Гораждевац

Координате: 42° 38′ 27″ С; 20° 22′ 07″ И / 42.640722° С; 20.368565° И / 42.640722; 20.368565
С Википедије, слободне енциклопедије
Гораждевац
Гораждевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаПећ
Становништво
 — 2011.570
Географске карактеристике
Координате42° 38′ 27″ С; 20° 22′ 07″ И / 42.640722° С; 20.368565° И / 42.640722; 20.368565
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина457 m
Гораждевац на карти Србије
Гораждевац
Гораждевац
Гораждевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број38310
Позивни број+381(0)39
Регистарска ознакаПЕ

Гораждевац (алб. Gorazhdec) је насељено место у Србији, у општини Пећ. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 570 становника.[а]

Географија[уреди | уреди извор]

Гораждевац је највеће српско село у Метохији. У насељу се налази и седиште СО Пећ и Пећког округа измештено после рата у покрајини 1999. године. До 1999. године постојала је и текстилна фабрика као пројекат фабрике у Пећи „ КОПЕКС“, али је од 2000. до 2008. године служила као база мировној мисији НАТО-а на Космету КФОР-у. Али од 2008. остала је пуста када су се војници КФОР-а преместили у највећу базу у Пећком округу у Белом Пољу. У селу сада се налази Дом здравља у коме се налази медицинско особље: доктор опште праксе, зубар, лаборант и неколико медицинских сестара. Налази се и Дом културе, ОШ „Јанко Јовићевић“, Гимназија „Свети Сава“ (измештена из Пећи), Економско-трговинска школа „Милева Вуковић“ (измештена из Пећи), Електро-техничка школа и Машинска Школа (такође измештене из Пећи), Пошта (под управом привремених власти из Приштине), полицијска станица (у којој се налазе полицајци КПС).

Историја[уреди | уреди извор]

Гораждевац се први пут помиње у повељи краља Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и дом српског попа. Село је више пута било нападано од стране Албанаца, али увек безуспешно. Све до 13. августа 2003. године када су убили двоје, а ранили четворо деце док су се купала на импровизованој плажи реке Бистрице.[1] Починиоци злочина нису пронађени.[2] Напади на Гораждевац су били и 7. децембра 2015.[3]

У селу постоје неколико извора пијаће воде, споменик страдалима у рату на Косову, и деци којој је пресечена младост на Бистрици.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године већина Срба није напуштала Гораждевац.

Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
1.038 72,1%
Црногорци
  
124 8,6%
Албанци
  
113 7,8%
Роми
  
65 4,5%
Муслимани
  
60 4,2%
Југословени
  
38 2,6%
Укупно: 1.440
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
255 44,7%
Албанци
  
148 25,9%
Роми
  
80 14%
Египћани
  
59 10,3%
Бошњаци
  
26 4,6%
Укупно: 570

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 889
1953. 1.012
1961. 1.235
1971. 1.411
1981. 1.440
1991. 1.690

Култура[уреди | уреди извор]

Црква брвнара Светог Јеремије

У селу се налази најстарија црква брвнара у Србији, подигнута у 16. веку. Посвећена је Св. Јеремији. На иконостасу су сачуване двери из 16. века, а у цркви неколико икона, књига и свештених сасуда. Године 1926. у близини старе цркве је саграђена нова црква, посвећена Покрову Св. Богородице.

Покрај села протиче Пећка Бистрица, речица Бирка, и такозвани „јаз“ у коме се сваког 14. маја окупа већи део села због обичаја и дуговековне традиције, како би им заштитник села св. пророк Јеремија подарио плодну и здраву годину. Истог дана литије круже селом певајући песме о постојбини свог народа.

У Гораждевцу од 2000. године функционише једини српски медиј у Метохији који представља центар окупљања младих и информише српско становништво. Захваљујући КОСМА мрежи и осталих медијских партнера радио Гораждевац пласира информације из овог краја и у остале делове Србије и региона.

Спорт[уреди | уреди извор]

ФК Омладинац је основан 1966. Клуб је функционисао све до 1999, а наставио је са радом 2008. године. Највећи успеси клуба су шеснаестине купа СФР Југославије где је изгубио од ФК Борац Чачак резултатом 2:1 утакмици у Гораждевцу и учешће у трећој државној лиги.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Букумирић, Милета (2007). Живот Срба у Гораждевцу. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]