Горњи Ливоч
Горњи Ливоч | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Гњилане |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.251 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 27′ 25″ С; 21° 25′ 52″ И / 42.45694° С; 21.43111° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 517 m |
.svg)  Горњи Ливоч Горњи Ливоч на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 60000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | 06 |
Горњи Ливоч (алб. Livoç i Epërm или Livoçi i Epërm) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Село је удаљено око 1 km, северозападно од Гњилана (управног центра Косовскопоморавског округа). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 2.551 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Историја[уреди | уреди извор]
У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Ливоч помиње у доба деспота Стевана и доцније у 1530. години. Најстарији родови (Рајковићи и Тутини) приликом насељавања су затекли село на месту садашње Маљочке Махале. Ти су се родови доцније раселили, а село преместило поред реке.[1]
Село је расло прираштајем и досељавањем. Маљочка Махала је постала пре 100 година, Мухаџирска пре 50 а Јабучанска пре 35 година. У селу живе Срби, Албанци и православни Цигани.
Село је у долини Ливочке Реке. Главни део села је на реци, с обе њене стране. Главни део села, који се зове Горњи Ливоч, збијеног је типа, али села припадају још три махале:
- Махаљочка
- Јабучанска
- Муаџери
Прва је на 150 метара од села на левој страни долине, а друге две на читав сат хода уз долину (с леве стране јабучани, а с десне — Муаџери.)
Топографски називи за њиве су: Горњо Селиште, Калило, Црвенице, Јаруге и Шеов Поток или Бел Камен
Топографски за шуму: Кобилина Глава, Црвени Брег и Големи Рид.[1]
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Подаци из 1929. године[1]:
Српски родови:
- Баба-Јањићи (3 куће., славе Св. Николу). Старином су из Кичева у Македонији, а живели су у Мешини и Горњем Макрешу (Крива Река), где су 1882. године купили земљу у Ливочу и на њу се доселили.
- Ђорђијини (1. кућа., славе Св. Арханђела); досељени давно и порекло им се не памти.
- Жеграни (2. куће., славе Св. Арханђела). Старином су из Жегре, одакле су се због зулума избегли у Гњилане; у Горњи Ливоч су досељени 1894. године.
- Прокишићи (1 кућа., славе Св. Ђорђа). Старином су из Жеговца, одакле су од зулума прешли у суседно село Понеш (Крива Река), па 1859. године досељени у Ливоч.
- Антићи (1 кућа., славе Св. Ђорђа); исељени пре 290 година из пећког краја, јер су тамо Читаци завели одржавање права на прву ноћ. Прво се настанили у Велекинцу, па прешли у Горњи Ливоч, где су већ били Рајкови и Тутини.
- Спасић (1 кућа., славе Св. Николу); предак им је био довеђен из Могиле 1899. године.
- Максимовић (1 кућа., славе Св. Николу); предак им је био пресељен из Доњег Ливоча 1904. године као чифчија.
- Чикић (1 кућа., славе Св. Ђорђа), досељени из Црнице 1910. године.
- Качарци (3. куће., славе Св. Ђорђа). Старином су из Ниша, живели у криворечким селима Паралову и Понешу, затим у Гњилану, најзад 1869. године прешли у Горњи Ливоч.
- Миленковци (1. кућа., славе Св. Николу); пресељени из Пасјана 1749. године.
- Менковци (3 куће., раније славили Св. Василија, сада Св. Јована), православни Цигани који су живели по многим селима у Горњој Морави као чифчије и слуге Албанаца и Турака; у Ливочу се настанили 1906. године.
- Рецини (2 куће., славе. Св. Василија), су православни Цигани пресељени из Могиле 1904. године као чифчије.
Албански родови:
- Куртеши (4 куће.), Албанци муслимани, од племена Битићи; досељени из Киштанпоља (Жеговац) 1921. године на купљено имање.
- Лукићи (2 куће.), Албанци муслимани, од племена Битић, из Гадиша 1919. године дошли на купљено имање.
У Маљочкој Махали живи албански род:
- Маљок (10 кућа.), од племена Гаши; досељени из Злокућана (Куманово) пре 180 година. Даљим пореклом су из околине Ђаковице.
У мухаџирској махали су:
- Бусца (2 куће.), Албанци муслимани, од племена краснићи, мухаџири из Бусца (Топлица).
- Дубов (1 кућа.), Албанци муслимани, од племена Краснићи, мухаџири из Дубова (Топлица).
- Брестовц (1 кућа.), Албанци муслимани, од племена Гаши, мухаџири из Брестовца (Јабланица).
- Кривача (1 кућа), од племена Гаши, мухаџири из криваче (Јабланица).
- Власак (1 кућа.), од племена Краснић, мухаџири из Власа (Лесковац.)
- Дедовић (1 кућа.), од племена Краснић, предак им је био пресељен из Гњилана 1914. године, а старином су из Малесије (северна Албанија).
- Зећири (1 кућа.), Турци из Добрчана; пресељени 1909. године,а старином из Токата у Малој Азији.
- Трајковић (1 кућа., славе Св. Ђорђа), колонисти, досељени из Давидовца (Пњича) 1925. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Насеље има српску етничку већину.
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 593 | 679 | 898 | 1.129 | 1.285 | 1.422 | 2.551 |
 |
Становништво[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 225 и 226 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
