Гено

С Википедије, слободне енциклопедије

Гено (元応) је јапанска ера (ненко) која је настала после Бунпо и пре Генко ере. Временски је трајала од априла 1319. до фебруара 1321. године и припадала је Камакура периоду.[1] Владајући монарх био је цар Го-Даиго.[2]

Важнији догађаји Гено ере[уреди | уреди извор]

Након абдицирања цара Ханазоноа током друге године Бунпо ере, Го-Даиго постаје нови цар у 31 години живота. Ниџо Мичихара био је кампаки (канцелар); али је двор остао под управом бившег цара Го-Уде. Принц Морикуни био је шогун у Камакури а даимјо провинције Сагами Хоџо Такатоки, шикен и главни министар шогуната.[3]

  • 1319. (Гено 1, трећи месец): Принц Кунијоши, син бившег цара Го-Ниџоа, именован је наследником трона. [3]
  • 1319. (Гено 1, шести месец): Умире дворски садаиџин (министар левице) Коное Цунехира.[3]
  • 1319. (Гено 1, осми месец): Цар узима Киши, ћерку Саионџи Санеканеа, за једну од његових конкубина која му убрзо постаје миљеница. Цар Го-Даиго је током владавине имао много конкубина остављајући иза себе велики број деце.[4]
  • 1319. (Гено 1, дванаести месец): Ниџо Мичихира је приморан да да оставку на место „кампакуа“ због притиска шогуната у Камакури. Уместо њега Ичиџо Учицуне постаје „кампаку“.[4]
  • 1330. (Гено 2, пети месец): Хоџо Токиасу умире у Кјоту.[4]
  • 1320. (Гено 2, пети месец): Бивши регент, Куџо Моронори умире у 48 години.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Gen'ō" in Japan Encyclopedia, p. 238 на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
  2. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon, pp. 278-281; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. pp. 239-241.
  3. ^ а б в Titsingh 1834, стр. 281
  4. ^ а б в г Titsingh 1834, стр. 282

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ера
Гено

1319–1321.