Горан Гоцић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Гоцић
Горан Гоцић на додели награде „Мома Димић”, 12. јули 2018, Неменикуће код Сопота
Лични подаци
Датум рођења(1962-05-06)6. мај 1962.
Место рођењаТитово Ужице, ФНР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаТаи
НаградеНИН-ова награда критике (2013)

Горан Гоцић (Титово Ужице, 6. мај 1962) српски је књижевник, филмски редитељ, преводилац и новинар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у Ужицу, 6. мај 1962. Дипломирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду (1991). Магистрирао је у области медија и комуникација на Лондонској школи економије и политичких наука (The London School of Economics and Political Science).[1] Радио је као новинар и уредник у тридесетак медијских кућа (НИН, Дневни телеграф, Борба, Политика, РТС, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Сајт енд саунд, итд).

Објавио је студије „Енди Ворхол и стратегије попа“ (1997/2012) и „Емир Кустурица: Култ маргине“ (2001/2006).[2] Аутор је дугометражних документарних филмова „Проклети странци“ (2000) и „Балкански дневник: Бугарска“ (2010).

За „Таи“, његов роман првенац, добио је НИН-ову награду критике за најбољи роман у 2013. години и Награду Милош Црњански за дело из периода 2011-2013.[3]

Године 2018. за роман Последња станица Британија добио је награду „Мома Димић”.[4]

Дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Горан Гоцић: Важно је бити истрајан, Вечерње новости, 17. 1. 2014. (Приступљено: 25. новембар 2015)
  2. ^ Јанковић, Н. (28. 1. 2023). „БИОГРАФИЈА ЕМИРА КУСТУРИЦЕ: Култ маргине на слободној планини”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023. 
  3. ^ Зоран Главоњић: Горан гоцићу НИН-ова награда за Таи, Слободна Европа, 13. јануар 2014. (Приступљено: 25. новембар 2015)
  4. ^ Мирковић, М. (9. 7. 2018). „Горану Гоцићу награда "Мома Димић". Вечерње Новости. Приступљено 13. 7. 2018. 
  5. ^ „ČOVEK IZ NEHATA: Promocija novog romana Gorana Gocića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-08-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]