Градска (Црна Трава)
Градска | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| — 2011. |  255 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 52′ 18″ С; 22° 23′ 33″ И / 42.871666° С; 22.3925° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 961 m |
.svg)  Градска Градска на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Градска је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Место је 1879. године било у Власотиначком срезу. Ту је записано 34 куће са 160 душа, од којих нико није писмен, а број пореских глава износи 63.[1]
Настанак села и порекло становништва[уреди | уреди извор]
На крајњем изданку косе између Вигњишта и Мале Градске, постоји узвишење и на њему зидине у виду бетонских утврђења. Народ ово место назива Римски град.
Легенда каже да су овај град у далекој прошлости подигли и у њему живели Латини. Задржали су се овде дуже време и некако састављали крај с крајем, али посебне тешкоће им је причињавао недостатак пијаће воде. Зато су морали да прокопају канал и воду доводе из плане (планина која дели Градску од ужи део Црне Траве). Једнога дана како се то у легенди наводи, наиђу неки освајачи и нападну град. Али сви напади су остали беспомоћни. Град се није дао освојити. У међувремену нека баба научи освајаче да се послуже лукавством. Посаветује их да добро назобе магаре, па кад ожедни да га пусте горе у Плану да тражи воду. Тако и учине. Жедно магаре пронађе воду у планини и напије се. Али том приликом освајачи поруше канал и Латине оставе без воде, који због жеђи нису могли дуже издржати у граду, те их непријатељ лако победи и уништи. За овај град (Римски-Латински) код Орашачке Чуке није везано само порекло имена Градске, већи и многе друге анегдоте и легенде као на пример постоји прича да су Римљани (Латини) са једне стране дубодолине, од Орашачке долине прелазили на другу до Бранкове Чуке, помоћу дебелог и дугачког платна.
Постоји и једно друго предање о имену овог села. Пошто је његов средишњи део био густо насељен, а куће збијене на малом простору („цело село било укуп“), то је насеље давало изглед малога града- отуда данашњи назив Градска. Што се тиче насељавања Градске држи се да су преци данашњег становништва населили село 1706. године када је куга („чума“) харала у Македонији и овде, или 1764.године када је куга-„чума“ харала у свету и овде допрла. У Црној Трави је било десетковано становништво Бисинске Махале. Стога њени становници одлуче да беже од „проклетог места“. Бежали су у три правца и што даље да их „чума не види и по њих пође“. По схаватању тадашњих становника од „чуме не страдају само при прелазу реке“. Стога су желели да што више долина и река прођу. Једни одоше и настанише у Градску (Бисини), друга група у Ново Село (Грделичка клисура), а трећа група настани Батановце (Толевите, централни део села Црне Траве).
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Градска живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (39,7 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 3 | ||
| 75—79 | 5 | 11 | ||
| 70—74 | 10 | 15 | ||
| 65—69 | 18 | 18 | ||
| 60—64 | 9 | 14 | ||
| 55—59 | 8 | 12 | ||
| 50—54 | 8 | 11 | ||
| 45—49 | 18 | 10 | ||
| 40—44 | 11 | 8 | ||
| 35—39 | 16 | 15 | ||
| 30—34 | 12 | 7 | ||
| 25—29 | 9 | 10 | ||
| 20—24 | 5 | 6 | ||
| 15—19 | 20 | 6 | ||
| 10—14 | 10 | 5 | ||
| 5—9 | 9 | 2 | ||
| 0—4 | 10 | 4 | ||
| Просек : | 39,7 | 49,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 151 | 59 | 86 | 5 | 1 | 0 |
| Женски | 146 | 31 | 88 | 25 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 297 | 90 | 174 | 30 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 68 | 15 | 0 | 0 | 5 |
| Женски | 21 | 11 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 89 | 26 | 0 | 0 | 8 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 32 | 4 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 32 | 5 | 3 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 4 | 2 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 4 | 6 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
