Горан Малић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Малић
Лични подаци
Датум рођења(1947-07-23)23. јул 1947.(76 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ

Горан Малић (Београд, 23. јули 1947) српски је сликар, прозни писац, историчар и аутор фотографија. (Фотографије потписује са иницијалима или са пуним именом, а слике - колаже, комбиноване технике, аквареле, акрили, уља - са инцијалима или са надимком "Г.М. Трошарински").

Студирао социологију, и историју уметности. Самосталан (тзв. слободан) уметник (од 1980), и Истакнути уметник (од 1996). Један је од покретача Националног центра за фотографију (1992), а председник Центра од 2001. Члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС-а од 1979. Потпредседник (1996), па председник Уметничког савета УЛУПУДС-а (1997-1999). Од Међународног савеза фотографске уметности (FIAP) добио звања AFIAP (Artist FIAP) и EFIAP (Excelance FIAP). Његов рад се грана на ликовно-уметнички, теоријски (историографски, критичарски, популаризаторски), лексикографско-енциклопедијски, и књижевни.

Уметнички рад[уреди | уреди извор]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Самосталне изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

Самостално излагао 25 пута, а овде се доноси избор најважнијих изложаба.[1]

  • Горан Малић : Из прве мапе (позоришни портрети 1975-1979). (Аутор изложбе и уредник каталога Мирјана Одавић). – Музеј позоришне уметности Србије, МПУС Београд, децембар 2014 - март 2015.
  • Дигиталне графике, скенограми, фракталографије. – Галерија Блок, Нови Београд, новембар 2010.
  • Горан Малић, Изабране фотографије 1973 – 2006. – Модерна галерија, Лазаревац, децембар 2008 – јануар 2009.
  • Странац у себи, дигитализоване и дигиталне фотографије. – Галерија „Харт“, Београд, 2007.
  • Београд, лични поглед, фотографије 1973-2005. по избору Томислава Петернека. – Галерија Артгет, Београд, 2005.
  • Terra incognita, фотомонотипије, ласерограми. – Галерија Сингидунум, Београд, 2000.
  • Избор радова 1980 – 1990. – Мала галерија Цанкарјевог дома, Љубљана, 1990.
  • Фотооптичке реминисценције, избор радова 1975-1985. – Галерија „Кућа Боре Станковића“, Културни центар Врање, 1987.
  • Избор радова. – Уметнички павиљон, галерија Центра за савремену умјетност. Фото-кино савез Црне Горе, Титоград, 1986.
  • Горан Малић, фотографије 1974 – 1985. – Галерија Фото-савеза Југославије „Салон фотографије“, Београд, 1986.
  • Људи и одсјаји. – Галерија Дома културе „Жика Илић Жути“, Лесковац, 1985.
  • Откривање истина. – Галерија Фото-кино клуба, Крагујевац, 1982.
  • Избор радова. – Галерија WTF [Warszawskie towarzistwo fotograficne], Варшава, Пољска, 1979.
  • Позоришне фотографије. – Галерија Театра Круг 101 Народног позоришта, Београд, 1976.

Заједничке изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

На заједничким изложбама учествовао преко 300 пута, а најважније су:

  • Мајска изложба УЛУПУДС-а (1980-1982, 1984–1991, и 2005-2009);
  • Видим себе (ауторска изложба Љубице Јелисавац), Галерија Сингидунум, Београд, 2006.
  • Lumierès, reflets, memoires (Светлости, одсјаји, меморије), у оквиру бијенала Mois de la Photo à Paris, у галерији Југословенског културног центра у Паризу, Француска, 1996;
  • Photographers self portrait, Photography center of Thessaloniki, Солун, Грчка, 1996;
  • Фотографија код Срба, 1839-1989, у Музеју савремене уметности у Београду (као коаутор два сегмента изложбе и учесник са радовима), 1991;
  • Октобарски салон. ”УП “Цвијета Зузорић”, Београд (1981, 1983–1985, 1987, 1988, и 1990);
  • Collection internationale Junij, Југословенски културни центар, Париз, у оквиру Mois de la Photo à Paris 1988 (изложба добила Grand Prix тог бијенала);
  • International art collection Junij, Ликовно раставишче „Рихард Јакопич“, Љубљана, 1985;

Награде (избор)[уреди | уреди извор]

Добитник 94 награде - за фотографије, графички дизајн, историографски рад и друштвену активност у институцијама културе:

Дела у збиркама[уреди | уреди извор]

Теоријски рад[уреди | уреди извор]

Кустоски пројекти 1981–2007 (избор)[уреди | уреди извор]

  • Нове слике Београда, 2000-2010. Братислава (Словачка), Бијенале Месец фотографије, новембар, 2010; Београд, Галерија „Артгет“, јануар 2011.
  • Београд погледима десеторице фотографа. Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда и Галерија „Артгет“,16. јули –19. август 2007.
  • Педесете: Теме и мотиви српске фотографије. Београд, Галерија Артгет, 4 – 23. јуни 2004.
  • Луминокинети Миодрага Ђорђевића : Ново читање. Београд, Галерија „Прогрес“, 28. децембар 1999 –28. јануар 2000.
  • Миодраг Ђорђевић, фотографије. Galerie du Centre Culturel Yugoslave, Париз, Француска, октобар - новембар 1998.
  • Трагови женске оптике, девета деценија. Београд, Галерија Културног центра, 8 – 21. јуни 1996.
  • Секула Меденица, избор радова 1955–1985. Београд, Мала галерија „Сингидунум”, 19. мај – 4. јуни 1992.
  • Фотографија код Срба : 1945–1989, Београд, Музеј савремене уметности, Јануар-март, 1991.
  • Хумор-фото – хумор у фотографији, фотографија у карикатури, Београд, Салон фотографије, 1983.
  • Милош Јовановић, ретроспективна изложба фотографија. Београд, Салон фотографије, 1981.

Историографски, критичарски и енциклопедијски рад[уреди | уреди извор]

Теоријске и критичке прилоге највише објављивао у Рефото-у (од 2001), Политици (Београд) (од 1997), Оку (Загреб) (1983-1990); и Фото кино ревији (1975-1985). Аутор више студијских текстова о фотографији 19. и 20. века. Сарадник Српског биографског лексикона Матице српске, Енциклопедије Црне Горе (пројект у раду), и Енциклопедије српског народа (2008).

Рад на афирмацији уметности[уреди | уреди извор]

Деловао и као ТВ сценариста, уредник и водитељ; остварио преко 350 ТВ емисија о ликовној и примењеној уметности: за ТВ Студио Б (2 емисије, 1991), и за ТВ Арт - канал културе четири серијала (“Тренутак за вечност”, “Фотограм”, “Ултрамарин” и “Камера луцида”) (1992-97). Уз то, деловао је и као члан жирија, рецензент фотографских издања и критичар фотографије.

Књиге[уреди | уреди извор]

  1. Дуге сенке шест топола / приповетке. – Београд : Фотограм, 2010.
  2. Нове слике Београда, 2000-2010 / аутор текста и избора радова Горан Малић. – Београд : Културни центар, 2010.
  3. Летопис српске фотографије 1839-2008. – Београд : Фотограм, 2009;
  4. Београд, погледима десеторице фотографа / аутор текста и избора радова Горан Малић. – Београд : Културни центар, 2007;
  5. Војислав Маринковић : Венеција 1957 / аутор текста избор радова Горан Малић. – Београд : Културни центар, 2005;
  6. Фотографија 19. века : сажета историја : појаве, аутори и дела. – Београд: Фотограм, 2004;
  7. О мотиву и светлости : Разговори са Војиславом Маринковићем. – Београд : Фотограм, 2002;
  8. Слике у сребру : предисторија и техничко-технолошка еволуција фотографије у 19. веку и првој половини 20. века. – Београд: Фотограм, 2001;
  9. Милан Јовановић фотограф. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1997.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објавио приповетке и кратке приче у часописима Младост, Политика Експрес, Савременик, Међај, Шумадијске метафоре, Драма, и др, и у више издања издавачке куће „Алма“ из Београда. Уврштен у ТВ антологију српске кратке приче (прича емитована на РТС, II програм, 4. 7. 2002).

Књиге о уметнику[уреди | уреди извор]

  • Горан Малић : Фотографије 1974–1985 (текст Душан Ђокић; поговор Споменка Јелић Медаковић). – Београд : Салон фотографије, 1985;
  • Лични поглед, Горан Малић, фотографије / по избору Данила Цветановића. – Панчево : Helicon Publishing, 2007.
  • Горан Малић : Из прве мапе (позоришни портрети 1975-1979). – (Уводни текст, и пратећа поглавља написала Мирјана Одавић; Горан Малић, "Сцена искоса" : Белешке из Народног позоришта 1971-1980, стр 35-66). Музеј позоришне уметности Србије, МПУС Београд, 2014.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ На интернет-презентацији http://users.beotel.net/~fotogram/gm/goran_malic.htm, наведено је да је приређена 21 изложба његових дела, али није дат потпун списак, него избор од 12, вероватно најважнијих.

Литература[уреди | уреди извор]

Енциклопедије и општи прегледи[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
  • "Umetnost XX veka u Srbiji", u: Janson, H. W., Istorija umetnosti, Novi Sad: Prometej, 2005, 964.
  • Ко је ко у Србији, Библиофон: Београд, 1995 (и друго издање, 1996).
  1. Фотографија код Срба 1839–1989. Београд: САНУ, 1991.
  2. European Photography Guide, Goettingen: European Photography, 1991 (и сва каснија издања).
  3. Фотографија у Србији. Београд: УЛУПУДС, 1982;

Остали извори (избор)[уреди | уреди извор]

  • Бранко Вујовић, “Странац у нама”. Политика, 17. 03. 2007.
  • Љубица Јелисавац, “Логаритам скривеног”. Горан Малић : Странац у себи [каталог]. – Београд : Галерија Хеарт, 2006.
  • Весна Тодоровић, „Дијалог са властитом душом”. Горан Малић : Београд, лични поглед [каталог]. – Београд : Галерија Артгет, 2005. (такође и Рефото, бр. 33, 2006, 12–18)
  • Коста Васиљковић, „Горан Малић 'Слике у сребру' [приказ]. – Ликовни живот. Год. 15. бр. 95/96, дец. 2001-март 2002;
  • Данијела Пурешевић, “Terra incognita”. Беорама. – Бр. 106 (септембар 2000), стр. 47;
  • Мирко Ловрић, [Предговор]. Горан Малић : Лични поглед [каталог]. – Београд : Галерија Сингидунум, 1991;
  • Зорица Беус, “Треће око : Горан Малић”. – Недјеља (Сарајево). (18. 3. 1990), стр. 43.
  • Драган Булатовић, „Фотос са фотографемама : Фотографије Горана Малића“ [приказ изложбе Homage à Stephenson]. Око. - Бр. 402. (13-17. август 1987). Стр. 22;
  • Јеша Денегри, [Предговор].– Горан Малић : Hommage à Stephenson [каталог]. – Београд : Завод за новинско-издавачку и пропагандну делатност ЈЖ, 1986;
  • Споменка Јелић, „Портрет у наставцима : Изложба “Горан Малић - фотографије 1974-1985”, Салон фотографије, Београд, јануар 1986". Око (Загреб). - Бр. 364 (27. 2 - 13. 3. 1986), стр. 22;
  • Душан Ђокић, [Предговор]. Горан Малић : Људи и одсјаји [каталог]. – Лесковац : Галерија Дома културе, фебруар 1985;
  • Ивица Млађеновић, “Откривање истина”. – Горан Малић, фотографије [каталог изложбе]. Крагујевац : Галерија Фото-кино клуба, април 1982;
  • Јован Путник, “У првом плану: Горан Малић”. – Фото кино ревија. – Бр. 7/8 (1980);
  • Војислав Маринковић, “Путем нове фотографије”. – Фото кино ревија. Бр. 4. (1978), стр. 17;

Спољашње везе[уреди | уреди извор]