Григорије Давидовић-Обшић
| Григорије Давидовић-Обшић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Чалма, Аустријско царство |
Григорије Давидовић-Обшић или Григорије Давидовић Опшић био је српски сликар и иконописац са краја 18. века. Његова дела су неки од иконостаса Фрушкогорских манастира.
Биографија[уреди | уреди извор]
Григорије Давидовић-Опшић рођен је у сремском селу Чалма средином 18. века. Опшић је био богат човек тог времена, а истовремено и сликар у тада владајућем барокном стилу. Григориј живописац се јавља 1807. године као једини претплатник, једне филозофске књиге у Чалми.[1]
Дело[уреди | уреди извор]
Радио је под утицајем познатог иконописца а свог учитеља Теодора Крачуна, а његови радови су углавном у сремским местима. Био је прво помоћник Димитрија Бачевића и Крачуна. Био је плодан живописац у другој половини 18. века. Потписивао се у црквама и са "Григорије чалмански". Велики број их је пострадао током Другог светског рата.
У православној цркви у Иригу он је 1774. године насликао Богородичин трон. Најпознатије дело овог сликара је велики иконостас манастира Шишатовац на Фрушкој гори из 1794. године, страдао у Другом светском рату.[2][3] Претходно је до 4. октобра 1793. године "завршио осликавање манастирске цркве од певница до свода". Опшић је истовремено био и ктитор иконостаса, који је завршио 20. маја 1794. године. Следеће дело је радио за цркву у Дивошу 7. октобра 1795. године. Тамо је осликао зидне слике: "Христов долазак на земљу" "на корошу" (хору) и три иконе на своду исте православне цркве.[4] Склопио је Давидовић уговор са црквеном општином у Горњем Товарнику, 8. маја 1804. године, ради осликавања иконостаса у тамошњој цркви.[5] Његово дело је и живопис у православној цркви у Лаћарку из 1786. године.[6] Јављају се његови радови и у црквама Опатовца, Јазка, родне Чалме, Манђелоса, Великих Радинаца, Платичева, Лежимира...
У оно време, после смрти Јакова Орфелина, Опшић је био један од најзначајнијих сликара српског барокног сликарства.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јефрем Лазаровић: "Морална филозофија", Будим 1807. године
- ^ „МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ - Шишатовац”. Vojvodina Travel (на језику: српски). 2012-11-22. Приступљено 2021-01-28.
- ^ „PRIKAZ FRUSKOGORSKIH MANASTIRA”. www.fruskagora.rs. Приступљено 2021-01-28.
- ^ "Српски сион", Карловци 31. јул 1904. године
- ^ Мирјана Лесек: "Уметничка баштина у Срему", Нови Сад 2000. године
- ^ Milanovic, Stefan (2020-12-22). „НАЈВЕЋЕ СЕЛО У СРБИЈИ НАЛАЗИ СЕ У СРЕМУ И БРОЈИ ПРЕКО 11 ХИЉАДА СТАНОВНИКА”. Политикон (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-28.
