Горњи Бањани
Горњи Бањани | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  183 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ 03″ С; 20° 15′ 31″ И / 44.100833° С; 20.258666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 548 m |
.svg)  Горњи Бањани Горњи Бањани на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32306 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Горњи Бањани су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 183 становника. Удаљено је 23 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 400 до 600 м и на површини од 758 ха.[1]
У селу се налази главни систем за водоснабдевање Горњег Милановца.
Географија[уреди | уреди извор]
Засеоци овог села леже високо по повијарцима и косама око реке Дичине и око потока Ђурашиновца, а нарочито по великом повијарцу Мајдан – Видића Брдо.
Насеље је веома раштркано, осим варошице у којој су куће распоређене дуж пута, ниже раскршћа путева за Ваљево и Кадину Луку. У варошици су основна школа (почела је са радом 1867. године)[1], пошта, општина, амбуланта, црква, куће и занатске радње. У селу има 69 домаћинстава. Овде се налази Црква Рођења Пресвете Богородице у Горњим Бањанима, саграђена 1862. године.[1]
Сеоска преслава је о другим Тројицама, главни вашар у селу је на празник Покров, а мањи су о Цветима, Теодорици и Ускрсу.
Галерија[уреди | уреди извор]
Историја[уреди | уреди извор]
Евлија Челебија, турски путописац, први је записао име села 1664. године. Село је, наводно, добило име по извору топле минералне воде зване бања, на који је, по предању, долазио и сам Свети Сава. Становништво се током најезде Турака иселило. Наново је насељено у 18. веку од стране људи који су дошли из Старог Влаха, ужичког краја и Лике.[1]
Горњи Бањани су некад били заселак села Лозња.
Варошица је настала негде после 1862. године. Те године је свештеник Атанасије Симић (1809 – 1890) саградио цркву, затим једну кућу и дућан. Године 1943. варошица је тешко страдала – Немци су је спалили.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 62 ратника. Погинуло их је 45 а 17 је преживело.[1]
Овде се налазе Стари надгробни споменици у Горњим Бањанима (општина Горњи Милановац) и Крајпуташи у Горњим Бањанима.
Демографија[уреди | уреди извор]
У пописима село је 1910. године имало 336 становника, 1921. године 270, а 2002. године тај број је спао на 232.[1]
У насељу Горњи Бањани живи 194 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (46,0 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 4 | ||
| 75—79 | 9 | 13 | ||
| 70—74 | 7 | 11 | ||
| 65—69 | 8 | 10 | ||
| 60—64 | 11 | 5 | ||
| 55—59 | 2 | 7 | ||
| 50—54 | 7 | 9 | ||
| 45—49 | 8 | 6 | ||
| 40—44 | 6 | 8 | ||
| 35—39 | 9 | 4 | ||
| 30—34 | 4 | 7 | ||
| 25—29 | 4 | 5 | ||
| 20—24 | 5 | 11 | ||
| 15—19 | 7 | 8 | ||
| 10—14 | 4 | 5 | ||
| 5—9 | 5 | 5 | ||
| 0—4 | 3 | 2 | ||
| Просек : | 46,0 | 47,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 94 | 23 | 64 | 4 | 2 | 1 |
| Женски | 109 | 23 | 61 | 25 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 203 | 46 | 125 | 29 | 2 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 74 | 63 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 47 | 39 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 121 | 102 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 0 | 2 | 1 | 1 |
| Женски | 1 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 3 | 0 | 5 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 152.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
