Генетичка структура популације
Генетичка структура популације представља учесталост гена (јединки које их садрже) у тој популацији. Да би се утврдила учесталост гена (њихових алела) или њихових комбинација (генотипова) прате се фенотипске особине јединки које чине неку популацију.
Особине које се прате и служе за утврђивање генетичке структуре неке популације могу да буду:
- морфолошко-анатомске: облик, величина, боја неког телесног дела;
- физиолошко-биохемијске. различите форме неког протеина, ензима;
- особине у понашању јединки.
У одређивању генетичке структуре хуманих популација неопходно је да се задовоње одређени критеријуми:
- користе се особине одређене једним геном или малим бројем гена, квалитативне особине, као што су:
- боја очију
- боја косе
- наследне болести
- крвне групе ABO, Rh, MN система и др.
- узорак који се испитује мора да буде довољно велик и да није одабран.
Популација је у равнотежи ако се њена генетичка структура одржава непромењеном из генерације у генерацију.
Генетичку структуру популације одређују:
- фактори који одржавају њену генетичку равнотежу
- фактори који ту равнотежу ремете.
Међусобно дејство ових фактора одређује стабилност популације која није статична већ динамична:
- када се у популацији учесталост гена не би никада мењала, тј. не би реметила њена равнотежа, не би долазило ни до еволуције.
Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су истовремено и фактори еволуције и припадају им:
Види још[уреди | уреди извор]
Генетичка равнотежа популације
