ендоскопија, која се понекад назива интервентна или хируршка ендоскопија, је подспецијалност гастроентерологије која се фокусира на напредне ендоскопске технике за лечење панкреасних, хепатобилијарних и гастроинтестиналних болести. Интервентни гастроентеролози обично пролазе додатну годину ригорозне обуке у напредним ендоскопским техникама укључујући ендоскопску ретроградну холангиопанкреатографију, ендоскопске ултразвучно вођене дијагностичке и интервентне процедуре и напредне технике ресекције укључујући ендоскопску ресекцију слузокоже и ендоскопску дисекцију субмукозе. Поред тога, извођење ендоскопских баријатријских процедура обављају и неки напредни ендоскописти.

Хепатологија, или хепатобилијарна медицина, обухвата проучавање јетре, панкреаса и билијарног стабла, и традиционално се сматра подспецијалношћу гастроентерологије, док проктологија обухвата поремећаје ануса, ректума и дебелог црева и сматра се подспецијалношћу опште хирургије.

Историја[уреди | уреди извор]

Цртежи Бозинијевог „Личтлејтера”, раног ендоскопа

Позивајући се на египатске папирусе, Џон Ф. Нан је идентификовао значајно познавање гастроинтестиналних болести међу лекарима који су практиковали током периода фараона. Иринахти, из десете династије, око 2125. пне, био је дворски лекар специјализован за гастроентерологију, спавање и проктологију.[3]

Код старих Грка, Хипократ је варење приписивао мешавини. Галенов концепт стомака који има четири дела био је широко прихваћен све до модерног доба у седамнаестом веку.

Осамнаести век:

Деветнаести век:

Двадесети век:

Двадесет први век:

Класификација болести[уреди | уреди извор]

1. Међународна класификација болести (ICD 2007)/класификација СЗО:

  • Поглавље XI, Болести пробавног система,(К00-К93)[12]

2. MeSH предметни наслов:

  • Гастроентерологија (Г02.403.776.409.405)[13]
  • Гастроентеролошке болести (Ц06.405)[14]

3. Каталог Националне медицинске библиотеке (NLM класификација 2006):

  • Дигестивни систем (В1)[15]

Гастроентеролошка заједница[уреди | уреди извор]

Гастроентеролошка заједнице[уреди | уреди извор]

Часописи[уреди | уреди извор]

Гастроентеролози[уреди | уреди извор]

Обука[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, гастроентерологија је субспецијалност интерне медицине сертификована од стране Америчког одбора за интерну медицину (ABIM) и Америчког остеопатског одбора за интерну медицину (AOBIM).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ MeSH heading gastroenterology
  2. ^ „Gastroenterology”. American Medical Association. Приступљено 11. 7. 2020. 
  3. ^ Nunn JF. Ancient Egyptian Medicine. 2002. ISBN 0-8061-3504-2.
  4. ^ Edgardo Rivera, MD James L. Abbruzzese, MD; Pancreatic, Hepatic, and Biliary Carcinomas, Medical Oncology: A Comprehensive Review [1]
  5. ^ DeStoll M: Rationis Mendendi, in Nosocomio Practico vendobonensi. Part 1 LugduniBatavarum, Haak et Socios et A et J Honkoop 1788, OCLC 23625746
  6. ^ Gilger, MA (октобар 2001). „Gastroenterologic endoscopy in children: past, present, and future”. Current Opinion in Pediatrics. 13 (5): 429—34. PMID 11801888. S2CID 39462852. doi:10.1097/00008480-200110000-00008. 
  7. ^ The Origin of Endoscopes, Olympus history
  8. ^ Anton Sebastian, A Dictionary of the History of Medicine, ISBN 1-85070-021-4
  9. ^ Prout, W. On the nature of the acid and saline matters usually existing in the stomachs of animals. – Philos. Transactions, 1824, 1, 45.
  10. ^ McClendon J. F. New hydrogen electrodes and rapid methods of determining hydrogen ion concentrations. – Amer. J. Physoil., 1915, 38, 2, 180.
  11. ^ Alvarez WC (1922). „The electrogastrogram and what it shows”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. JAMA. 78 (15): 1116. doi:10.1001/jama.1922.02640680020008. Приступљено 22. 5. 2020. 
  12. ^ Chapter XI, Diseases of the digestive system,(K00-K93)
  13. ^ Gastroenterology (G02.403.776.409.405)
  14. ^ Gastroenterological diseases(C06.405)
  15. ^ Digestive system(W1) Архивирано 2004-10-19 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „About WGO”. World Gastroenterology Organisation. 
  17. ^ „Web alert”. Curr Gastroenterol Rep. 10 (1): 1—2. 1. 2. 2008. doi:10.1007/s11894-008-0001-3. 
  18. ^ Delamothe T (септембар 1987). „British Society of Gastroenterology: golden jubilee”. British Medical Journal (Clinical Research Ed.). 295 (6599): 622. PMC 1257759Слободан приступ. PMID 3117263. doi:10.1136/bmj.295.6599.622. 
  19. ^ Alexander-Williams J, Baron JH (септембар 1987). „British Society of Gastroenterology 1937-87: an overview”. Gut. 28 Suppl: 53—5. PMC 2579722Слободан приступ. PMID 3311919. 
  20. ^ „Week”. Ueg.eu. Приступљено 20. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rees CJ, Trebble TM, Von Wagner C, Clapham Z, Hewitson P, Barr H, Everett S, Griffiths H, Nayar M, Oppong K, Riley S, Stebbing J, Thomas-Gibson S, Bevan R (септембар 2020). „British Society of Gastroenterology position statement on patient experience of GI endoscopy”. Gut. 69 (9): 1. PMID 31506326. doi:10.1136/gutjnl-2019-319207. 
  • Lamb CA, Kennedy NA, Raine T, Hendy PA, Smith PJ, Limdi JK, Hayee B, Lomer MC, Parkes GC, Selinger C, Barrett KJ, Davies RJ, Bennett C, Gittens S, Dunlop MG, Faiz O, Fraser A, Garrick V, Johnston PD, Parkes M, Sanderson J, Terry H, Gaya DR, Iqbal TH, Taylor SA, Smith M, Brookes M, Hansen R, Hawthorne AB (децембар 2019). „British Society of Gastroenterology consensus guidelines on the management of inflammatory bowel disease in adults”. Gut. 68 (Suppl 3): s1—s106. PMC 6872448Слободан приступ. PMID 31562236. doi:10.1136/gutjnl-2019-318484. 
  • Siau K, Hearnshaw S, Stanley AJ, Estcourt L, Rasheed A, Walden A, Thoufeeq M, Donnelly M, Drummond R, Veitch AM, Ishaq S, Morris AJ (2020). „British Society of Gastroenterology (BSG)-led multisociety consensus care bundle for the early clinical management of acute upper gastrointestinal bleeding”. Frontline Gastroenterology. 11 (4): 311—323. PMID 32582423. doi:10.1136/flgastro-2019-101395. 
  • Vasant DH, Paine PA, Black CJ, Houghton LA, Everitt HA, Corsetti M, Agrawal A, Aziz I, Farmer AD, Eugenicos MP, Moss-Morris R, Yiannakou Y, Ford AC (јул 2021). „British Society of Gastroenterology guidelines on the management of irritable bowel syndrome”. Gut. 70 (7): 1214—1240. doi:10.1136/gutjnl-2021-324598. 
  • Catlow J, Beaton D, Beintaris I, Shaw T, Broughton R, Healey C, Penman I, Coleman M, Rutter M (2021). „JAG/BSG national survey of UK endoscopy services: impact of the COVID-19 pandemic and early restoration of endoscopy services”. Frontline Gastroenterology. 12 (4): 272—278. doi:10.1136/flgastro-2020-101582. 
  • Snook J, Bhala N, Beales IL, Cannings D, Kightley C, Logan RP, Pritchard DM, Sidhu R, Surgenor S, Thomas W, Verma AM, Goddard AF (септембар 2021). „British Society of Gastroenterology guidelines for the management of iron deficiency anaemia in adults”. Gut. doi:10.1136/gutjnl-2021-325210. 
  • „Gut - A leading journal in gastroenterology and hepatology - BMJ”. Gut (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2021. 
  • „BMJ Open Gastroenterology - A gastroenterology and hepatology journal”. BMJ Open Gastroenterology (на језику: енглески). 
  • „Frontline Gastroenterology - Essential gastroenterology & hepatology”. Frontline Gastroenterology (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]