Гинска река
| Гинска река | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Дужина | 30,6 km |
| Басен | 104,6 km2 |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | југоисточна падина Малог Кома |
| В. извора | 1.848 m |
| Ушће | Нишава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Бугарска |
Гинска река је десна, већа саставница Нишаве, па се сматра изворишним краком Нишаве. Налази се у Општини Годеч у Софијској области.[1]
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Заједно, Гинска река и Врбница су саставнице Нишаве. Међутим Гинска река је по дужини и по површини слива и водносности, већа и значајнија од Врбнице, тако да се рачуна као изворишни крак Нишаве.[2]
Извор[уреди | уреди извор]
Извире на 1.848 m н.в. на југоисточним падинама Малог Кома (2.016 m н.в) и сустиче се са Врбницом на висини од 628 m. н.в.
Слив[уреди | уреди извор]
Гинска река има дужину тока од 30,6 km, док површина њеног слива износи 104,6 km². У односу на просечну висина слива Врбнице, висина Гинске реке је за око 400 метара већа.[2] Слив Гинске реке одликује се највећом просечном надморском висином у сливу Нишаве – 1.181 m.
Густина речне мреже је прилично мала имајући у обзир надморску висину слива, односно повећану количину падавина и велике нагибе терена, и износи 1,01 km/km². [2]
Коефицијент пуноће слива је прилично велики и износи 0,41, што представља добру основу за наглу појаву великих вода.[2]
Притоке[уреди | уреди извор]
Притоке Гинске реке су малобројне и кратких су токова, нарочито у горњем делу слива, што је последица пре свега мале ширине слива, али и геолошког састава терена.
Геоморфологија[уреди | уреди извор]
Од извора до села Полеглица речни ток има меридијански општи правац пружања да би низводно река лактасто скренула ка југозападу. Кроз истоимено село Гинска река је каналисана и заштићена од високих вода.
Више од половине слива изграђено је од карбонатних стена, кредне старости, док је сам изворишни део у диоритима палеозојске старости, где је речна мрежа и најгушћа.[2]
У Годечкој котлини долина Гинске реке се проширује. Речно корито је усечено у квартарним седиментима, делувијуму и пролувијуму, а река је образовала уску алувијалну раван. Низводно од Годечке котлине речна долина је уска, стрма и усечена у карбонатним стенама где формира више укљештених меандара.[2]
Вегетација[уреди | уреди извор]
Највиши делови Малог Кома покривени су травнатом вегетацијом коју смењује појас одлично очуване букове шуме. Терени изграђени од кредних пешчара, алевролита и конгломерата, као и тријаских магматских стена покривени су углавном шумском вегетацијом, док је карбонатна подлога покривена највише травнатом вегетацијом, иако има и камењара.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015